Мала матура није резултат родитеља.
Нису родитељи на испиту а свакако не и деца.
Мала матура мери то што мере тестови мале матуре, и ништа више.
Не понашајте се као да сте ви, као родитељ на испиту.
Не говорите како имате трему, како вама дрхте руке, како се нервирате, не запиткујте превише о резултатима, не комуницирајте много са другим родитељима о томе како су други урадили, дишите спорије и дубље.
Зашто?
Зато што су то све понашања повишене бриге, односно анксиозности које се преноси на децу, чак и да им ништа не говорите. Често родитељи кажу да не врше вербално притисак на децу а да уопште нису свесни свог дисања и понашања које много више и преноси притисак на децу и при том ствара додатну конфузију ако је порука која се изговара супротна од понашања.
Онда се и деца осећају збуњено, могу имати симптоме сличне паничним нападима, не знају шта им је, што се осећају тако, што им лупа срце, што их боли глава и стомак…то није њихово осећање често, него мајчино или очево, или бакино, или декино, или наставничево, убачено у њих, путем пројективне идентификације.
Деца не само да су „упијајући ум“, него су и „упујајућа душа“.
Зато смирите себе, реците себи да ће бити све у реду, верујте свом детету, препустите му одговорност за свој живот и онда… је свеједно шта ћете рећи.
Ваша љубав и способност за родитељство је много већа и много шири појам од школовања, резултата на испитима и просека.