Roditelju falsifikatoru: Zašto, čoveče, vodiš bolesno dete u vrtić?

2 decembra, 2022

Bilo da ga je napravila gomila zlih ljudi s namerom da nas namagarči i uništi, bilo da ga je napravila gomila stručnih i dobronamernih s namerom da stvari funkcionišu najbolje moguće. Jednostavno, uvek će biti onih visprenih koji će tražiti način da zeznu sistem, eto tako, bez neke posebne dobrobiti – sistem se zeznuti da, pa zašto onda da to ne iskoristimo?

Primer borbe protiv sistema koji me svaki put iznova zakuca na početne pozicije društvenih osnova jeste to koliko pojedini roditelji vrtićke dece umeju da zasuku rukave, roknu ratnu farbu na lice, uzmu koplja i pod adrenalinom krenu u bitku protiv obe vaspitačice, one jedne zamenske, protiv servirke, čistačice, ponekad glavne vaspitačice i retko kad direktora, jer zna se: što se manje pitaš to si više nadrljao.

Klupko ljudske gluposti počelo je da se odmotava pred mojim očima na prvom roditeljskom sastanku mog prvog deteta, nastavilo se na svim njegovim roditeljskim sastancima do škole, preko roditeljskih sastanaka ovog srednjeg, pa sve do početaka krvavih borbi u roditeljskim redovima najmlađeg deteta. I gle, neke stvari se nikada ne menjaju – roditelji ne slušaju vaspitačice godinama, zaobilaze pravila i dosta bitne stvari, koje nose veliku odgovornost, u stanju su da prepuste slučaju.

Na 244 roditeljska sastanka na kojima sam do sada bila, rečeno je, svaki put, bez izuzetka, da se bolesna deca ne dovode u vrtić.

Ovo uđe na roditeljske uši, u glavi se presloži iz prvobitnog oblika u “ma najbolje da ga ostavim kući kad je bolesno” i izađe na drugo uho kao neka sasvim drugačija informacija, na primer kao: “falsifikovaću potvrdu od lekara, ostaviću ga bolesnog u vrtiću, baš će neko primetiti”. Taj poriv da zeznemo sistem tako je snažan da očigledno prevazilazi pre svega potrebe sopstvenog deteta da bude kući i u svom okruženju, u društvu porodice koja o njemu brine.

Kad pređemo preko dobrobiti sopstvenog deteta šta nam teško da pređemo i preko druge dece – zar je bitno što će moje preneti bakteriju ili virus na neko drugo dete? Nije bitno ako zatvorimo oči dovoljno snažno. I nastavimo da ih zatvaramo kada, na primer, dobrom voljom lekara nekada dobijemo praznu potvrdu, pa je onako bez pardona popunimo kako nama odgovara, dok nam blještavi sjaj lekarskog potpisa i pečata ne remeti čkiljenje. Ljudi ozbiljno falsifikuju lekarske potvrde i koliko je to pogrešno i na koliko sve nivoa, cenim da se može lako naslutiti.

A osim falsifikovanja lekarskih uverenja da je dete zdravo falsifikovali su se onomad i vakcinalni kartoni kada je tokom epidemije morbila sistem želeo da zaštiti decu – kreativnost u borbi protiv vaspitačkog terora dobila je tada novu dimenziju.

Simptomi “koji nisu bogzna šta” se ignorišu isto kao i onaj lekarski potpis. Temperatura isto “nije ništa posebno”, reši se brufenom ujutru pred vrtić, pa vaspitači ili primete ili ne, ali svakako nismo mi ništa krivi je l’ da, kako možemo biti? Sistem isto kaže da si u obavezi da se javiš na telefon tokom prepodneva kada te vaspitačica zove (jer je možda dete razvilo još veću temperaturu, možda je loše, možda se povredilo), ali ne može neko nas da zove toliko koliko mi možemo da se ne javimo.

Nasuprot tome, interesantna je i pojava da nekako niotkuda u svetlu takvih okolnosti uspevamo da izmislimo moralnu i vaspitnu superiornost, te da bez blama optužimo vaspitačice, kako ispravno primećujemo, da svoj posao ne rade kako treba – detetu se isflekala majica, dolazi kući prljavo, teraju decu da spavaju (iako neko dete dođe u šest ujutru i taj san mu je važan), obrađuju teme koje njihovi genijalci već znaju, gledaju televizor pred odlazak kući ili puštaju u prašnjavo dvorište – nedopustivo je l’ da?

I bez obzira na to što mogu, onako iskreno, da razumem da je pritisak na poslu i stalno razboljevanje sitne dece najverovatnije glavni uzrok ovakvog ponašanja, i dalje ne mogu da prebacim u glavi da su roditelji raspoloženiji da svoje, recimo trogodišnje dete pod temperaturom, puno šlajma, sekreta i tuge, ostave u vrtiću gde nema takvog zagrljaja ni leka kao kod kuće.

Oni će pre da rizikuju nego da prihvatite činjenicu da se deca razboljevaju stalno (verovatno zbog istih takvih pametnjakovića čija se bolesna deca mešaju sa zdravom) i da je to prosto činjenica, te da je adresa kojoj treba da se piše molba za razumevanje – poslodavac.

Ako ogolimo sve, zbog čega nam je bitnije šta će poslodavac reći od zdravlja našeg deteta, a neposredno i tuđe dece? Zašto nam je rizik na jednom polju atraktivniji od nelagodnosti na drugom? Zašto se tako olako poigravamo sa zdravljem deteta i potencijalnim traumama, dok sopstveni integritet i pronicljivost na jednom polju napuštamo da bi na drugom, šta, zasijao? Da li nam je lakše da napravimo problem onima koji o našoj deci svakodnevno brinu tako što ne poštujemo pravila ustanove nego da poslodavcu kažemo: “Ej ne znam da li znaš, ludo je skroz… ali deca su do četvrte-pete godine bolesna svaki čas, hajde da pričamo o tome”?

Da li je moguće da se skoro nikada ne zeznemo da se zapitamo kako to sve izgleda onom malom, metar nižem od nas? Jer, znaš ono kad te svaki mišić boli, kada ne vidiš ništa od suza, daviš se u kašlju i sve ti hladno i tužno? Ne brini, bebo, brine mama, nego da mi to ipak falsifikujemo. Zlu ne trebalo.

Autor: Hathor

Izvor: 021.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


8 komentara na "Roditelju falsifikatoru: Zašto, čoveče, vodiš bolesno dete u vrtić?

  1. Milan Martinjuk kaže:

    Svaki iole normalan roditelj bi radije uzeo bolovanje i bio sa svojim detetom ali za to je neophodno odsustvo sa posla a to vrlo lako može da znači finansijsku nesigurnost i to dugoročno. Danas nismo u komunizmu i roditelj mora da bira šta je manja šteta, na žalost. Uzmite ovo u obzir pre negošto krenete sa osudama.

  2. Mima kaže:

    Ovo pitanje otkriva mnogo veci problem. A to je isplata bolovanja na negu deteta do trece godine. I odnos poslodavaca prema zaposlenim majkama. Evo imam 3 male dece,najmladje je tek krenulo u jaslice. Sezona virusa je. Stalno su bolesni. Od prvog septembra do sad dobila sam ukupno pola plate. Sad je decembar.. Jer se bolovanje od socijalno ceka mesecima. A razlozi zbog kojih su deca povlacena su uglavno opravdana ali ima i totalne nebuloze,npr dete dobije konjuktivitis i celu nedelju mora da ostane kuci. Onda raznorazni osipi koji jesu zarazni ali nema temperature i ni nakoji nacni ne ugrozavaju decu. A ti roditelju otvaraj bolovanje,i cekaj peceno pile sa neba.ako imas dovoljno razumnog poslodavca da te ne otpusti. Toliko puta sam cula od drugarica da je sef rekao njima ili koleginici eto sad ne radis i mozes da cuvas dete kuci da je to prosto neverovatno.. zakon je na stetu roditelja,narocito majki koje su razvedene. Za bolovanje treba potvrda da je otac bio na poslu,a sta ako taj otac hoce da zezne bivsu zenu? Sta ako je taj otac dobar covek ali je trenutno angazovan u inostranstvu? Takve zene ne dobiju bolovanje ni sa zakasnjenjem.
    Ne dovode roditelji radi hira bolesnu decu,vec od muke! Moja frizerka je samohrana majka,zrtva nasilja su i ona i cerka. Vodila je bolesno dete u vrtic jer nije smela da otvara bolovanja i zbog poslodavca i zbog te famozne potvrde. Alimentaciju je mogla da sanja samo,a o potvrdi necemo ni pricati.
    Nismo mi roditelji zli,neodgovorni,samozivi,nije nam vazniji posao od dece! Mi nemamo izbora nekad! Nemaju svi baku deku na raspolaganju..
    Ne krivite roditelje,krivite sistem!

  3. Jelena kaže:

    A da li je nekom palo na pamet da se majci srce cepa dok ga tako ostavlja, ali mora. Da bi ga prehranila, jer gazda na poslu ne tolerise, drugi put u mesec dana par dana bolovanja. Da, moze da se da otkaz, alo sta ce to dete posle da jede, da li ce moci da se omoguci vocka neka. I jos nesto, ako je gazda koji nema razumevanja za decije bolesti izuzetak, ako vecina to razume i podrzace roditelja u takvim trenucima, dok dete ne odraste, povlacim sve sto sam napisla.

  4. Ljubica golubovic kaže:

    Do pete godine NIKADA nisam bila bolesna. Ziveli smo u selu. Posla sam u vrtic sa pet godina, kad smo presli u grad. Od tada pocinjem da bolujem kao i druga deca.Jednostavno.

  5. Milica kaže:

    To je jedan zacaran krug, i to ne mogu da rese roditelji, vec sistem mora da se menja. Niko od roditelja ne ostavlja bolesnu decu zato sto mu je hir, vec zato sto mnoga radna mesta ne trpe odsustvo. Recimo ja u drzavnoj firmi mogu da otvorim bolovanje, ali moja sestra kod privatnika moze da sanja… Pa vrlo cesto ja uskacem kao tetka da ga pricuvam. Ali nemaju svi taj luxsuz, mnogi su sami, nemaju nikog. Tu drzava mora da uskoci i resi problem. Kao recimo klizno radno vreme, ili skraceno radno vreme… Radila bih mozda i za manju platu, ali da mogu da radim 4-5 sati, i da kuci budem sa decom, a realno toliko posla i imam, ostalo odsedim… A kuci me ceka rucak, ves…

  6. Ujkovac kaže:

    U svemu se slažem sa autorom teksta, samo ne mogu ni da zamislim takvo obraćanje direktoru, a vi?

  7. Jovana kaže:

    A realnost je skroz drugacija. Imam dete od 2god koje ide u jasle vec godinu dana I nije sastavio 2nedelje zdrav,da ne pominjem veci period. Dete koje je po prirodi veoma veselo I zivahno I kad mu nije dobro poznaje se po njemu odma,vaspitacice uvati I izmeri mu temp I zove me da dodjem po njega. Tako vise puta I onda ja kao samohran roditelj imam problem izlaska sa posla I u vecini slucajeva vodjenja zdravog deteta kod lekara na bolesnu stranu I provesti sate tamo. Da ne spominjemo kako su poslodavci odusevljeni bolovanjem (kad ne uspem da se snadjem ko ce mi cuvati dete),a posebna prica je da u vrticu u sobama ima 1000 stepeni,deca se preznoje( jer je dete obuceno zimi sa hulakopkama I debljim duksom )a onda se otvori prozor da se “luftira”. Za ovakav “rad” vrtica se zna I niko godinama nije stao na put tome nego se vade na pricu “tako je dok deca ne steknu imunitet”

  8. Srpkinja kaže:

    Ne mora nista da falsifikuje, pitajte doktore u domu zdravlja zasto izdaju uvefenja da su deca zdrava bez i da ih pregledaju.
    Da to svaki roditelj zna, dodjete lepo na salter kazete “Treba mi potvrda za vrtic” oni toboze pitaju “Jel dete zdravo” vi kazete “Naraavnooo” i dobijete, cao zdravo. Pozdrav za nas prebukirani zdravstveni sistem!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama