Kada se pomene rekreativna nastava, većini roditelja prva pomisao bude „Koliko će to da košta?”, dok se nastavnci pitaju kako će preživeti tih sedam dana podučavanja, negovanja, zabavljanja, čuvanja po milion puta prebrojavanja dvadesetoro dece. Jedini koji se tome zapravo raduju su – deca. Ali, složićete se – to je i najvažnije. Pa ne idu nastavnici na rekreativnu nastavu sebe radi.
Iako deca najčešće nisu zahtevna – ne traže luksuzan smeštaj, specijalnu hranu ni neznamtija kakvu zabavu, ipak postoje stvari o kojima treba dobro povesti računa pre negoli odaberete aranžman za rekreativnu nastavu.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva naših kolega saradnika i onih koji su nam se javljali da se požale na negativna iskustva, sastavili smo listu stvari na koje bi trebalo da obratite pažnju.
1. Ko je odgovoran za izbor aranžmana?
Kada nešto krene naopako, ovo je jedno od prvih pitanja koje se postavlja. Ugovor sa agencijom koja organizuje rekreativnu nastavu potpisuje direktor škole i tu nema ničeg spornog. Međutim, on ne donosi odluku o tome s kim će potpisati ugovor. U praksi, nastavnici su ti koji razmatraju ponude i roditeljima (Savetu roditelja) daju svoj predlog. A roditelji – mogu da prihvate, ali i da odbiju. Dakle, pre nego što se krene sa upiranjem prsta, potrebno je znati da je odgovornost zajednička. A kako do toga ne bi ni došlo, predlažemo da obratite pažnju na narednih nekoliko pasusa.
2. Put i prevoz
Prilikom zaključivanja ugovora sa agencijom koja organizuje prevoz, direktor je obavezan da obezbedi da prevoznik pre otpočinjanja putovanja podnese:
- za autobuse koji nisu stariji od 5 godina – dokaz o tehničkoj ispravnosti ne stariji od 6 meseci;
- za ostale autobuse – zapisnik o izvršenom tehničkom pregledu autobusa, ne stariji od 5 dana;
- tahografske uloške za prethodna dva dana – za vozače koji su angažovani za prevoz učenika.
To stoji u Zakonu. U svakom slučaju, pre nego što dođe autobus, trebalo bi zahtevati njegove specifikacije – kilometraža koju je prešao ne bi smela biti velika, ipak će on voziti decu.
Primer: Deca su krenula na rekreativnu nastavu autobusom koji je prešao skoro milion kilometara! Nadomak odmarališta, autobus se pokvario (kako nam je rekla jedna od učiteljica, vozač je pomenuo da nešto s kočnicama nije u redu i da ne sme da nastavi put) i po decu je došao kombi u kojem je bilo 17 mesta, iako je trebalo prevesti 27 dece.
To je nešto što svakako može pokvariti utisak, ali je naravno bezazleno u odnosu na sve što može da se dogodi kad neodgovorni organizatori pošalju po decu neispravno vozilo koje je prešlo toliku kilometražu.
3. Smeštaj/odmaralište
Poznato je da deca nisu neki konformisti i da im luksuz nije bitan. I zaista, nema potrebe insistirati na smeštaju sa pet zvezdica. Ali, to ne znači da se ne treba raspitati koliko je kreveta u sobama, kolike su te sobe, koliko je nameštaj star, koliko se često čisti, da li ima ormana.
Možda deluje smešno kad to navodimo, ali, nažalost, mnogo je odmarališta kojima je zarada na prvom mestu, pa su spremni da decu smeste i u neuslovne sobe.
Pored toga, govorimo o rekreativnoj nastavi – odmarališta bi trebalo da imaju i uslove za rad kakve ima škola, za slučaj da se zbog vremenskih uslova nastava ne može odvijati u prirodi. Birajte odmaralište sa učionicom i potrebnim pomagalima za rad.
Primer: U odmaralištu u kom je jedna grupa nedavno bila, u sobi u potkrovlju koja ima oko 10 kvadrata, bilo je smešteno čak šest kreveta, a neke od soba bile su bez ormara, pa su deca stvari svih sedam dana držala u koferima. To, naravno, nigde u ponudi nije napomenuto, a kome bi palo na pamet da tako nešto proverava? Ipak, trebalo bi…
4. Organizacija putovanja
Znate ono kad vidite satnicu – tad i tad polazak, tad i tad dolazak, tad i tad smeštanje u sobe… Ko još obraća pažnju na to? Obavezno tražite precizan raspored i dobro ga proučite ako ne želite da vam se dogodi da vam, na primer, dete gladuje ili bude izbačeno iz sobe satima pre nego što dođe autobus koji će ga dovesti kući.
Primer: Ni nastavnici ni roditelji nisu pitali kojim obrokom počinje aranžman i kada je planiran dolazak. Kada je odjava, a kada kreće autobus. Zato su deca u odmaralište stigla oko podne, a prvi obrok koji su dobili bila je večera – hladna pica u 18 časova. Za ručak su imali grickalice koje su sami poneli. Na dan povratka, rečeno im je da sobe moraju da naspuste već u 8 časova ujutru (?!), a prevoz će im biti spreman oko 14. Dakle, šest sati bez smeštaja.
5. Meni
Iako bi se reklo da u dečjim odmaralištima vode računa o tome da ishrana bude zdrava, te nema potrebe o tome brinuti, nije uvek tako. Pre nego što odaberete aranžman, tražite da vam dostave meni. Jer, veoma često deca dobiju hranu koju ni mi odrasli ne bi trebalo da jedemo.
Primer: Deca su u jednom odmaralištu za sedam dana dva puta doručkovala paštetu, a večerala hladnu picu. To ni izdaleka nije zdrav i izbalansiran obrok koji treba služiti deci. Svoju decu na sedam dana poveravate timu odmarališta i imate pravo da očekujete da o njima brinu na pravi način, umesto da ih hrane nezdravim namirnicama.
Sigurno ste čuli i za nedavnu situaciju u jednom odmaralištu gde je čak osamdesetoro dece zaradilo kampilobakter – bakteriju čiji je najčešći uzrok loše termički obrađeno pileće meso.
6. Cena
I baš je ovo ta tačka koja bude prelomna. Nastavnici i roditelji pogledaju cene i da bi se što veći broj dece uklopio – odaberu najnižu. A onda deca idu starim autobusom, budu smeštana u male sobe, jedu nezdravu hranu. Osim toga, u nekim situacijama, skuplji aranžmani mogu uključivati i ulaznice za muzeje, troškove izleta, pa kad se sve sabere – jeftinije može biti skuplje, a skuplje jeftinije.
Dakle, vodite računa i o tome šta uključuje navedena cena. Ako je preniska, to znači da je organizator na nečemu štedeo.
7. Džeparac
Ako deca idu na organizovano putovanje, gde im je sve obezbeđeno, ne znači da mogu ići bez ijednog dodatnog dinara. Može se desiti da im zatreba nešto što su zaboravili da ponesu, da dobiju temperaturu pa da je potrebno kupiti lek isl. Osim toga, gde god da krenu, mamiće ih suveniri koje će želeti da kupe, naročito ako vide da to rade njihovi drugari. Naravno, ne znači da treba da im dajete veliki novac. Suma od 1.000 do 2.000 dinara najčešće je dovoljna. Novac treba da stoji kod nastavnika, a on će im davati svakog dana određenu sumu za trošak.
Sigurno da postoje još neki detalji, ali ako o stavkama koje smo naveli povedete računa, male su šanse da se desi da bilo ko na kraju bude nezadovoljan.
Napomena: Tekst je nastao na osnovu primedbi koje smo dobijali od roditelja i nastavnika koji prate naš sajt i najveći broj primedbi vezuje se za dva odmarališta. Za sada njihova imena nećemo objavljivati, jer se nadamo da će se prepoznati i popraviti sve nedostatke. Ako se primedbe nastave, objavićemo koja odmarališta su u pitanju.
A.C.