У Новом Сланкамену школске клупе једног одељења трећег разреда ОШ „Ђорђе Натошевић“ су од прошле среде празне. Родитељи децу не пуштају у школу јер их, како тврде, једно дете малтретира од почетка школске године.
– Моје дете је дављено испред табле у учионици. Моје дете је имало повреде које су класификоване од стране докторке, када се залетео бициклом у њену ногу. Имала је повреде колена, ране. Има модрице по руци коју смо оперисали – каже за Н1 родитељ Маја Поповић.
Њено дете пет пута се из школе вратило са ранама, модрицама или у сузама. Како тврди она, па и остали родитељи, насиље над ученицима спроводи ђак који је ове године пребачен у њихово одељење.
Бројне пријаве, школски полицајац, па ни самоиницијативна дежурства родитеља – нису спречили насиље. Након последњег напада, родитељи су престали да шаљу децу у школу.
– Ми не можемо да нашу децу пустимо јер су она апсолутно небезбедна у тој средини. Ситуација је таква да се дешава на улици, у школи, паркићу – ми имамо велике проблеме, не знамо како да се изборимо – прича Поповић.
Школа у саопштењу тврди да су алармирани сви надлежни – од општинских до републичких органа.
– Под великим притиском исцрпели смо све своје ресурсе како би се наставни процес одвијао у законским оквирима у поменутом одељењу – навели су.
Родитељи, с друге стране, кажу да немају утисак да је проблем схваћен довољно озбиљно.
– Бирократски се све испуњава, али у овом случају то није довољно. Зато све ово радимо, да неким апелом, пробудимо институције које ће реаговати – каже родитељ Олга Пантовић.
О истом дечаку, за Н1 су прошле године говорили родитељи једне београдске школе. Управо из те школе, дете је пребачено у Нови Сланкамен.
Прича психолошкиња Јасмина Михњак, у Србији где систем не функционише – то је пракса.
– Већина таквих случајева се завршава тиме што се ученик након низа проблема у понашању пребацује у другу школу, односно само се проблем пребацује на неког другог. Не спроводе се мере доследно, нема ко да ради са учеником који испољава проблем у понашању – потребно је са таквим учеником нешто стручно радити, а они који би требало да помогну често нису довољно стручни – каже Михњак.
Након састанка родитеља и управе школе одржаног у понедељак, дечак ће са наставе бити удаљен на наредних 30 дана. До тада, родитељи се надају да ће дечаку бити пружена помоћ – па и да ће сви, без страха, похађати наставу.
Извор: Н1, Зелена учионица











Isto se i nama dešavalo, pa smo dete morali da prebacimo u Savremenu osnovnu školu i od tada nemamo ovakvih problema, ali izgleda mora da se plaća za bezbednost u državi u kojoj je obrazovanje besplatno.
Zapravo je problem što sistem funkcioniše, jer ovo je taj debilni zapadni sistem koji ste preuzeli, nema izbacivanja iz škole nego udaljavanje dok vas ne pobije. Gde su psiholozi i pedagozi bili da ustanu čim je donešen ovaj zakon pre 15 godina? Bitno da nam pametuju kako da ocenjujemo, ali kada treba da zaštite i to dete i nas od njega, dobijemo šipak. Zakon je na strani nasilnika odavno, ali to su i doneli pametni psiholozi i pedagozi koji smatraju da mali psihopata nije problem da sedi sa normalnom decom, e pa jeste i problem i manite nas prava psihopata dok čekamo da nas pobiju!
Слажем се са коментаром . У потпуности. Тобожња брига за дете,тј насилника. А остала деца? Управо копирање запада. Зато имамо искривљен став( неки од нас) да може да се ме оде у пколу,спречавају деуги, ми то хоћемо, желимо, ученици покрећу дисциплинске против директора , уместо обрнуто. А и то што у чланку пишете “ психолошкиња“ иако је на Уставном суду то стављено ван снаге,јасно говори да идете у погрешном правцу. А ако не видите узрочну последичну везу између система који штити насилнике и “ психолошкиње“ шта да радим? Схватићете ..једном!