Сва деца су способна да развију менталну снагу и једног дана буду способни, срећни и храбри људи. Само морамо да их подучимо како да се ментално развију и оснаже.
У модерном васпитању број родитеља који примењују тактику „све је је допуштено“ у великом је порасту. Психолог Миља Кривокућа истиче да попустљивост према деци носи одређене последице, пре свега у виду обликовања извесних црта личности.
- Један од разлога због чега родитељи попуштају својој деци лежи у погрешном уверењу да дете треба заштити од било које врсте фрустрације. Полазећи од таквог става родитељи имају проблем да толеришу „лоша“ осећања код властите деце, односно све оне ситуације у којима дете манифестује своје незадовољство. Таква стања код деце родитељи перципирају као трауму која ће оставити негативне последице по дете. У реалности је заправо супротно јер су деци поред безусловне љубави потребне јасне границе – истиче психолог.
Деца која одрастају уз претерано попустљиве родитеље постају пасивна, несамостална, усмерена искључиво на себе и властите потребе, неретко лоше социјализована, слабо контролишу импулсе, нису истрајна, посебно у ситуацијама које захтевају улагање напора, неоспособљена да се носе са животним проблемима. Уколико не подстичемо и не омогућујемо развој неких особина оне се неће јавити спонтано када деца одрасту.
- Последице се манифестују кроз целокупно дететово одрастање, нарочито током школовања, јер школа пред дете поставља бројне развојне задатке како у вези са учењем, тако и са дружењем. Дете које је перазаштићено има проблем у формирању равноправних вршњачких односа, често улази у конфликте са другом децом или се повлачи, постаје пасивно у односима и недовољно способно да се самостално избори за своје место у друштву. Такође, таква деца имају проблем и у формирању радних навика, истрајности у учењу, али и реаговању на оцене, односно на повремени неуспех – објашњава Кривокућа.
Да би научили како да кажу „не“ родитељи за почетак треба да промене своја уверења, а то је да поред љубави детету треба да пруже јасне границе и да му помогну да постане самостално. То ће учинити тако што ће детету поставити јасна правила, као и последице за њихово непридржавање. У том смислу, према речима психолога, важно је бити доследан и истрајан и научити да толеришемо да гледамо своје дете како је понекад љуто, тужно или несрећно, јер ће онда и оно само научити како да се носи са различитим ситуацијама и властитим непријатним емоцијама. На тај начин дете учи да воли, поштује и прихвата себе, као и друге, али и да препознаје шта треба да мења у свом понашању и зашто.
Новосађанка Невена је редитељка, свира клавир, говори више страних језика и мама је ДЕВЕТОРО ДЕЦЕ: Учила сам их да буду самостални, другачије није ни могло
Зашто се роди више дечака него девојчица сваке године?
Психотерапеут Еми Морин написала је књигу „13 ствари које ментално јаки родитељи не раде“ и у њој истиче да тек кад се родитељи реше својих лоших навика у васпитању пружају својој деци могућност да ојачају и постану бољи људи.
Дакле, родитељи који желе да подигну ментално снажно дете које је спремно да се суочи са најтежим животним изазовима у васпитању треба да избегну ових 13 ствари:
1. Не признају менталитет жртве
Јединица на тесту из математике или избацивање из школског тима не чини дете жртвом. Разочарање, неуспех и одбацивање су исто део живота.
Без обзира колико су околности неправедне или тешке, родитељи не би смели да попусте дечјем самосажаљевању, већ треба да их усмере на позитивне ствари и околности у њиховим животима.
2. Не доносе одлуке на темељу кривице
Попуштање нечему након што сте већ рекли не, зато што вам је дете тужно или плаче, деци шаље нездраву поруку да ће постићи оно што желе ако вас натерају да се осећате кривим. Деци на овај начин показујете да могу с вама да манипулишу.
Сви добри родитељи понекад осећају кривицу. Али важно је да спречите та осећања да управљају вашим родитељским просуђивањем. Држите своју реч, па чак и онда када се осећате кривим.
3. Деца им нису центар живота
Важно је да су деца приоритет, али то не значи да требају да буду центар света својих родитеља.
- Научите децу да су важна, али не и најважнија на свету. У оваквој околини та деца ће да одрасту у емпатичне људе који су свесни својих снага и слабости – каже Морин.
4. Не покреће их страх
Стална заштита деце ће родитеље поштедети многих анксиозних ситуација током одрастања, али ће на дуге стазе ти родитељи своју децу научити да су крхка.
- Ако желите да подигнете храбру децу, будите узор који подстиче суочавање са страховима. Будите водич, саветник, али немојте попустити својој жељи да их увек штитите. Ваша деца треба из прве руке да искусе свет – објашњава психотерапеут.
5. Деца немају моћ над њима
Тражење њиховог мишљења или постављајући их у ситуације у којима морају да бирају – децу оснажује. Али, те одлуке и избори требају да буду на њиховом нивоу. На одлуку о сељењу у други град ради посла они не би смели да имају икаквог утицаја. Третирање деце као једнаких, или још горе, попут шефова, штети њиховом развоју.
- Покажите својој деци да цените њихова мишљења, али јасно им дајте до знања да сте ви вођа. Успоставите породичну хијерархију која вашој деци пружа могућност да послуша оно што родитељи траже од њега и то учини, па чак и онда кад то не жели – саветује Морин.
6. Не очекују савршенство
Деца ће настојати да испуне ваша очекивања све док су та очекивања реална. Ако очекујете савршенство, одлучиће да нема смисла покушавати.
Научите децу да не морају да буду најбоља у свему што раде. Помозите им данас да постану мало бољи него што су били јуче.
7. Не допуштају деци да избегавају обавезе
Многа истраживања показују важност укључивања деце у кућне послове. Ипак, само 28 одсто деце обавља кућне послове.
- Ако желите да одгајате децу која ће једног дана да постану одговорне одрасле особе, дајте им пуно одговорности. Нека сама пакују своју ужину, припреме оброк, помажу у свакодневним пословима и препустите им бригу о њиховим стварима – пише Морин у својој књизи.
8. Не штите своју децу од непријатних осећања
Иако је први инстинкт сваког родитеља да заштити дете од непријатних искустава и повређених осећања, треба да их пусти да све то проживи. Тешкоће су део живота.
Деци је потребно из прве рукеда искусе непријатна осећања као што су туга и нелагода. Уз подршку родитеља, они ће да развију самопоуздање и веру у себе да могу да поднесу све потешкоће које им донесе живот.
9. Не сматрају се одговорнима за то како се њихова деца осећају
Не сматрају се одговорнима за то како се њихова деца осећају
Ако сваки пут кад вам је дете тужно ви покушавате да га орасположите, забављате га кад му је досадно или га смирујете кад је узнемирено, ви преузимате одговорност за њихова осећања.
- Научите своју децу како да сами управљају својим расположењем. Одрашће и постаће независне особе којима не требају други људи који ће регулисати њихова осећања – каже Морин.
10. Пуштају своју децу да праве грешке
Немојте баш сваки пут да им прегледавате задатке или их упозоравате на лош избор. Немојте их спречавати да праве грешке. Природне последице су неке од највећих животних учитеља.
Нека понекад погреше, ви увек можете да им помогнете да се врате на прави пут и опораве од те грешке. Научите их да су њихове грешке прилика да постану мудрији и јачи, пише „Саксес Магазин“.
11. Разликују дисциплину од казне
Казна је намењена наношењу патње, док је с друге стране дисциплина подучавање деце да буду бољи, тврди Морин.
- Немојте одгајати децу која ће се бојати да нешто ураде како не би имали проблема код куће. Користите последице њихових одлука у смислу алата за учење који ће да им омогуће да буду самодисциплиновани да сваки избор буде лекција за следећи – додаје.
12. Не избегавају расправе
Иако вам попуштање детету које плаче моментално олакшава живот, такве пречице ће се на крају осветити и родитељима и деци.
- Примените одложено задовољство и покажите својој деци да сте довољно јаки да се држите својих одлука. Научићете их да су довољно јаки да постигну своје дугорочне циљеве упркос искушењима да крену „лакшим путем“ – каже психолог.
13. Не жртвују своје вредности
Да ли бисте радије да вам учитељ каже да је ваше дете најпаметније или најљубазније дете у разреду? Лако је да се запетљате у свакодневном хаосу и изгубите из вида оно што вам је најбитније.
- Побрините се да ваши приоритети у васпитању одражавају ваше вредности. Уградња вредности у децу им даје снагу која им је потребна да живе смислене животе – саветује психолог.
- Важно је изградити снажни ментални склоп код деце. Ментално јака деца имају ментално јаке родитеље. Зато будите добар узор и редовно вежбајте своје менталне мишиће. Успоставите здраве навике, као што је вежбање пажње и захвалности. Као породица, изазивајте једни друге да ојачате и постанете бољи – закључује Морин.
Р. Николић
Извор: Блиц жена