1. Dolazi vam nastavnik koji saopštava da je primetio da kada radi grupnim oblikom rada, Milan se nikada ne uključuje u rad, smeta drugima ili se bavi nekim aktivnostima koje nisu u vezi sa zadatkom. I pored opomene, on se samo za trenutak primiri, ali se i dalje ne uključuje.
Reći nastavniku da svako dete mora da se uključi u rad. On kao nastavnik mora da upotrebi svoje potencijale i svoje iskustvo (čak i ako je pripravnik) i mora da istraži šta je to što ga remeti. Predložiti mu da može napraviti situaciju u kojoj će taj učenik da bude izveštavač u grupi, odosno da bude taj od koga će zavisiti grupa, ili proceniti u kojoj ulozi će biti dobar, tj. doživeti samoaktualizaciju (timski rad podrazumeva podelu uloga). Nastavnik će to saopštiti Milanu pred kraj aktivnosti, da ne zna unapred. Treba mu pronaći aktivnost koja će ga stimulisati i podsetiti ga da ne sme da minira rad grupe, jer će od njega zavisiti cela grupa. Postoje obaveze koje važe za svakog učenika. Pitati Milana zašto to radi. Postoje sankcije za nepoštovanje pravila;
Ako se problem nastavi, pedagog radi sa Milanom;
2. Dolazi vam nastavnik i saopštava da je za danas planirao realizaciju časa u prirodi. Sve je do detalja pripremio, deca su se takođe pripremila i očekuju čas van učionice. Pošto je iznenada počela kiša moli vas da mu pomognete, jer deca nisu ponela knjige i on ne zna šta da radi.
Reći nastavniku da treba i mora da mobiliše svoje potencijale. Deci treba dati dodatnu motivaciju. Saradnik ne sme da ode na čas umesto nastavnika. Poražavajuće je da nastavnik ne zna da održi čas. Upotrebiti stečeno radno iskustvo (rebusi, zanimljive geografije, asocijacije na temu časa). Moguće je organizovati rad u biblioteci ili medijateci, korišćenjem savremenih nastavnih sredstava, ili organizovati diskusiju na neku temu.
3. Nastavnik vam se žali da iz časa u čas ne uspeva da održi disciplinu u jednom odeljenju. To primećuju i učenici, a čuo je i da su roditelji negodovali na roditeljskom sastanku. To mu smeta, loše se oseća, ali je nemoćan.
Reći nastavniku da će mu biti pružena pomoć i podrška. Deca očigledno nisu dovoljno upošljena. Deca su po prirodi aktivna, ona moraju da rade. Rad kontroliše emotivna stanja. “Ti si nastavnik i nisi nemoćan“, ohrabriti ga. Motivisati ga i pomoći mu da razume situaciju. Reagovati podržavanjem i empatijom. Osnažiti ga za autokorektivno ponašanje, korigovati samosažaljenje i nemoć; Možda mora da promeni metode rada. On kao nastavnik mora da izgradi dobre odnose sa učenicima i da ih podučava samodisciplini. To je proces.
Grupni savetodavni rad sa učenicima – otkriti uzroke neprihvatanja nastavnika; Možda nastavnik nema autoritet, možda im je dosadan i nezanimljiv. Staviti im do znanja da tako ne smeju da se ponašaju, postoje neka pravila ponašanja;
Individualni savetodavni rad sa nastavnikom – suočavanje i menjanje ponašanja; Mora razvijati više pažnje, razumevanja, poštovanja prema učenicima. Deca ne prave probleme onom nastavniku koji ih poštuje i brine o njima;
Reći odeljenjskom starešini da više razgovara sa decom o problemu;
Pedagog ode na čas; pratimo promene;
4. Dolazi vam nastavnik i saopštava da se jedan učenik nikada ne javlja. Ako ga prozove, on se vrlo teško izražava: sporo govori, teško nalazi prave reči i ponekad zaćuti usred rečenice. Njegovi pismeni radovi su jako dobri.
Pedagoško-instruktivni rad sa nastavnikom – informisati nastavnika o govornim teškoćama. Reći mu da uvaži individualnost učenika, da bude strpljiv, jer je njemu podrška veoma važna. Ovakvo dete ne treba sažaljevati, niti ga ignorisati, jer mu umanjujemo motivisanost i izazivamo strah od budućeg neuspeha. Ne povlađivati mu, jer će se osećati nesigurno i bespomoćno. Treba da ima isti tretman kao i ostala deca, uključiti dete u aktivnosti sa ostalom decom, mora da zna šta može da nauči; Pedagog će objasniti nastavniku koja je njegova strategija saznanja, daće nastavniku stručnu literaturu i pratiti ponašanje deteta. Ne izbegavati usmena ispitivanja;
Savetodavni rad sa odeljenjem – grupni razgovor o prihvatanju različitosti;
Individualni savetodavni rad sa učenikom – ako ima problem sa vršnjacima, popraviti mu sliku o sebi, osnažiti mu ličnost;
Ustanoviti da li je problem psihološke ili motoričke prirode. Ako je motoričke, uputiti ga kod logopeda, ako je psihološke kod psihologa;
Razgovarati sa roditeljima – da li je već na tretmanu;
5. Bili ste na času i zapazili da je nastavnik želeo da organizuje diskusiju u kojoj bi učestvovali svi učenici. Jedan učenik stalno insistira da on daje odgovore i iznosi svoje mišljenje. Ostali učenici se ne javljaju.
Reći nastavniku da on organizuje i vodi diskusiju i uspostavlja pravila. Ako su pravila već uspostavljena na početku školske godine, ne bi trebalo da dođe do ovog. Mora da bude pažljiv sa tim učenikom. Treba da pohvali njegov angažman i aktivnost na času, ali i da mu stavi do znanja da treba i ostali da učestvuju, a ne samo on. Nastavnik mora da ovlada grupnom dinamikom, mora sve učenike aktivirati. Predložiti mu da promeni metodu, možda diskusija nije odgovarajuća;
Razgovor sa učenikom ako nema pomaka u njegovomØ ponašanju, i ako ne može da se kontroliše;
Upoznati roditelje;
Možda je hiperaktivan – uključuje se psiholog;
6. Nastavnik vam se požalio da je primetio da jedan učenik, dok on predaje, gleda pravo u njega, miran je, ali mu se čini da nije prisutan, misli mu lutaju.
Reći nastavniku da se obratiti tom učeniku i da proveriti da li je to trenutno. Ako je učestalo, porazgovarati sa njim. Čini mi se da si odsutan? Možda te nešto muči, brine, zbog nečeg si zabrinut? Ako primećuje da je odsutan, obavezno ga pita zašto. Učenik mora da ima poverenja u nastavnika i da kaže nastavniku u čemu je problem. Nastavnik je tu da ga sasluša i da mu pomogne. Možda mu je gradivo nezanimljivo. Nastavnik mora da nađe način da zainteresuje takvog učenika, individualizovani pristup. Učenik se mora uposliti na sve načine, to je nastavnikova dužnost.
Ako nema efekta, onda se učenik poziva na razgovor kod pedagoga ili psihologa – možda ima dublje emotivne probleme, koji zahtevaju poseban tretman.
Upoznati roditelje;
7. Bliži se kraj prvog polugodišta i vi ste pogledali ocene u dnevniku. U jednom trenutku uočavate da u jednom odeljenju nećete imati ni jednu peticu, a u ostalim odeljenjima će taj broj biti zadovoljavajući.
Nastavnik očigledno drži isti kriterijum u svim odeljenjima. Nastavni plan i program je isti za sve, ali mora se napraviti razlika u različitim odeljenjima. Ne očekuje se da ta razlika bude toliko upadljiva. Nastavnik mora više da motiviše decu i da uloži malo više napora, na njemu je odgovornost. Svako odeljenje je različito, tako da treba prilagoditi način rada tome. Za taj razred nastavnik mora posebno da se priprema;
Razredni starešina mora da prati situaciju i da bude obavešten, da sarađuje sa tm nastavnikom;
8. Nastavnik vam saopštava da ima učenika koji se često žali da ga boli stomak ili glava i to se najčešće dešava kada ispituje ili kada zadaje kontrolne zadatke.
Pojasniti nastavniku da u takvim situacijama postoji emocionalni naboj. Nastavnik treba da kaže učeniku da mu veruje, ali da to ne sme da postane praksa. On mora da bude ocenjen kao i svi ostali, ocenjivanje je obavezno;
Obaviti savetodavni rad sa učenikom – utvrditi štaØ ga to blokira, ispitati da li ga zaista boli stomak ili su u pitanju psihosomatske reakcije. Mora se raditi sa učenikom, to je proces. Možda su očekivanja roditelja prevelika, možda je lična nesigurnost;
Obavestiti roditelje;
9. Razredni starešina vam saopštava da su deca ispravljala ocene u dnevniku i da on ne zna odakle da počne da reaguje.
Ispitati kako je dnevnik uopšte došao do dece. Reći razrednom da se kažnjavaju samo ta deca, a ne celo odeljenje. Razredni treba da ih pita da li znaju šta su to moralne i zakonske norme. Koji im je bio cilj? Kakvu korist imaju od toga što su uradili? Reći im da moraju biti kažnjeni i da im se takve situacije ne ponavljaju više. Takav prekršaj spada u težu povredu radnih obaveza učenika;
Razredni starešina treba da upozna i roditelje tih učenika sa situacijom;
Obavestiti nadležni organ;
Ako nas razredni starešina pozove, učestvujemo u razgovoru sa decom; radionice na temu konstruktivno rešavanje problema…;
10. Nastavnik vam dovodi dete i vrlo besno kaže da uradite sa njim šta znate i umete, jer je on nemoćan. Učenik mu ometa rad, priča, galami, uznemirava drugu decu. Ako mu se suprotstave, oh ih tuče i to sve radi na času.
Umiriti nastavnika i ne kritikovati ga pred detetom. Kasnije mu blagim rečima reći da je problem discipline zapravo problem nastavnika. Objasniti nastavniku da mora ovladati grupnom dinamikom. Pitati ga kako može da dozvoli da mu se učenici tuku na času. Učenik se mora uposliti na sve načine;
Individualni savetodavni rad sa učenikom – Pitati dete može li da kontroliše svoje emocije? Tražiti uzrok takvog ponašanja; Opomenuti ga da mora da poštuje ostale učenike i nastavnika. Posebno se baviti agresivnošću deteta, ako je urođena, što podrazumeva kontinuirani savetodavni rad sa učenikom;
Savetodavni rad sa nastavnikom – savetovanje kako da se postavi u takvim situacijama, osnažiti ga; reći mu da mora pronaći nekakve mehanizme da ga samodisciplinuje;
Razgovor i sa drugim nastavnicima koji mu predaju;
Upoznati i roditelje sa sitacijom;
Ako je dijagnoza hiperaktvnost, uključiti i psihologa;
11. Nastavnik ne pronalazi načine da pokrene sa “mrtve tačke“ dete koje ima neku vrstu smetnje ili teškoće u razvoju. Prosto sagledava da problemi koje dete ima nadilaze njegove kompetencije kao nastavnika i da detetu nije mesto u tom razredu.
Pedagoško-instruktivni rad sa nastavnikom – Nije na nastavniku da procenjuje, jer je već procenjeno da mu je tu mesto. Strpljenje nastavnika je neophodno, potrebno je više se angažovati oko deteta. Nastavnik mora stalno da zapaža ponašanje i rad deteta, mora da motiviše učenika na različite načine; Prilagoditi zadatke takvom detetu putem diferenciranog pristupa, individualizovanog rada. Uključivati redovno učenika u dopunsku nastavu, uključiti dete u aktivnosti sa ostalom decom, mora da zna šta može da nauči, da bude strpljiv, da stvara relaksirajuću atmosferu u razredu;
Savetodavni rad sa nastavnikom – savetovanje kako da se postavi u takvim situacijama, osnažiti ga; podsticati ga za autokorektivno ponašanje, korigovati samosažaljenje i nemoć i prevazići bespomoćnost i negativizam;
Savetodavni rad sa roditeljima – ispitati da li je dete već na tretmanu; Ako nije predložiti roditeljima da se u rad sa detetom uključe pedagog, psiholog i defektolog-multidisciplinarni pristup;
Odgovori su iz knjige „Proverite kako vaspitavate u školi“ autorke dr Ljubice Prodanović Beograd 1981.