Svaki roditelj, bez obzira da li je kao đak bio u „dobrim ili lošim odnosima sa školom“, ima želju da njegovo dete bude odličan učenik. Koliko god nam se činilo da znanje nije ovde i kod nas u modi, istina je da se obrazovanijima bar pruža mogućnost većeg izbora. Želja mi je da u ovih nekoliko redova pružim podršku roditeljima čija deca polaze u prvi razred. Da im školski dani predstavljaju zadovoljstvo, a ne teško breme.
Sada sva deca pohađaju predškolski program. Deca koja taj program pohađaju u školi su u maloj prednosti kada su prvi školski dani u pitanju. Školska zgrada im je poznata, sa radnicima škole su se sretali tokom godine, tako da neizvesnost te vrste ne postoji. Učitelji koji preuzimaju prvi razred već na samom početku prikupe informacije o tome gde su deca pohađala predškolski program, pa se trude da pomognu u snalaženju deci koja dolaze iz vrtića. Tako da nemate razloga za brigu kada je u pitanju snalaženje vašeg deteta u novom prostoru.
Ne stidite se da učitelja/učiteljicu upoznate sa važnim informacijama iz vašeg porodičnog života. Učitelja treba da upoznate npr. sa time ako su roditelji razvedeni, ako su roditelji ili jedan od njih preminuli, kako bi on/ona prilagodili svoj rad tim okolnostima. Obaveza učitelja/učiteljice je da sa time upozna i ostale nastavnike koji predaju detetu. Svi mi smo na zajedničkom zadatku da vodimo računa o emocijama učenika i ne povredimo ih.
Potrudite se da prvi školski dan bude prava mala svečanost u vašoj kući. Obeležite taj dan, u skladu sa svojim mogućnostima, tako da vaše dete razume da je to poseban i važan dan u njegovom životu, bez obzira na sve teškoće koje školski život sa sobom nosi. I nakon 33 godine pamtim trenutak kada sam sa svojim ocem odabrala haljinicu i cipele u nekadašnjoj „Dečjoj opremi“ za prvi dan u školi.
Izbegavajte komentare na račun učiteljice/ učitelja koji vam se možda ne dopadaju na prvi pogled, u prisustvu deteta. Ne iskazujte svoju razočaranost tako da dete to primeti. A verovali ili ne, mnogi koji nisu birali učitelja za svoje dete budu kasnije zadovoljniji od onih koji to jesu. Ne prihvatajte „zdravo za gotovo“, baš sve priče koje dolaze do vas. Za nekoga je jedna te ista osoba prestroga, a pak za drugoga pravedna i umerena. Jedna roditeljka mi je na primer ispričala da je prilikom upisa svog deteta u školu bila izričita u želji da jedna učiteljica ne treba nikako da uči njeno dete, a posle već desetak dana bila je razočarana što upravo to nije bio njen izbor. Ako ste baš mnogo nezadovoljni i posle određenog vremena, nakon što dobro razmislite, imate mogućnost da promenite školu i učitelja, možda je pametnije nego da svoje nezadovoljstvo emitujete naredne četiri godine i otežavate svom detetu školske dane.
Evo načina da pripremate svoje dete za školu
Učite ga da broji predmete u kući, kocke od kojih pravi kulu, viljuške i kašike koje su na stolu, tanjire, kamenčiće na plaži, cvetove u vazi… Oduzimajte po jedan i tako će naučiti da broji unazad vrlo brzo.
Nije neophodno da deca znaju da čitaju i pišu, dovoljno je da su savladali pojam prostora između dve linije, pa mogu tačno da povlače kose i uspravne crte, talase. Vežbajte na poslužavniku posutom brašnom ili u pesku. Neka deca najpre prstima ispisuju prave i krive linije, talase. Tek kad deca time potpuno ovladaju, onda pređite na papir i olovku. Većina dece ovo savlada u vrtiću, ali ako to nije tako, nadoknadićete strpljivim radom. Dete koje je ovladalo ovom veštinom vrlo lepo i lako će pisati slova.
Dovoljno je da deca prepoznaju napisana slova. Igrajte igru na slovo na slovo. Vežbajte analizu reči, iz kojih glasova se sastoji neka reč. Rep –r-e-p, kos –k-o-s. Najpre izaberite reči od tri slova ili glasa, a tek kada ih dobro uvežbate pređite na duže reči. (Ne učite dete na ovaj način da čita, jer to nije metoda učenja čitanja!) Naravno ne za stolom u strogo sedećem položaju, već u šetnji, igri. Ukoliko dete ovlada ovom tehnikom, vrlo lako će kasnije uz pomoć učitelja naučiti da čita.
Postavljajte deci i ona pitanja za koja se podrazumeva da znaju odgovore. Tako deca vežbaju da se izražavaju. Lepo izražavanje je ključ uspeha. Pitajte ih da vam pričaju o nečemu što im se dogodilo, da vam opišu nešto što vide, pomažite im ako se teže snalaze u tome. Vežbanjem će oni postati sve bolji i bolji. Iznenadićete se kada u školi samostalno i veoma uspešno napišu svoj prvi sastav.
Ono što je neophodno je da dete zna šta je dozvoljeno, a šta nedozvoljeno ponašanje tj. ugrožavanje bezbednosti drugih. Ne dozvolite da dete upravlja vama, jer u školi neće moći da upravlja onime ko ga uči, kao ni decom iz odeljenja i tako nešto će mu predstavljati veliku teškoću.
Naravno u svemu ovome ne preterujte, činite to spontano i nenametljivo
Ako ste u svemu ovome uspeli, uspeh koje će vaše dete redovno ostvarivati već od samog starta biće mu vetar u leđa. A kada dete krene u školu, redovno pregledajte njegove sveske, ukažite poštovanje njegovom trudu. Stvarajte navike kod deteta da svakoga dana određeni period vremena uvežbava čitanje. Radujte se zajedno svakom uspehu, koji sigurno neće izostati! A ako negde „zaškripi“, pišite, mora da postoji neko rešenje…
P.S. O tome koliko je novca potrebno prilikom polaska učenika u prvi razred besplatnog obrazovanja, nekom drugom prilikom. Moja prijateljica predlaže da podnaslov ovog teksta bude „spremi brdo love“, tužno ali istinito.
Izvor: uciteljica.kraljevo.com