Prema iskustvu prosvetnih radnika, roditelji u školu idu isključivo kad treba opravdati izostanke i izvršiti pritisak na nastavnika da se njihovom detetu da viša ocena
Jasna Janković: Za funkciju u školskim odborima uglavnom su zainteresovani roditelji koji žele svoju decu zaštite od nekih obaveza ili hoće da imaju privilegije
Inicijativa novog ministra prosvete Mladena Šarčevića da roditelji učenika imaju značajniju ulogu u životu škole, uključujući i ocenjivanje rada nastavnika i direktora, izazvala je žestoku reakciju javnosti, pre svega prosvetnih radnika. Ovaj stav, kao i druge ideje koje je izneo u jučerašnjem intervjuu „Politici” preneli su i drugi mediji, a citiran je i komentarisan i na društvenim mrežama. Bio je i tema razgovora zaposlenih u obrazovanju, okupljenih na jučerašnjem protestu u Beogradu, na Trgu Nikole Pašića. Reagovao je i predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta prof. dr Aleksandar Lipkovski, kojeg je razljutio stav ministra da je NPS „lobi telo”.
U komentarima na sajtu našeg lista, preovlađuju mišljenja da će roditelji koristiti nova ovlašćenja da se svete nastavnicima, da oni već imaju prevelike uloge u školi i da im ne treba davati još veću moć. Profesori podsećaju da već godinama traže status službenog lica upravo i zbog agresivnog ponašanja pojedinih roditelja, a taj zahtev se čuo i juče na protestu na Trgu Nikole Pašića.
– Kada će se profesorima vratiti integritet, mogućnost da ih učenik i roditelj poštuje, šansa da održi normalan čas ne strepeći da će ga neko od dece snimati, provocirati, udariti?
– Roditelji će to osvetnički da iskoriste da se reše nastavnika koji zahtevaju znanje
– Uključiti roditelje na ovakav način neće doneti željeni ishod. Nastavnici nisu uvek u pravu, nekima se definitivno ne sme pružiti prostor u prosveti, ali budimo realni i priznajmo da mnogi roditelji više štete svojim uplitanjem nego što pomažu
Ovo su komentari sa sajta „Politike” i društvenih mreža.
Sindikalni lideri su ipak oprezniji u davanju izjava od anonimnih internet komentatora. Podržavaju inicijativu ministra, pod uslovom da se jasno propiše nova uloga roditelja kako ne bi bilo iskorišćavanja.
– Podržavam svaku aktivnost roditelja koja će unaprediti rad škole, svaki predlog i ideja koji može da se primeni, biće podržan od strane Unije, jer mi smo pre svega roditelji, a ne samo nastavnici i članovi sindikata. Međutim i svaki roditelj mora da vodi računa o svom detetu, to mu je prva i osnovna dužnost. Ne može da ga pošalje u školu i da kaže da je tako skinuo sa sebe svaku odgovornost. Apsolutno je potrebno da se roditelji na drugačiji način organizuju – kaže za naš list Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Ona dodaje da će najveći prosvetni sindikat podržati sve novosti u strukturi školskog odbora koje će ići u korist zaposlenih u školama.
– Smatramo da je sadašnja struktura tri plus tri plus tri potpuni promašaj. Trenutno roditelji čine trećinu školskog odbora, što je potpuno neprimereno, jer uglavnom ne znaju kako škole funkcionišu, osim onih iz prosvetne branše. Ono što se sada dešava u školskim odborima jeste da su za tu funkciju uglavnom zainteresovani roditelji koji žele svoju decu zaštite od nekih obaveza ili žele da imaju privilegije. To su pogrešni ciljevi i tako ne treba da se radi. U školskim odborima treba da sede zaposleni u obrazovanju i oni koji ih plaćaju – smatra Jankovićeva.
Stevan Jurić, koji predaje versku nastavu u Gimnaziji „20. oktobar”u Bačkoj Palanci, takođe kaže da nema ništa protiv aktivnije uloge roditelja, jer i škola i nastavnici mogu samo da imaju koristi. Posebno, dodaje, bivši učenici mogu mnogo da urade na promociji same škole ili da ličnim primerom pokazuju šta diploma određene škole znači za uspeh u životu.
I Jurić, međutim, ističe da su dosadašnja zakonska rešenja (savet roditelja koji ima svoje predstavnike u školskom odboru) neadekvatna.
– Mi godinama imamo da roditelji u školu idu isključivo kada treba opravdati izostanke i izvršiti pritisak na nastavnika da bi se dobila viša ocena. Ne želimo da se aktivnija uloga roditelja zapravo pretvori u ovo što je i bilo do sada, samo pojačano – kaže Jurić i navodi i čestu situaciju na početku školske godine kada roditelji odvode decu na more uprkos protivljenju nastavnika i te izostanke pravdaju lekarskim uverenjem.
Ovaj nastavnik ističe da je druga strana medalje i činjenica da se roditelji retko odazivaju na akcije koje organizuje škola, čak i kada je u pitanju uređenje školskog dvorišta, prete tužbama, govore da se tako iskorišćavaju deca…
– A istovremeno ne negoduju da dete bude odvedeno na sedmodnevnu ekskurziju, tada nisu iskorišćena. Roditelji moraju da imaju propisanu ulogu u školi, kako je u zapadnim zemljama. Znam primer iz Nemačke, Berlina konkretno, kada je direktor odbio zahtev roditelja da pusti dete poslednjeg dana sa nastave, iako to čak nije bio ni nastavni dan – priča ovaj nastavnik.
Prosvetni radnici sa kojima smo juče razgovarali nakon protesta na Trgu Nikole Pašića, listom kažu da roditelji ipak nisu kompetentni da procenjuju vaspitno-obrazovni rad u školi, koliko se nastavnik priprema za čas, niti da sude da li je nastavnik dao adekvatnu ocenu ili ne…
– Radeći u školi video sam da roditelji često nemaju realni stav kada su u pitanju njihova deca i bojim se da bi ti odnosni, nezadovoljstvo, nesimpatija prema strogom nastavniku kod kojeg je teško doći do željene ocene, veoma uticali na ocenu. Dakle, moraju se uspostaviti dobri mehanizmi i utvrditi koji aspekt škole roditelj može da procenjuje, a može na primer – higijenu, organizaciju rada škole, saradnju sa roditeljima… – kaže ovaj veroučitelj.
Autor: Sandra Gucijan
Izvor: politika.rs
Sta ce roditeljima skola i nastavnici,neka sami obrazuju svoju decu ako se u sve razumeju.PROPAST!
Neki vid učešća roditelja svakako mora postojati, čini mi se da je ova izjava Šarčevića prilično nespretna. Ne može tu biti reči o „ocenjivanju“ i pretpostavljam da ni jedan roditelj ne bi želeo da baš ocenjuje nastavnika (sem ako nije kolega iz struke a ni to mi se ne čini mogućim). Ako ipak bude uvedeno ocenjivanje, onda to automatski implicira i nagradu/sankciju usled (ne)povoljnog izveštaja roditelja-evaluatora. Uostalom, u mojoj školi su roditelji već nekoliko puta prisustvovali časovima, mislim da je to i zakonski regulisano, i ništa se posebno nije desilo. Dođu, sednu, odslušaju i odu – bez ikakve povratne informacije. Dakle, besmisleno. Nešto drugo mi ovde smeta: Šarčević je u letećem startu, hoće promene ali se ne obazire na trošne temelje svega u Srbiji, od države preko zakona do finansijskog i moralnog sloma koji smo doživeli a da toga mnogi i nisu svesni. Sve se to reflektuje na decu, roditelje, nastavnike i niko ne zna odakle početi. Svako traži nešto i svako je u pravu. Nema tu sistema, nema kontinuiteta, pred nama je krntija od države koju najpre treba osposobiti da uopšte i upali, a mi bismo da joj nalickamo karoseriju.
Lepo rečeno!
Kroz komentare prosvetnih radnika u vezi sa ovom temom, provejava govor otpora, strah od saradnje sa roditeljima i bojazan od nekomptentnosti onih koji bi trebalo da procenjuju njihov rad. Zlurad je komentar da u ŠO ulaze samo oni roditelji koji žele ličnu korist za svoje dete. Iz dosadašnjeg roditeljskog iskustva, kao majka troje dece različitog školskog uzrasta, uverila sam se da u školska tela ualze entuzijasti, koji žele bolju školu za svoje dete i svu decu uopšte. Oni imaju autentični interes, nesebično angažuju svoje vreme i nemaju nikakvu materijalnu korist, za razliku od pripadnika lokalnih samouprava, koji su mahom politički poslušnici ili zaposlenih u školi koji imaju lični interes, a angažman u organu upravljanja školom im se računa kao dodatni procenat radnog vremena. Smatram da su roditelji najbolji saveznici škole. Oni vam poveravaju najdragocenije što imaju, obezbedjuju radno mesto i kao buzetski obveznici koji finansiraju ustanove od javnog značaja imaju i pravo da kontrolišu rad takvih ustanova. Slažem se da ima svakojakvih roditelja, ali su do sada miljenici prosvetara bili oni koji se drže načela: Plati i ćuti!
Postovana, ja sam u mojoj školi već 6 godina član ŠO ,a vreme koje provedem na čestim sednicama nikada mi se nije računalo“ kao dodatni procenat radnog vremena.“Zato Vas molim da ne iznosite netačne tvrdnje!
Godinama sam u školskom savetu ,potpuno se slažem sa vama.
Baš dobra podrška ministra roditeljima.To govori da je ministar zaboravio kakvih sve ima i roditelja i prosvetara,Samo im je javno dao vetar u leđa ,koji su oni i do sada vešto i manipulativno koristili.O direktorima koji svoju vlast upravo zadržavaju pomoću „ovakvih“ roditelja nepotrebno je i govoriti,U pravu je Kesić,neka se deca pitaju i odlučuju,Šta će im i roditelji i profesori?Sve što je dobro.,trebalo bi negovati i čuvati,a loše menjati.Ako je ovo promena na „bolje“ nemojte tražiti kompetencije i profesionalnost prosvetara.Ko to ima.ima ,ko nema i ne treba mu.Zaboravljate da je veliki broj prosvetara veoma uspešan kao roditelj,ali to nije dovoljno.Kuda plovi ovaj brod?Na koju ćemo stranu:spasilačku ili davljeničku?Večita dilema:Biti ili ne biti?
Potpuno xte u pravu! Kako je to moglo nekome uopste da padne napame? Roditelji su ionako potpuno raspomamljeni pa pojedini ne izbijaju iz skola. Oni bi da nastavnicima i profesorima kazu sta bi i kako trebalo raditi. Roditelji bi trebalo u skolu da dolaze samo kada ih neki nastavnik pozove i na rodeiteljske sastanke. Kakva otvorena vrata, kakvi bakraci? Neka lepo vaspitaju svoju decu i pomognu im da na vreme razviju radne navike i uce. Mislite da je bilo otvirenih vrata 80- kada su neki od nas isli u skolu? Ma , kako da ne! Ucitelj/nastavnik je bio zakon. Postovan, uvazavan. Nikada se nine dovodilo u pitanje ono sto on kaze ili predlozi.
Sve u svemu, vrlo losa ideja i ako prodje, tesko svima.
Potpuno xte u pravu! Kako je to moglo nekome uopste da padne napame? Roditelji su ionako potpuno raspomamljeni pa pojedini ne izbijaju iz skola. Oni bi da nastavnicima i profesorima kazu sta bi i kako trebalo raditi. Roditelji bi trebalo u skolu da dolaze samo kada ih neki nastavnik pozove i na rodeiteljske sastanke. Kakva otvorena vrata, kakvi bakraci? Neka lepo vaspitaju svoju decu i pomognu im da na vreme razviju radne navike i uce. Mislite da je bilo otvirenih vrata 80- kada su neki od nas isli u skolu? Ma , kako da ne! Ucitelj/nastavnik je bio zakon. Postovan, uvazavan. Nikada se nine dovodilo u pitanje ono sto on kaze ili predlozi.
Sve u svemu, vrlo losa ideja i ako prodje, tesko svima.