Одељења у Београду чини у просеку 27 ученика, а на нивоу републике 19 ђака, пише Политика. Овај дневни лист преноси и део разговора који се водио на јединој јавној расправи о нацрту стратегије образовања одржаној од 19. фебруара до 10. марта.ж
– Све што причамо о унапређењу квалитета образовања у вези је с новцем. Када ће смањење броја ученика у одељењу бити стратешки циљ? Кад више од 30 ученика у једном одељењу саберемо са четири ђака у одељењу неке сеоске школе, просек је око 18, али то није реално. Једносменски рад једини је начин да се реализују и сви ваннаставни програми за које већина школа нема услове јер раде у две смене. Платни разреди су поменути, а то је основни начин да се наставници мотивишу да улазе у одељења… – рекла је на расправи Јасна Јанковић, председница УСПРС.
Како јој је Бранко Ружић, министар просвете, одговорио „из перспективе представника синдиката, свакако, не може да покаже много виши степен задовољства”, али из „перспективе реалности и буџета којим се домаћински располаже у образовање је у последњих осам година уложено више него за три деценије раније”.
Министар се осврнуо и на платне групе и разреде.
– Надам се да ћемо доћи до одрживог решења које ни на који начин неће некога угрозити. Анализе говоре да ће бити потребно од две до три године да се тај систем уреди, и да ће он бити транспарентнији, правичнији, компетитиван, да ће раздвојити жито од кукоља, раднике од нерадника, у свакој јавној служби па и у просвети – објаснио је Ружић.
После увођења платних разреда следи вредновање рада по новим критеријумима, што једва чекају и просветни радници и креатори образовних политика, како уверава Милош Благојевић, помоћник министра за средње образовање.
Он је подсетио да увођење једносменског рада већ траје кроз пилот-пројекат и да је у том режиму тренутно 17 одсто школа, односно 404 установе, а план је да до 2023. године тај проценат буде 30%.
По мишљењу представника просветног врха, питање колико ће ученика бити у одељењу јесте једно од најважнијих, али није од најприоритетнијих за будућност образовања.
– Ту је кључна мрежа школа. Она из 2018. године није завршена, тада је било 45 одсто локалних самоуправа које је нису урадиле, а сада је остало још око 24 посто локалних самоуправа да ураде мрежу школа. Када се то реализује, отвара се ново питање, да се прегрупишу простор и ресурси, а знамо да је проблем гашење школа у сеоским местима – казао је Пашић.
Закон каже да када просветна власт утврди да локалне самоуправе нису донеле акт о мрежи школа министарство им даје рок да то ураде за 30 дана, а уколико и тада посао не буде завршен, министарство има рок од 30 дана да уради мрежу школа, и то се односи на предшколске установе и осмолетке, док је мрежа средњих школа, свакако, обавеза ресорног министарства – још недовршена обавеза иако су сви законом предвиђени рокови истекли.
Извор: Политика / Зелена учионица