Па и ми смо слушали „краља кокаина“ и много горе ствари и шта нам данас фали? Да ли се због тога сви дрогирамо? Ма дајте, пустите децу на миру, ово је њихово време.
Ако од неког родитеља чујете нешто попут реченице изнад, знајте да је то може бити из два разлога:
а) То је родитељ који није свестан ни едукован. Не разуме шта су погрешне вредности и лоши идоли нити схвата колика је улога онога што дете гледа, слуша, прати, у формирању његове личност. Не види како свет око њега изгледа (нисмо сви умрли од предозирања, дакле све је ок) и једино што може да схвати је директна веза узрок – последица: „Слушао сам краља кокаина, данас се не дрогирам. Дакле, није битно што моје дете слуша музику у којој се славе дрога и промискуитет као нешто чему треба да теже.“ Родитељ који не капира, укратко.
б) То је друга врста родитеља – оног који није спреман да се децом бави. Једноставно, много је ту посла. И сам се често користи изговорима родитеља под а), односно да све то ништа нема везе. Деца су, проћи ће.
А док не прође (ако прође)…
Вашу децу на концертима тренутно најпопуларнији „музичар“ удара патикама по глави док они траже ЈОШ
Вашој деци човек који не може да састави реченицу од почетка до краја на својим наступима ПЉУЈЕ у уста, а они од еуфорије вриште
На вашој деци он прави гибаницу. Да, добро сте прочитали. На леђима момка правио је питу током наступа јер је, каже, домаћин
Човек ког тренутно прате милиони деце из региона пуни клубове, а ту исту децу на свирке возите врло често ВИ, њихови родитељи. Понекад се чак и на друштвеним мрежама буните што ваше чедо није успело да уђе у клуб од превелике гужве, па је остало разочарано. Да се човек расплаче од муке. Али не од оне коју ви видите, него од оне коју не видите
Не, то не морају и не треба да буду вредности које гајимо данас. Нека се свет сто пута променио, али некултура, пљување, псовке, увреде, понижавање НИСУ вредности. И не треба да чекате да прође, већ да се побринете да се ваше дете таквих ствари гади ДАНАС.
Зато, хтела сам да вас питам…
Знате ли шта ваше дете слуша?
Знате ли шта воли, коме се диви, шта му је баш кул?
Да ли пратите (редовно) с ким се дописује, шта пише, које линкове отвара?
Да ли сте некад погледали ту игрицу коју игра? Одслушали ту песму чију мелодију певуши?
Моја ћерка има 10 година. Нема телефон, али се за тај тренутак припремам. Ипак, с рекреативне наставе је дошла певајући чудну песму за коју сам одмах питала откуд јој. „То су нам пуштали на журкама. Зове се Десингерица.“
Могла сам да одмахнем руком, кажем „боже сачувај“ и наставим да скролујем кроз смешне клипове на Инстаграму. Али нисам. Уместо тога, причале смо о ружним песмама, ружним речима, лошим стварима и лошим људима. О томе зашто би неко певао песме које величају зависност, алкохол, промискуитет. Наставила сам да у нашој кући пуштам добру музику, причам да људи који певају тако грозне ствари, па још деци или врло младим људима, не заслужују пажњу, да све што раде, раде да би добили новац и славу и да ће се сва деца која га данас слушају једног дана стидети. А ако се не стиде, значи да су отишли баш погрешним путем. Ако је до мене, она никад неће пожелети да оде на свирку где ће јој неко пљувати у уста. Ја ћу се за то борити свим силама и никад нећу само преврнути очима и наставити да радим нешто друго. Борите се и ви. То је једини начин.
Јер проблем нису деца која се не стиде, проблем су родитељи који се не стиде.
Уместо закључка, драги родитељи, ако верујете да радите праву ствар одмахујући руком и пуштајући „децу“ да буду деца, цитираћу већ поменутог „уметника“:
„Ни своје дете не виђам, а камо ли туђе, боли ме ђ**а. Родитељи нека их васпитавају”.