Prosperitetna škola, glavni grad, dobri ljudi i, naizgled, nema nikakvih razloga da dođe do okrutnog čina jednog tinejdžera, koji je, u stvari, još dete… Nameće se pitanje: Kako je uopšte ovo moglo da se desi, rekla je za RT Balkan ruski psiholog Karlova-Iljina, ukazujući da se iza svega krije strah.
Porodica i nastavnici su prva linija odbrane od užasnih tragedija, navela je ruski psiholog, profesor na Institutu za dodatno obrazovanje Ruskog državnog humanističkog univerziteta (RGGU) Jelena Viktorovna Karlova-Iljina komentarišući za RT Balkan jučerašnju tragediju u OŠ „Vladislav Ribnikar“ kada je K. K. (13) ubio osmoro vršnjaka i radnika obezbeđenja i ranio šestoro dece i nastavnicu.
„U takvim situacijama, kada bilo kakav logički argument gubi na značaju, u ljudima se budi instinktivni strah za svoj život. Sada je teško svima – i žrtvama i njihovim najmilijima, i onima koji su se našli u blizini, pa čak i ljudima koji su samo čitali vesti negde daleko. Svima je teško. Strašno je da je to moglo da se desi i da se tako nešto može opet ponoviti“, rekla je Karlova-Iljina.
Prema njenim rečima, priroda svake agresije bazira se samo na strahu. Kada dođe do jakog ispoljavanja okrutnosti, u tome leži jedno veoma duboko potisnuto osećanje straha, koje proživljava osoba koja se odluči na tako nešto, a ovaj tinejdžer sigurno je doživeo neku tešku psihičku traumu, koja je izazvala ovakvu reakciju. To može biti razvod roditelja, gubitak voljene osobe, društveno nasilje u školi, odnosno, maltretiranje.
„Mnogi će reći da većina ljudi prolazi kroz tako nešto, ali da ne postaju svi ubice. To je istina. Ne postaju svi ubice. Neko ima dovoljno resursa nervnog sistema i psihičke snage da se nosi sa poteškoćama, a neko nema“, navela je Karlova-Iljina.
Porodica igra ogromnu ulogu u tome da li ćemo uspešno preživeti krize u životu, upozorava ona, dodajući da je upravo porodica mesto koje postaje izvor dodatne snage i mesto gde će svaki naš problem biti prihvaćen, saslušan i rešen. Srećni su oni koji imaju jaku porodicu koja može da ih razume i u kojoj postoji jedna zdrava međusobna privrženost, bezuslovna ljubav i podrška. Takvi ljudi mogu da se izbore sa svim životnim poteškoćama.
„U ovom slučaju je, verovatno, bilo drugačije. Porodica nije postala zdrav oslonac u životu ovog dečaka, kako bi prevazišao društvene probleme. Otac je detetu usadio specifične načine da se nosi sa stresom – da puca u metu, kao i da voli oružje. Zašto? U koga je otac pucao u streljani i zašto je svog sina učinio saučesnikom u borbi protiv svojih demona?“, pita se Karlova-Iljina.
„Sada je moderno tražiti uzroke destruktivnog ponašanja u društvenim mrežama i virtuelnim igrama. Da, istina je da u toj sredini ima mnogo različitih agresivnih pojava, ali svako za sebe bira tačno ono što ga zanima. I svako uzima za sebe ono što mu je potrebno. Upravo su deca, koja nemaju čvrst oslonac u odrasloj osobi, podložna štetnom uticaju društvenih mreža. Baza za formiranje ličnosti ipak su porodica i njene vrednosti, a tek onda spoljašnji svet. Deca su, pre svega, ogledalo društva i porodica iz kojih dolaze. Ponekad je teško pogledati u ovo ogledalo, ali je to nesumnjivo neophodno. U njemu vidimo naš odraz, dragi odrasli“, ocenila je ona.
Karlova-Iljina navodi da je, da bismo razumeli uzroke tragedije i sprečili da se ona ponovi, važno trezveno proceniti situaciju i odrediti preventivne mere.
Ona ističe, pre svega, da je očigledno koliko je važno da porodica bude zdrava i da ume da bude tu za svoje članove, kao i to da je to osnova za razvoj stabilne, uspešne, društvene ličnosti.
Na drugom mestu je, kako kaže, uloga nastavnika u životu deteta, tinejdžera, odrasle osobe:
„Učitelj nije samo nosilac znanja, on je, pre svega, osoba koja formira ličnost deteta. U adolescenciji nastavnik igra važnu ulogu učitelja i mentora. Nastavnik mora da ume i zna da koristi sredstva koja pomažu psihološkoj i društvenoj adaptaciji dece u školi. Kreiranje bezbedne atmosfere u obrazovnom procesu jedan je od najvažnijih zadataka savremenog nastavnika. Na ovo je potrebno obratiti pažnju, obučiti nastavnike, a zatim i aktivno primenjivati ta znanja u nastavi“.
„Možemo pretpostaviti da su u ovoj tragičnoj situaciji postojale određene insinuacije koje se tiču ponašanja čitavog školskog kolektiva, ali na to niko nije obratio pažnju. Često je upravo učitelj onaj ko može prvi da vidi i oseti pravo raspoloženje svojih učenika. Nastavnik provodi dosta vremena sa decom i zato je važno da bude otvoren za njihove potrebe, kao i da poseduje određena znanja kako bi se prevazišle napetosti u školskom kolektivu“, rekla je Karlova-Iljina.