Kukanje, plač, bacanje igračaka, vešanje po vama čim uđete u kuću. Poznato? Ma vi ste zapravo jedna srećna mama.
Dolazite po svoje dete u vrtić i vaspitačice ga hvale kako jedete dobro, milo i poslušno. Ostavite ga malo kod bake i ona je oduševljena njegovom dobrotom te se u čudu pita zašto se vi stalno žalite na njegovo ponašanje.
Radite i dete je celi dan s tatom – dobro, zabavno, poslušno, kolegijalno – sušta suprotnost onom ponašanju kada je s vama. U čemu je tajna?
Zar zaista toliko ne vole svoje mame da ne propuštaju nijednu priliku kako bi vam malo zagorčali život?
Ako ste se već sto puta uhvatili za glavu u pitanju – “Zašto? O, zašto?”, znajte da je to zato što vas vole najviše, vi ste njihova sigurna luka i iako vam se ponekad čini da ste im ujedno i kanta za sve njihove negativne emocije, to je zato što je to upravo tako.
Nema veće sigurnosti od majke koja voli, koja razume, koja se trudi pomoći svom detetu pa kada vas nema, deca u sebi jednostavno skupljaju sve svoje proživljene utiske i čekaju samo vas da vam ih istresu.
One dobre emocije koje su ih okupirale, nedostajanje koje su osećali, njih će ispoljiti zagrljajem, poljupcem i skakutanjem oko vas – i to vam neće smetati.
To će vas i više nego usrećiti no već sekundu nakon, započeće kukanje, plač, cendranje, bacanje igračaka, vešanje po vama uz krikove… situacija koja vas ubija u pojam jer ne razumete što se to upravo dogodilo da su baš sada tako poludeli.
Dogodilo se to da je došla njihova sigurna luka u koju će kao brod balastne vode izbaciti sve što ih je dosad ljutilo i mučilo. S vama je došao i osećaj da sada konačno mogu otpustiti kočnicu i osloboditi svoje osećaje.
I neka vas ta mora ne mori jer to samo znači da dete u vama vidi nekoga tko mu dozvoljava da bude prirodno, da pokaže svoje osećaje, da se uteši. I zato kada vas vaše voljeno dete sledeći put već na vratima dočeka kao mali divljak, ne ludite i ne ljutite se – pustite da se ispuše.
Vi ste možda njihova kanta i vreća za udaranje, ali ste im ujedno i najveći oslonac u životu – okrilje u kojem će cijeli svoj život imati posebno mjesto gdje mogu biti najiskreniji i najprirodniji. Mesto gde će najpre početi razvijati svoju emocionalnu inteligenciju, izražavati svoje osećaje, i na temelju toga razvijati i svoje samopouzdanje.
Znajte da vaše dete nije razmaženo niti zločasto, ono samo čeka vas da vam sve ispriča.
Nisu ni tate daleko od toga, čisto neka se zna, jer kada njega dugo nema pa se odjednom pojavi i on će vjerojatno dobiti poštenu porciju gromoglasnih otpuštanja osjećaja.
Tu stoga leži i odgovor na ono pitanje zašto su djeca u prisustvu roditelja lošija nego kada ih čuva netko drugi.
Ako situacija u vašoj obitelji nije takva, ako nikada do sada niste primijetili ovakve oscilacije u njihovom ponašanju, vjerojatno postoje samo dva adekvatna odgovora – ili ste baš stalno s njima ili djeca u vama ne vide svoju najsigurniju luku. A to baš i nije dobro za njih.
Dakle, kada se sledeći put vraćate kući već se pred vratima pomirite s tim da će vas vaše dete zasutim svim svojim proživljenim emocijama.
I nemojte zato ludeti i dočekati ih sa stavom, dočekajte ih širom otvorenog zagrljaja da se što brže istresu i što brže vrate svom ritmu – utešeni i sretni što su vam baš sve ispričali.