Родитељи су склони да, кад се дете заигра, ту игру прислушкују па у тренутку када дете говори или ради нешто што сматрамо, погрешним или неприхватљивим, ускоче да исправе ствар.
Немојте.
Ево шта још родитељи не треба да раде, ако не желе да зауставе процес развоја креативног мишљења код деце.
1. Када се дете игра, дешава се да помислимо да је та игра бескорисна или чак – лоша (ако у њој видимо агресију). Али тада не дирајте дете. Не питајте га шта ради. Не мешајте се! У игри дете развија слободно размишљање – повезује, закључује, резонује.
2. Када дете црта, ваја, ствара, не питајте га шта ради, уколико вам само не каже, не мешајте се саветима и покушајима да му помогнете. Развој његових мисаоних процеса је важнији од видљивих резултата.
3. Не покушавајте да дете терате да мисли, да га наводите на пут који се вама чини логичан у тој игри. Дете ће само мислити – без ичије помоћи. Дозволите му да истражује свет на свој, а не на ваш начин.
4. Пустите дете да самостално долази до нових открића на основу оног што је видело, чуло, осетило. Не смемо му наметати своје закључке. Кроз одрастање ће само кориговати оно што није тачно закључило раније.
5. Немојте коментарисати све што се догађа око вас, све то дете види. Дајте му шансу да само види, чује, разуме, учи да закључују на основу оног што је сам чуо, видео, осетио, уместо да ваши закључци буду и његови.
6. Ако вас дете пита нешто где треба да кажете свој закључак, покушајте да разговором доведете дете у ситуацију да на основу ваших информације донесе само закључак. Не сервирајте му готове одговоре.
Развој креативног размишљања код детета не постиже се тако што му намећете своје идеје и закључке или га ка њима водите. Ваше је да детету дате тачне информације, а на њему/њој је да само закључи. И ако се тај закључак не слаже са вашим ставом, не покушавајте да наведете воду на своју воденицу. Насмешите се и реците „драго ми је да имаш свој став о томе“.