Уколико дете које дневно проведе неколико сати гледајући ТВ, уз компјутер и видео-игрице, нема друге активности као што су трчање, скакање, провлачење, боравак у природи… готово сигурно улази у ризик појаве неког од развојних поремећаја.
По новим истраживањима, поремећаји у учењу, који се јављају већ у другом и трећем разреду основне школе, настају услед недостатка појединих активности у најранијем детињству. Обично су у питању заборављене игре – као што су скакање, ротација, а касније кликери, ластиш, жмурке, итд. Управо те активности подстичу стварање синапси, а живимо у времену када су деца највећим делом статична, испред телевизора и компјутера.
Многи родитељи, не знајући, дозвољавањем појединих активности онемогућавају правилан развој своје деце. Претерано гледање телевизије, играње видео игрица, недостатак графомоторичких активности, физичка неактивност – оштећују и смањују развој појединих биолошких потенцијала. Чињеница је да је овај период, који представља основу од које ће зависити будући развој интелектуалних способности сваког детета, још увек слабо истражено подручје. Родитељи нехотице раде погрешне ствари, не знајући како да на оптималан начин стимулишу дечји развој. Често сам имао прилику да слушам родитеље који су, у жељи да заштите дете, бранили скакање по кревету, окретање у круг, куповали патике са «чичком» да се дете не оптерећује везивањем пертли – и тако спречавали неке изузетно корисне активности.
Висока интелигенција је само један од предуслова да би неко спадао у групу даровитих. Потребно је да има још неколико значајних карактеристика, као што су:
– рано коришћење широког речника
– спретност у језику, коришћење фраза и целих реченица у врло раним годинама
– општа запажања
– интерес према књигама, касније према атласима и енциклопедијама
– рани интерес за датуме и часовник
– способност концентрације
– рано откривање узрока и последица (што их чини емотивно осетљивијим)
Др Ранко Рајовић, НТЦ учење