Mala matura nije rezultat roditelja.
Nisu roditelji na ispitu a svakako ne i deca.
Mala matura meri to što mere testovi male mature, i ništa više.
Ne ponašajte se kao da ste vi, kao roditelj na ispitu.
Ne govorite kako imate tremu, kako vama drhte ruke, kako se nervirate, ne zapitkujte previše o rezultatima, ne komunicirajte mnogo sa drugim roditeljima o tome kako su drugi uradili, dišite sporije i dublje.
Zašto?
Zato što su to sve ponašanja povišene brige, odnosno anksioznosti koje se prenosi na decu, čak i da im ništa ne govorite. Često roditelji kažu da ne vrše verbalno pritisak na decu a da uopšte nisu svesni svog disanja i ponašanja koje mnogo više i prenosi pritisak na decu i pri tom stvara dodatnu konfuziju ako je poruka koja se izgovara suprotna od ponašanja.
Onda se i deca osećaju zbunjeno, mogu imati simptome slične paničnim napadima, ne znaju šta im je, što se osećaju tako, što im lupa srce, što ih boli glava i stomak…to nije njihovo osećanje često, nego majčino ili očevo, ili bakino, ili dekino, ili nastavničevo, ubačeno u njih, putem projektivne identifikacije.
Deca ne samo da su „upijajući um“, nego su i „upujajuća duša“.
Zato smirite sebe, recite sebi da će biti sve u redu, verujte svom detetu, prepustite mu odgovornost za svoj život i onda… je svejedno šta ćete reći.
Vaša ljubav i sposobnost za roditeljstvo je mnogo veća i mnogo širi pojam od školovanja, rezultata na ispitima i proseka.