Roditelji dece ubijene 3. maja ove godine u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ okupili su se jutros ispred njenog ulaza, po treći put, i ponovili poruku da je već trebalo doneti zvaničnu odluku o memorijalizaciji prostora stradanja.
„Morala bi što pre da se donese odluka o memorijalizaciji celog prostora stradanja u školi, od podruma pa do neba, gde je ubijeno devetoro dece i njihov čuvar“, rekao je Žarko Cvejić, otac učenice koja je u trenutku zločina bila u školi sa njene druge strane, u učionici nižeg razreda. Njega su roditelji stradale dece zamolili da se u njihovo ime obrati novinarima jer im je teško da govore.
Takođe je poslata poruka, naveo je, da su začuđeni scenama od pre neki dan – u nedelju – slavlja, nazdravljanja, u godini kad su se dogodila dva najgora zločina – kada je dan za danom izgubljeno devetoro dece i njihov čuvar u školi, a onda još devetoro mladih ljudi, u Duboni i Malom Orašju.
Kako je istakao, svako slavlje, bez obzira na povod je neprimereno. On je rekao da je roditeljima na prvom mestu potreban mir, a bilo kakav može da počne da dolazi tek donošenjem zvanične odluke da ovaj deo škole više neće biti škola, nego memorijalni centar u spomen žrtvama od 3. maja ove godine.
Na pitanje koji bi to bio adekvatan prostor za memorijalizaciju, on je, naglasivši da iznosi mišljenje u svoje ime, naveo da bi moralo da se to učini sa celim prostorom stradanja.
„To je ulaz u školu, sa ove strane, to je predvorje, hodnik, kabinet za istoriju, čak i toalet u tom hodniku. Dakle svi oni prostori gde su ubijeni ljudi morali bi da se memorijalizuju, od prizemlja do neba, a ne da se na spratu iznad odigrava nastava i druge aktivnosti“, rekao je Cvejić, navodeći da bi taj prostor morao da se fizički izdvoji od ostatka škole.
On je dodao da je to najmanje što se može učiniti za ubijenu decu i čuvara, kako bi se sačuvala uspomena na njih, da se oni ovekoveče i zaštite deca koja će jednog dana ići u ovu školu da ne bi išla u školu na stratištu.
Izvor: Beta