Важно је да дете пузи пре проходавања!

јун 10, 2019

Моторни развој детета веома је важан. Ево неколико смерница на које треба обратити пажњу, посебно до треће године дететовог живота.

Раст и развој човека, од рођења па до одрасле доби зависи од наследног фактора и околине која га окружује и у којој сазрева. Ако се пође од претпоставке да је наследени фактор задат и непромењив, тада се посебно занимљивим чини утицај окружења који у великој мери одређује какав ће бити пут у развоју детета према одраслој особи. При томе је необично важан најранији период у којем су промене најбрже, а рањивост највећа. Наиме, у том периоду дете је животно зависно од помоћи другога (родитеља) а обрамбени механизми на неповољне утицаје су врло слабо развијени. Због тога се тежи поремећаји у овом узрасту дубоко одражавају на даљи развој човека.

Развој мозга

Од рођења па до навршене три године живота мозак пролази веома брз раст и развој. У том периоду досеже 80 посто волумена каквог ће имати у одраслој доби. Под утицајем спољних подстицаја (стимулације), у међуделовању с наслеђем, станице мозга се умножавају, премештају на коначна одредишта, одређује се њихов задатак и међусобно се повезују густом мрежом можданих путева. Нама видљиви одраз ових збивања су процене које запажамо у финој и грубој моторици, комуникацијским способностима, емоционалном развоју, понашању, учењу, памћењу и спавању. Овде ће бити нешто више речи о развоју грубе моторике, но увек треба имати на уму да постоји блиска повезаност свих елемената развоја. Тако моторичка стимулација има утицаја и на остале функције мозга.

Важност фаза

Необично је важно поштовати природни след и не „прескакати“ поједине фазе у развоју. Наиме често се догађа да, у жељи да што пре научимо дете да стоји, то чинимо повлачењем за руке. Дојенче ће врло рано и брзо научити одупрети се стопалима о подлогу и стати на ноге, те потом весело поскакивати. Слична се ситуација догађа и код држања детета у наручју док седимо. Оно ће уз придржавање трупа убрзо почети весело да поскакује у нашем крилу. Тим смо поступком дете научили погрешном механизму како се доспева у усправни положај и оно више нема жеље (а ни разлога) да усваја пузање и клечање. Здрава деца на крају ипак усвоје самостално и исправно устајање, но ипак касније моторичке способности су нешто лошије (спретност у активностима на поду и слабије одбране при падовима).

Код деце с потешкоћама моторичког развоја је поготову важно поштовати природни след и слушати савете стручњака. Напред наведено је један од разлога због којих се не препоручује употреба ходалица. Осим што су ходалице и значајни извор опасности за повређивање детета, није могућа ни контрола покрета ногу очима која је потребна за развој координације.

Дакле, у фази док дете не устаје самостално, треба спроводити игре на подлози. То може бити под или већи кревет, с тим да предност имају тврђе подлоге. У стојећем положају нека се деца већином постављају на прсте, и у тим случајевима се препоручује коришћење чврсте дубоке ципелице које ће осигурати постављање на пуно стопало. Деца која се ослањају на пуна стопала могу бити боса или у чарапицама са противклизном површином. С обзиром на то да се у прве две године у стопалу још увек налазе масни јастучићи, није потребно користити ципелице са улошком који подупире уздужни свод стопала. Тек након две или три године, уколико постоји значајно искривљење стопала према унутра (скочни зглоб се „руши“ према унутра) стручњак ће одредити улошке који по правилу имају задебљање испод унутрашњег дела пете које се наставља у потпору уздужног свода стопала. Тиме се стопало враћа у усправни положај. Потпора за попречни свод (предео стопала испред прстију) се не поставља, начелно до школског узраста.

Усвајање вештина

У даљем развоју дете усваја нове вештине, може устати из чучња без помоћи руку, почиње да трчи (у почетку раширених руку ловећи равнотежу, а касније координира покрете руку са покретима тела), спретно се спушта с кревета, хода по степеницама (прво степеницу по степеницу обема ногама, а потом само с једном) те бацати и ловити лопту.

Дебљина, осим што доноси повећани ризик од многих болести, значајно ограничава и могућност бављења тјелесним активностима што доводи до даљњег дебљања и успоравања развоја моторике.

Није реткост видети млађе школско дете које борави већину времена у школи и стану, учећи, гледајући ТВ или играјући игрице како има значајних моторичких потешкоћа као што су мањак снаге и лошу координацију покрета. Прекомерна урбанизација градских средина је протеклих деценија значајно смањила простор за игру и слободно кретање. С друге стране, савремени начин живота и високи степен радног оптерећења родитеља не омогућава њихово додатно ангажовање на одвођењу деце на физичке активности. Једна од последица ових промена је и невероватно повећање учесталости дебљине деце. Дебљина, осим што доноси повећани ризик од многих болести, значајно ограничава и могућност бављења телесним активностима што доводи до даљег гојења и успоравања развоја моторике.

Важност кретања

Закључно, кретање је једнако важно за наше здравље као што је исхрана, вода и ваздух. Родитељи ће соппственим телесним активностима унапредити своје здравље, спречити настанак многих болести али и створити навику код своје деце. Препорука је Светске здравствене организације осигурати деци дневно минимално 1 сат телесних активности.

Аутор: др Миливој Јованчевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама