Održano je prvo pilotiranje državne mature. Učestvovali su učenici trećeg razreda gimnazija i srednjih stručnih škola. Testirano je znanje maternjeg jezika, matematike i još jednog predmeta (u gimnaziji opšteg, u stručnim školama stručnog).
Stigli su rezultati, i katastrofalni su.
Nadležni ocenjuju da je prikazano znanje daleko ispod očekivanog nivoa. Ta nerealna očekivanja su dokaz neznanja nadležnih, njihove neupućenosti u stanje u prosveti, lažiranja uspeha, šminkanja škola pred posetu predstavnika Ministarsta, školskih uprava, eksternih evaluatora. A možda se i samo prave nevešti.
Rezultati ovog pilotiranja su iz rupe isterali sve pogrešne odluke koje se u našoj prosveti donose poslednjih dvadesetak godina. Sve je izašlo na videlo. Sve je stiglo na naplatu. Jasniju poruku nismo mogli dobiti. Šta ćemo iz nje naučiti, zavisi pre svega od “donosioca odluka”, a pošto znamo ljude, verovatno ništa. I dalje ćemo se praviti da nam je obrazovanje baš odlično, maltene lidersko u regionu.
MOGUĆI IZGOVORI
Učenici se nisu pripremali za testiranje. Normalno. Naši učenici uče kampanjski i za ocenu. Suštinsko znanje im je nebitno. Ne vide svrhu. Žive u ambijentu u kome posao ne završava znanje, nego ujak, teča, kuma, članska karta.
Učenici nisu bili motivisani, jer nije bilo za ocenu. Objašnjenje kao i za prethodni izgovor. Inače, u stvarnosti je još gore. Čak i o toj oceni brinu samo oni koji će nastaviti školovanje, a i to pod uslovom da roditelji nemaju para za privatne fakultete. U srednjim stručnim školama je često i ocena nebitna. Samo da se prođe, i da se ne ponavlja razred, a i inače se ne ponavlja razred godinama.
Pitanja i zadaci su bili teži/drugačiji od onih na koje su navikli. Jeste li proverili sa širom nastavničkom bazom kvalitet pitanja? Da li su među sastavljačima pitanja bili i nastavnici iz škola koje upisuju učenici sa minimalnim brojem poena? Uzgred, da li znate da težina pitanja na testovima znanja najčešće nije usaglašena ni unutar stručnog veća u istoj školi? Ma, ko još to proverava.
Na testu je bilo pitanja iz gradiva koje uopšte nije obrađeno. Normalno. Odavno nema predmetnih prosvetnih savetnika koji kada pregledaju operativne planove znaju šta gledaju. Dalje, od tržišta udžbenika napravili ste klasičnu pijacu. Odobravate čak i udžbenike sa materijalnim greškama. Niko ne proverava koliko nastavnika uopšte uzme u ruke objavljeni program nastave i učenja za svoj predmet, kada piše svoje planove rada, a koliko njih decenijama prepisuje stare planove.
Dežurni nastavnici uglavnom nisu dozvoljavali prepisivanje i dogovaranje. Tužna je prosveta u kojoj je ovo informacija vredna pomena. Samo ću to reći, kolege, nama koji se bavimo vaspitanjem i obrazovanjem.
Učenici uče u vanrednim okolnostima, zbog pandemije. Napokon ozbiljan izgovor. Ovo je tačno i to nam je svima jasno, i u tome se u priličnoj meri svi slažemo. Nekorektno je sprovoditi takvo testiranje u ovakvoj godini. Dodala bih još i to da u školskoj godini u kojoj je ovo testiranje održano, “odozgo” dobijamo packe kad ne ocenimo učenika jer ne vidimo da je uložio bilo kakav trud, spočitava nam se da ne umemo formativno da ocenjujemo, i preporučuje da ocenu damo i za dve rečenice koje učenik izgovori. Sa takvim zahtevima koji se postavljaju pred učenike, znamo i kakve ishode možemo očekivati.
RAZLOZI O KOJIMA SE REĐE PRIČA
Pandorinu kutiju o negativnoj selekciji pri zapošljavanju, o danku koji plaćamo zbog višegodišnje zabrane zapošljavanja, pa prima direktor, a ne konkurs koji može biti oboren na sudu ako se ne primi najbolji kandidat – bolje da ne otvaramo. To što ova neozbiljna država i dalje ne osniva nastavničke fakultete, bilo je tema toliko puta, i svaki put uzalud. Lažna digitalizacija je priča u koju više ni Ana Brnabić ne veruje. Prespora je, selektivna, ili su rukovodioci škola nesposobni i nezainteresovani da se za nju izbore.
Horizontalno povezivanje gradiva, koje je preduslov za učenje s razumevanjem, postoji u mašti pojedinaca u Ministarstvu i Zavodu, i nigde više. Toliko je glupo zamišljeno, da sam čak i ja iznenađena. Po njihovoj zamisli, realizuje se tako što SVI nastavnici treba da čitaju SVE operativne planove SVIH svojih kolega, traže korelacije, i iznalaze mogućnosti za horizontalno povezivanje gradiva. Onome ko je to smislio, treba zabraniti da priđe obrazovanju bar narednih dvadeset godina. Zašto nije bilo pameti da okupite one koji su pisali programe nastave i učenja po predmetima i razredima, i da njima naložite da naprave horizontalno povezivanje gradiva? Umesto toga od nas očekujete nemoguću stvar, i znate da je nemoguća, i samim tim nam pokazujete da, za početak, nemate mrvicu svesti o značaju ove teme.
Preobimno gradivo pominjemo po milioniti put. Sa ovakvim obimom gradiva, čiji je svaki pokušaj revidiranja bio površan i pogrešan, naši đaci mogu postići samo kratkotrajno pamćenje gradiva, i zato i uče za ocenu, pa prekosutra zaborave naučeno. Dugoročno (trajno) pamćenje traži mnogo veći broj časova utvrđivanja, naročito sistematizacije, i prostora da se stalno vraćamo na najvažnije delove gradiva. To je trenutno nemoguća misija.
O preopterećenosti učenika na silu izmišljenim i ubačenim predmetima, da i ne govorimo.
Izborni predmeti u gimnazijama, ovi najnoviji, su još jedan dokaz brzopletosti, nikakve pripreme i bespotrebno hitne implementacije. Čemu? Da li je moguće da ni za jednu promenu i inovaciju niste sposobni da prvo napravite valjanu pripremu?
Na kraju, u nadi da će se prosvetom ubuduće baviti ljudi koji nisu političari od karijere, koji svoj tim biraju po stručnosti, a ne po stranačkom pajtašenju, koji neće one koji rade sjajno zamenjivati onima koji nisu ni prosečni, koji će shvatiti da prosveta vapi za Milanom, Marinom i drugim potvrđenim, ostvarenim, dokazano vanserijskim kolegama, toplo vas pozdravljam.
Nazdravlje nam rezultati.
Piše Ljubinka Boba Nedić
Izvor: Klotfrket