Učenje predškolske dece ima svoje karakteristike koje ga čine specifičnim i drugačijim od učenja u kasnijem periodu života. Učenje po modelu koje se dešava kroz imitaciju i identifikaciju je prisutno u najranijem uzrastu, a dominantno je tokom celog predškolskog perioda.
Za učenje po modelu važan je kvalitet emotivne povezanosti deteta i odraslog, pre svega deteta i roditelja, a u vrtiću deteta i vaspitača.

Pročitajte i 25 rečenica kojima ćete smiriti nervozno dete

Ljubav, poverenje i sigurnost koje dete oseća prema njima čine kanal kojim dete prima različite stimulacije, vidi i čuje šta rade, pričaju i kako se ponašaju te njemu značajne osobe.
Dakle, roditelji, vaspitači i druge značajne osobe u detetovom životu ( bake, deke, starija braća i sestre ) su modeli kroz koje dete uči o sebi i o svetu koji ga ogružuje, o emocijama i kontroli emocija, komunikaciji sa sredinom i td.
Važno je znati da su čula, pre svega vida i sluha dominantna u ovom modelu učenja, a neverbalna komunikacija mnogo značajnija i prisutnija nego verbalna.
Kada imamo u vidu vaspitanje dece, pedagoški dualizam i antagonizam su postupci koji učenje po modelu, mogu učiniti zbunjujućim za dete a samim tim ga činiti nesigurnim i nesamostalnim.

Pročitajte i Pravilan odgoj jedini je način da dete formira pozitivan …

O čemu se to radi?
Ako se odrasli u  istim ili sličnim situacijama ponaša različito, što najčešće zavisi od raspoloženja i trenutnog stepena tolerantnosti, dete dobija različite modele ponašanja što ga zbunjuje, čini nesigurnim, jer ne zna šta se od njega očekuje.
Iste posledice imamo kada je prisutan pedagoški antagonizam, kada deci govorimo kako treba, a sami se ponašamo na drugačiji način. Primer je kada dete učimo da prelazi ulicu kada je zeleno svetlo na semaforu, a onda zajedno sa detetom ulicu prelazimo na crveno, jer nema automobila u blizini.
Često postoji zabluda da dete više pamti ono što mu se priča, nego što obraća pažnju na ono što vidi.
Što je dete mlađe indirektno učenje kroz posmatranje šta odrasli rade je prisutnije, nego direktno učenje slušajući šta mu se govori.

Pročitajte i Dan kada je moje dete pomislilo da ga ne volim

Doslednost u ponašanju, razmišljanju, iznošenju stavova, pohvaljivanju ili kažnjavanju ( bez fizičkog kažnjavanja ) u učenju po modelu je od izuzetnog značaja.
Poželjno je da postoji usaglašenost svih odraslih na koje je dete upućeno, kako bi dete sa lakoćom usvajalo i izgrađivalo spsobnosti, veštine i znanja.
 
Gordana Mladenović, pedagog