Roditelji mogu da podbace, ali škola ne sme

9 septembra, 2022

Zbog svoje česte upotrebe, termin „poremećen sistem vrednosti“ postao je izlizana fraza, koja se najčešće vezuje za negativan uticaj medija, političkog sistema i države na razvoj mladih ljudi. Ističe se poguban uticaj serviranja loše muzike i loših uzora mladima, kao i novinskih tekstova o njima, značaj loše ekonomske situacije u državi, ali se zanemaruju dva, ipak daleko najvažnija faktora: vaspitanje od strane roditelja i vaspitanje od strane nastavnika – pedagoga. 

Kućno vaspitanje je, svakako, glavna i najvažnija lestvica u razvoju jedne mlade osobe, a propusti učinjeni na tom nivou, najteže se ispravljaju. Međutim, kako učenici jedne škole dolaze iz najšireg opsega različitih porodica, po socijalno-ekonomskom statusu, po nivou obrazovanja, po tradicionalno-verskim uverenjima itd., škola je ta koja treba da pruži svakom svom đaku pravilno vaspitanje i plasira prave vrednosti, a kvalitet će uvek biti prepoznat i prihvaćen. Roditelji mogu da podbace, ali škola ne sme, jer u školi rade stručnjaci, koji su za to godinama obučavani. 

Ipak, mislim da i škola ima svog udela u plasiranju loših vrednosti i formiranju negativnih stavova kod učenika. Među nastavnicima ćemo često čuti rečenicu: „Ti si jako pametan, ali si lenj!“, nenamerno izgovorenu, u cilju podsticanja učenika. Kao direktna posledica ove rečenice, još češće ćemo među učenicima čuti rečenicu: „Kada bih ja učio toliko kao ti, prosek bi mi bio 5,00“. 

Prva rečenica služi da motiviše učenike, i podstakne ih da bolje uče, ali, da li je i u praksi zaista tako o da li je takav pristup ikada nekog zaista i motivisao? Odgovor je – ne. 

Kada imamo primer učenika kome loše idu logične prirodne nauke, kao što su fizika, hemija i matematika, ali ništa bolji nije ni kada su u pitanju društvene nauke, poput istorije ili sociologije, a uz sve to ne briljira ni sa znanjem engleskog jezika, uprkos njegovoj nezaustavljivoj ekspanziji u svim društvenim sferama, a ne zna ni neki drugi strani jezik, tu svakako lenjost nije uzrok problema. Lenjost je, zapravo, posledica. Svaki učenik u nekom trenutku pokuša da popravi svoje ocene i odnos prema školi, ali ubrzo oseti veliku težinu u savladavanja gradiva, i potrebu za mnogo vremena da bi se rezultat ostvario, što ga u potpunosti parališe i demotiviše za dalji rad. 

Tada na scenu stupa nastavnik sa rečenicom: „Ti si jako pametan, ali si lenj!“ što učeniku daje lažno samopouzdanje, pogrešno uverenje da oni koji u školi ostvaruju bolje rezultate, provode dane učeći, i zbog toga propuštaju zabavu i druženje, i sve to ih dalje demotiviše, na još manje angažovanja, i podstiče na negativan stav prema onima koji ostvaruju briljantne rezultate. 

Učenik iz gore navedenog primera definitivno ne spada u učenike sa natprosečno visokim koeficijentom inteligencije, i takva pogrešna uveravanja da je pametan, a samo lenj, neće ga podstaći na pravi način. Možemo primetiti da svaki čovek, koji je uspešan u bilo kojem poslu, najčešće ima još neki dar ili posebne veštine, osim onoga čime se bavi. Tako imamo vrhunske sportiste, koji tečno govore nekoliko stranih jezika, lekare koji su talentovani za slikarstvo ili muziku, učitelje koji profesionalno igraju šah na veoma visokom nivou itd. 

Daleko od toga da je idealno rešenje objasniti učeniku da nema dovoljan kapacitet, jer bi ga to još više demotivisalo da radi na sebi, ali je potrebno individualno prilagoditi zahteve svakom učeniku, i učenicima koji teže ostvaruju dobre rezultate, početi sa manjim opterećenjem i gradivom koje lakše mogu da savladaju. 

Time će se postići efekat, kojim će se postojeći kapacitet svakog učenika razviti do maksimuma, steći pozitivan odnos prema radu, kao i prema svojim drugovima. S druge strane, razviće se realna slika prema sebi i svojim mogućnostima, jer će svaki učenik ostvarivati određene rezultate i u svakom trenutku imati svest o količini uloženog truda. Imaće i mogućnost da sebe realnije uporedi sa drugima, i time stekne sposobnost racionalnog i kritičkog mišljenja o samom sebi. 

Zaključak je da je najgora stvar koju nastavnik može učeniku da učini ta da mu zada zadatak koji je namenjen nivou znanja za visoku ocenu, nakon toga mu upiše jedinicu u dnevnik, a sutradan po stoti put u svojoj karijeri pedagoga kaže: „Ti si jako pametan, ali si lenj!“

Autor: Dr Željko Ranilović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama