Просперитетна школа, главни град, добри људи и, наизглед, нема никаквих разлога да дође до окрутног чина једног тинејџера, који је, у ствари, још дете… Намеће се питање: Како је уопште ово могло да се деси, рекла је за РТ Балкан руски психолог Карлова-Иљина, указујући да се иза свега крије страх.
Породица и наставници су прва линија одбране од ужасних трагедија, навела је руски психолог, професор на Институту за додатно образовање Руског државног хуманистичког универзитета (РГГУ) Јелена Викторовна Карлова-Иљина коментаришући за РТ Балкан јучерашњу трагедију у ОШ „Владислав Рибникар“ када је К. К. (13) убио осморо вршњака и радника обезбеђења и ранио шесторо деце и наставницу.
„У таквим ситуацијама, када било какав логички аргумент губи на значају, у људима се буди инстинктивни страх за свој живот. Сада је тешко свима – и жртвама и њиховим најмилијима, и онима који су се нашли у близини, па чак и људима који су само читали вести негде далеко. Свима је тешко. Страшно је да је то могло да се деси и да се тако нешто може опет поновити“, рекла је Карлова-Иљина.
Према њеним речима, природа сваке агресије базира се само на страху. Када дође до јаког испољавања окрутности, у томе лежи једно веома дубоко потиснуто осећање страха, које проживљава особа која се одлучи на тако нешто, а овај тинејџер сигурно је доживео неку тешку психичку трауму, која је изазвала овакву реакцију. То може бити развод родитеља, губитак вољене особе, друштвено насиље у школи, односно, малтретирање.
„Многи ће рећи да већина људи пролази кроз тако нешто, али да не постају сви убице. То је истина. Не постају сви убице. Неко има довољно ресурса нервног система и психичке снаге да се носи са потешкоћама, а неко нема“, навела је Карлова-Иљина.
Породица игра огромну улогу у томе да ли ћемо успешно преживети кризе у животу, упозорава она, додајући да је управо породица место које постаје извор додатне снаге и место где ће сваки наш проблем бити прихваћен, саслушан и решен. Срећни су они који имају јаку породицу која може да их разуме и у којој постоји једна здрава међусобна приврженост, безусловна љубав и подршка. Такви људи могу да се изборе са свим животним потешкоћама.
„У овом случају је, вероватно, било другачије. Породица није постала здрав ослонац у животу овог дечака, како би превазишао друштвене проблеме. Отац је детету усадио специфичне начине да се носи са стресом – да пуца у мету, као и да воли оружје. Зашто? У кога је отац пуцао у стрељани и зашто је свог сина учинио саучесником у борби против својих демона?“, пита се Карлова-Иљина.
„Сада је модерно тражити узроке деструктивног понашања у друштвеним мрежама и виртуелним играма. Да, истина је да у тој средини има много различитих агресивних појава, али свако за себе бира тачно оно што га занима. И свако узима за себе оно што му је потребно. Управо су деца, која немају чврст ослонац у одраслој особи, подложна штетном утицају друштвених мрежа. База за формирање личности ипак су породица и њене вредности, а тек онда спољашњи свет. Деца су, пре свега, огледало друштва и породица из којих долазе. Понекад је тешко погледати у ово огледало, али је то несумњиво неопходно. У њему видимо наш одраз, драги одрасли“, оценила је она.
Карлова-Иљина наводи да је, да бисмо разумели узроке трагедије и спречили да се она понови, важно трезвено проценити ситуацију и одредити превентивне мере.
Она истиче, пре свега, да је очигледно колико је важно да породица буде здрава и да уме да буде ту за своје чланове, као и то да је то основа за развој стабилне, успешне, друштвене личности.
На другом месту је, како каже, улога наставника у животу детета, тинејџера, одрасле особе:
„Учитељ није само носилац знања, он је, пре свега, особа која формира личност детета. У адолесценцији наставник игра важну улогу учитеља и ментора. Наставник мора да уме и зна да користи средства која помажу психолошкој и друштвеној адаптацији деце у школи. Креирање безбедне атмосфере у образовном процесу један је од најважнијих задатака савременог наставника. На ово је потребно обратити пажњу, обучити наставнике, а затим и активно примењивати та знања у настави“.
„Можемо претпоставити да су у овој трагичној ситуацији постојале одређене инсинуације које се тичу понашања читавог школског колектива, али на то нико није обратио пажњу. Често је управо учитељ онај ко може први да види и осети право расположење својих ученика. Наставник проводи доста времена са децом и зато је важно да буде отворен за њихове потребе, као и да поседује одређена знања како би се превазишле напетости у школском колективу“, рекла је Карлова-Иљина.