Profesor Milica Novković: Roditelji plaćaju svoje greške u trećoj, četvrtoj godini svog deteta jer ne mogu da ga obuzdaju!
U tradicionalnoj porodici nema potkupljivanja dece, kaže profesor Milica Novković
Vremenom nam je nametnuto nasilje, potkupljivanje dece kao vaspitna metoda što ništa dobro ne može da donese.
Roditelji već sad plaćaju svoje greške u trećoj, četvrtoj godini svog deteta jer ne vladaju decom, piše BGonline.
„Gde je batina, tu je strah, gde je strah – ljubav ne niče. Gde je “šargarepa” – tu je interes, gde je interes – ljubav ne cveta“, poručuje profesorka Milica Novković koja je ceo svoj radni vek provela u radu sa decom.
Danas je ona u penziji, ali ne odustaje od svoje misije da roditelje podseća na to da je vaspitanje dece najveća umetnost u kojoj su za uspeh potrebni talenat, rad i neizmerno mnogo ljubavi.
„Mi smo vrlo skroman narod, a model vaspitanja na ovim prostorima je tradicionalana porodica iz kakve i sama potičem. U njoj nema potkupljivanja dece, jasno se znaju pravila, ima kazne i grdnje, ali kad dete odraste shvata da mu roditelji žele dobro. Vremenom nam je nametnuto nasilje, potkupljivanje dece kao vaspitna metoda što ništa dobro ne može da donese.“
Profesorka podseća da je u tradicionalnoj porodici dete moralo da poštuje pravila, nije bilo većih problema, deca su slušala i brzo shvatala da su učitelj i roditelj u skladu jedni s drugima.
„Deca se već rađaju sa unutrašnjom motivacijom, dobrotom, klicom ljubavi u sebi. Roditelji ne treba to da menjaju, ali čine to čim dete ubace u proces „dresiranja“ štapom i šargarepom,“ kaže Milica Novaković i dodaje da su danas roditelji i deca „čipovani“ jer bez nagrade deca neće ništa da urade.
Imaju iskrivljenu svest, a roditelj je u svemu tome na granici da odustane od svega.
„Roditelji već sad plaćaju svoje greške u trećoj, četvrtoj godini svog deteta jer ne vladaju decom. Tehnologija, tableti i telefoni imaju kontrolu nad najmlađima. Deca od 6 meseci kojoj guramo tablete u ruke odrastaju u ljude sa mnogo problema. Danas čak i zubar ima kontrolu nad nama,“ primećuje Milica.
„Prvo zubar pita roditelja da li je detetu obećao nešto da bi mirno sedelo u stolici. Ako nismo obećali moramo sesti s detetom u zubarsku stolicu i stegnuti ga čvrsto. Takvim ponašanjem nismo u mogućnosti da razvijemo izvorne potencijale deteta. Nove generacije već govore „koji brak, ne dolazi u obzir“. To već sad pričaju i deca od 12 godina.“
Autor: Branka Gajić
Izvor: www.bgonline.rs
Mi sve znamo kako ne valja i ne treba, ali kako treba- e o tome niko ne zna da ispametuje.
Istina živa.
Maja slazem sr sa vama i volela bih da dobijemo odgovor na KAKO
Postaviti granice unutar kojih je sve dozvoljeno. Biti dosledan – ako se sad ne sme dirati daljenski, ne sme ni za pola sata, ni sutra. Ako je slatkis uvek posle slanog, onda nema rasprave zasto ne moze pred rucak. Ljubavi pregrst. Ma hiljade dobrih smernica. Bavite se detetom vi, niko drugi. Uci gledajuci Vas. Ucite ga svamostalnosti, lepom ponasanju, ucite ga da Vas postuje, hvatajte ritam dana, stvarajte dobre navike. Gledajte njegove okice, citajte ga, delujte zajedno…
E opet Novakovićeva. Još uvek i sa toliko godina nije shvatila da su se vremena promenila. Zaboravila gospođa kako su se oni ophodili prema deci tj. prema našim generacijama kada su bili roditelji. Zaboravila da su njihove majke ubijale svoju decu po štalama, njivama i šumama zato što ih je bilo dovoljno. Ljubavi nije bilo previše. Deca su bila srećna ako imaju šta da jedu i sad ti roditelji su super i generacija gospođe Novaković je super, a današnji roditelji ništa ne valjaju i ništa ne znaju. Danas su deca deficit i u njih gledamo kao malo vode na dlanu. Ljubav prema deci je danas na daleko višem nivou nego što smo je mi ili vi imali i treba sačekati da zdrava i zadovoljna deca porastu pa da se vide rezultati. Vi izgleda još uvek nemate kapaciteta da shvatite čari kompleknosti današnjeg života pa dajete sebi za pravo da pišete ovako nešto. U svim Vašim tekstovima napadate današnje roditelje kao da nemate svoje dece. Očigledno je da je za Vas i vašu generaciju ovo daleko od više matematike. Manite se pisanja nego se posvetite unucima ako ih imate pa naučite nešto od njih. Za početak volite ih bez ograničenja. Ljubav će sve stvari staviti na svoje mesto. I zapamtite jedno socijalizacija nije prirodna pojava, socijalizacija je nametnuta društvena potreba da bi jedni vladali a drugi služili vladarima. Kada pišete o socijalizaciji nesmete se ne osvrnuti na prirodu bića o kome pišete, na negovu genetiku na stanje hormona… Izgleda da je to mnogo za Vas.
Nevezano sad za tekst, u pravu ste kad kažete da se prošlost idealizuje a moderno doba satanuzuje. Iza toliko priča o bakama koje su rodile petoro, ima bar duplo više namernih pobačaja, od toliko ljubavi prema deci, te iste bake zaboravljaju da su ih mame savetovale ako je devojčica ćušni je u neki žbun u šumi i beži (ili su to same radile), a o hrani i odeći da ne pričam- najbolja hrana se čuva za goste, ko ima opanke u njima ide u školu, ko nema ide bos. Nije bilo baš toliko sjajno, postoje još bake koje se ne predstavljaju kao savršene i koje bi vam iskreno rekle sve mračne tajne svog vremena, do sutra da slušate. I sve kako smo radili tako nam je danas.
Igram igrice na kompu od 7 godine. Sada imam 40.
Nista mi ne fali