Sva deca su sposobna da razviju mentalnu snagu i jednog dana budu sposobni, srećni i hrabri ljudi. Samo moramo da ih podučimo kako da se mentalno razviju i osnaže.
U modernom vaspitanju broj roditelja koji primenjuju taktiku „sve je je dopušteno“ u velikom je porastu. Psiholog Milja Krivokuća ističe da popustljivost prema deci nosi određene posledice, pre svega u vidu oblikovanja izvesnih crta ličnosti.
- Jedan od razloga zbog čega roditelji popuštaju svojoj deci leži u pogrešnom uverenju da dete treba zaštiti od bilo koje vrste frustracije. Polazeći od takvog stava roditelji imaju problem da tolerišu „loša“ osećanja kod vlastite dece, odnosno sve one situacije u kojima dete manifestuje svoje nezadovoljstvo. Takva stanja kod dece roditelji percipiraju kao traumu koja će ostaviti negativne posledice po dete. U realnosti je zapravo suprotno jer su deci pored bezuslovne ljubavi potrebne jasne granice – ističe psiholog.
Deca koja odrastaju uz preterano popustljive roditelje postaju pasivna, nesamostalna, usmerena isključivo na sebe i vlastite potrebe, neretko loše socijalizovana, slabo kontrolišu impulse, nisu istrajna, posebno u situacijama koje zahtevaju ulaganje napora, neosposobljena da se nose sa životnim problemima. Ukoliko ne podstičemo i ne omogućujemo razvoj nekih osobina one se neće javiti spontano kada deca odrastu.
- Posledice se manifestuju kroz celokupno detetovo odrastanje, naročito tokom školovanja, jer škola pred dete postavlja brojne razvojne zadatke kako u vezi sa učenjem, tako i sa druženjem. Dete koje je perazaštićeno ima problem u formiranju ravnopravnih vršnjačkih odnosa, često ulazi u konflikte sa drugom decom ili se povlači, postaje pasivno u odnosima i nedovoljno sposobno da se samostalno izbori za svoje mesto u društvu. Takođe, takva deca imaju problem i u formiranju radnih navika, istrajnosti u učenju, ali i reagovanju na ocene, odnosno na povremeni neuspeh – objašnjava Krivokuća.
Da bi naučili kako da kažu „ne“ roditelji za početak treba da promene svoja uverenja, a to je da pored ljubavi detetu treba da pruže jasne granice i da mu pomognu da postane samostalno. To će učiniti tako što će detetu postaviti jasna pravila, kao i posledice za njihovo nepridržavanje. U tom smislu, prema rečima psihologa, važno je biti dosledan i istrajan i naučiti da tolerišemo da gledamo svoje dete kako je ponekad ljuto, tužno ili nesrećno, jer će onda i ono samo naučiti kako da se nosi sa različitim situacijama i vlastitim neprijatnim emocijama. Na taj način dete uči da voli, poštuje i prihvata sebe, kao i druge, ali i da prepoznaje šta treba da menja u svom ponašanju i zašto.
Novosađanka Nevena je rediteljka, svira klavir, govori više stranih jezika i mama je DEVETORO DECE: Učila sam ih da budu samostalni, drugačije nije ni moglo
Zašto se rodi više dečaka nego devojčica svake godine?
Psihoterapeut Emi Morin napisala je knjigu „13 stvari koje mentalno jaki roditelji ne rade“ i u njoj ističe da tek kad se roditelji reše svojih loših navika u vaspitanju pružaju svojoj deci mogućnost da ojačaju i postanu bolji ljudi.
Dakle, roditelji koji žele da podignu mentalno snažno dete koje je spremno da se suoči sa najtežim životnim izazovima u vaspitanju treba da izbegnu ovih 13 stvari:
1. Ne priznaju mentalitet žrtve
Jedinica na testu iz matematike ili izbacivanje iz školskog tima ne čini dete žrtvom. Razočaranje, neuspeh i odbacivanje su isto deo života.
Bez obzira koliko su okolnosti nepravedne ili teške, roditelji ne bi smeli da popuste dečjem samosažaljevanju, već treba da ih usmere na pozitivne stvari i okolnosti u njihovim životima.
2. Ne donose odluke na temelju krivice
Popuštanje nečemu nakon što ste već rekli ne, zato što vam je dete tužno ili plače, deci šalje nezdravu poruku da će postići ono što žele ako vas nateraju da se osećate krivim. Deci na ovaj način pokazujete da mogu s vama da manipulišu.
Svi dobri roditelji ponekad osećaju krivicu. Ali važno je da sprečite ta osećanja da upravljaju vašim roditeljskim prosuđivanjem. Držite svoju reč, pa čak i onda kada se osećate krivim.
3. Deca im nisu centar života
Važno je da su deca prioritet, ali to ne znači da trebaju da budu centar sveta svojih roditelja.
- Naučite decu da su važna, ali ne i najvažnija na svetu. U ovakvoj okolini ta deca će da odrastu u empatične ljude koji su svesni svojih snaga i slabosti – kaže Morin.
4. Ne pokreće ih strah
Stalna zaštita dece će roditelje poštedeti mnogih anksioznih situacija tokom odrastanja, ali će na duge staze ti roditelji svoju decu naučiti da su krhka.
- Ako želite da podignete hrabru decu, budite uzor koji podstiče suočavanje sa strahovima. Budite vodič, savetnik, ali nemojte popustiti svojoj želji da ih uvek štitite. Vaša deca treba iz prve ruke da iskuse svet – objašnjava psihoterapeut.
5. Deca nemaju moć nad njima
Traženje njihovog mišljenja ili postavljajući ih u situacije u kojima moraju da biraju – decu osnažuje. Ali, te odluke i izbori trebaju da budu na njihovom nivou. Na odluku o seljenju u drugi grad radi posla oni ne bi smeli da imaju ikakvog uticaja. Tretiranje dece kao jednakih, ili još gore, poput šefova, šteti njihovom razvoju.
- Pokažite svojoj deci da cenite njihova mišljenja, ali jasno im dajte do znanja da ste vi vođa. Uspostavite porodičnu hijerarhiju koja vašoj deci pruža mogućnost da posluša ono što roditelji traže od njega i to učini, pa čak i onda kad to ne želi – savetuje Morin.
6. Ne očekuju savršenstvo
Deca će nastojati da ispune vaša očekivanja sve dok su ta očekivanja realna. Ako očekujete savršenstvo, odlučiće da nema smisla pokušavati.
Naučite decu da ne moraju da budu najbolja u svemu što rade. Pomozite im danas da postanu malo bolji nego što su bili juče.
7. Ne dopuštaju deci da izbegavaju obaveze
Mnoga istraživanja pokazuju važnost uključivanja dece u kućne poslove. Ipak, samo 28 odsto dece obavlja kućne poslove.
- Ako želite da odgajate decu koja će jednog dana da postanu odgovorne odrasle osobe, dajte im puno odgovornosti. Neka sama pakuju svoju užinu, pripreme obrok, pomažu u svakodnevnim poslovima i prepustite im brigu o njihovim stvarima – piše Morin u svojoj knjizi.
8. Ne štite svoju decu od neprijatnih osećanja
Iako je prvi instinkt svakog roditelja da zaštiti dete od neprijatnih iskustava i povređenih osećanja, treba da ih pusti da sve to proživi. Teškoće su deo života.
Deci je potrebno iz prve rukeda iskuse neprijatna osećanja kao što su tuga i nelagoda. Uz podršku roditelja, oni će da razviju samopouzdanje i veru u sebe da mogu da podnesu sve poteškoće koje im donese život.
9. Ne smatraju se odgovornima za to kako se njihova deca osećaju
Ne smatraju se odgovornima za to kako se njihova deca osećaju
Ako svaki put kad vam je dete tužno vi pokušavate da ga oraspoložite, zabavljate ga kad mu je dosadno ili ga smirujete kad je uznemireno, vi preuzimate odgovornost za njihova osećanja.
- Naučite svoju decu kako da sami upravljaju svojim raspoloženjem. Odrašće i postaće nezavisne osobe kojima ne trebaju drugi ljudi koji će regulisati njihova osećanja – kaže Morin.
10. Puštaju svoju decu da prave greške
Nemojte baš svaki put da im pregledavate zadatke ili ih upozoravate na loš izbor. Nemojte ih sprečavati da prave greške. Prirodne posledice su neke od najvećih životnih učitelja.
Neka ponekad pogreše, vi uvek možete da im pomognete da se vrate na pravi put i oporave od te greške. Naučite ih da su njihove greške prilika da postanu mudriji i jači, piše „Sakses Magazin“.
11. Razlikuju disciplinu od kazne
Kazna je namenjena nanošenju patnje, dok je s druge strane disciplina podučavanje dece da budu bolji, tvrdi Morin.
- Nemojte odgajati decu koja će se bojati da nešto urade kako ne bi imali problema kod kuće. Koristite posledice njihovih odluka u smislu alata za učenje koji će da im omoguće da budu samodisciplinovani da svaki izbor bude lekcija za sledeći – dodaje.
12. Ne izbegavaju rasprave
Iako vam popuštanje detetu koje plače momentalno olakšava život, takve prečice će se na kraju osvetiti i roditeljima i deci.
- Primenite odloženo zadovoljstvo i pokažite svojoj deci da ste dovoljno jaki da se držite svojih odluka. Naučićete ih da su dovoljno jaki da postignu svoje dugoročne ciljeve uprkos iskušenjima da krenu „lakšim putem“ – kaže psiholog.
13. Ne žrtvuju svoje vrednosti
Da li biste radije da vam učitelj kaže da je vaše dete najpametnije ili najljubaznije dete u razredu? Lako je da se zapetljate u svakodnevnom haosu i izgubite iz vida ono što vam je najbitnije.
- Pobrinite se da vaši prioriteti u vaspitanju odražavaju vaše vrednosti. Ugradnja vrednosti u decu im daje snagu koja im je potrebna da žive smislene živote – savetuje psiholog.
- Važno je izgraditi snažni mentalni sklop kod dece. Mentalno jaka deca imaju mentalno jake roditelje. Zato budite dobar uzor i redovno vežbajte svoje mentalne mišiće. Uspostavite zdrave navike, kao što je vežbanje pažnje i zahvalnosti. Kao porodica, izazivajte jedni druge da ojačate i postanete bolji – zaključuje Morin.
R. Nikolić
Izvor: Blic žena