Шарчевић: Немам намеру да смањујем плату штрајкачима
Предлог платних група и разреда није потекао из Министарства просвете, већ је матрица преузета из времена док је тај посао водила некадашња министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички.
Ја сам последњих годину дана говорио на Влади да ће се синдикати борити за девету платну групу докле год могу, јер ни њима није објашњено шта добијају са 8-3 групом, а шта са 9-1.
Највећи проблем је направити стартну основу, односно утврдити где је наставник запослен у основној и средњој школи, јер је то сложен посао. Мислим да није реално да се сви запослени са седмим степеном стручне спреме нађу у 9-1 платној групи. Мој предлог је да само они који држе наставу, психолози и педагози треба да буду у 9-1 групи.
Сви остали морају да направе критеријуме. Какве критеријуме имају секретари школа, шефови рачуноводства…они морају еснафски да седну и то реше – каже за Данас министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.
Објашњава да су предлог платних група и разреда урадили консултанти МДУЛС-а и да се доскоро Министарство просвете ништа није питало. Поручује да је отворен за преговоре са синдикатима образовања, који су, како каже, пожурили да најаве штрајк, пре него што су исцрпљене могућности да се преговорима неке ствари у том предлогу промене.
Синдикати за данас најављују штрајк, али и током септембра. Да ли ће им бити смањене дневнице за тих 15 минута колико буду скраћивали часове? Последњи пут када су штрајковали сте ту законску одредбу искористили и смањили им плате.
– То није тачно. Од када сам постао министар, штрајковала је само Унија синдиката просветних радника у два наврата, тако што су потпуно обуставили рад. Први пут сам рекао да због других синдиката не могу да им не одбијем дневницу од плате, али сам ипак од тога одустао. Одбио сам им дневнице када су други пут то поновили. Штрајк од 30 минута је у законским оквирима којим могу да искажу свој став и немам намеру никоме да смањујем плату. Овог пута мислим да је тај став легитиман јер говоримо о важним темама. Лично сматрам да нисмо потрошили приче које је требало да испричамо, али нас је претекао почетак школске године, који су неки хтели да искористе. Не кажем да и ја не бих урадио исто да сам на њиховој страни, али са овог аспекта могу да поручим да је држава спремна на разговоре и нема потреба да се прави лоша прича, јер је најављено повећање плата.
Библиотекари су једини са високом стручном спремом остали у осмој платној групи.
– У платне групе и разреде мора да се уведе нова категорија библиотекар стручни сарадник у школи и онда ће аутоматски прећи у другу групу. Имате нека генеричка занимања која уопште не постоје. Све то треба да се поправи унутар система, јер оно што смо и синдикати и ја добили крајем јула јесте радни материјал. Имали смо само један састанак и онда је најављен штрајк.
Да ли су вама као министру везане руке да утичете да запослени са седмим степеном пређу из осме у девету групу?
– Није то питање, већ да ли се тиме руши цела пирамида. Јер девета платна група није почетна основа за седми степен стручности, већ осмица. Питање колико је реалан захтев да цела просвета буде у 9-1 групи. Ниједна друга струка сем здравствене није у тој позицији. Већ имате у матрици која је дата да један број просветних радника припада деветој групи, то су људи који раде у отежаним условима – са децом са посебним потребама у комбинованим одељењима и запослени са неким од педагошких звања. Ја бих свакако у ту групу убацио и наставнике који раде у билингвалним одељењима и у школама које имају национални статус као што је Математичка гимназија. Синдикати тек треба да дају своје предлоге ко све треба ту да уђе.
На чему заснивате процену да би за кратко време између 20 и 25 одсто наставника могли да стекну неко од педагошких звања и пређу у девету групу? Поред критеријума, за које кажете да су лако доступни, ту је најмање осам година радног стажа у образовању…
– То тврдим на основу истраживања које смо спровели када смо радили нови Закон о основама система образовања и васпитања. Процена је реална, али се људи нису упуштали у то јер звања нису била додатно плаћена. Други разлог је непостојање правила и можда је било бојазни да ће директори манипулисати, али сада имамо све елементе да то не може да се деси. Критеријуми квалитета за добијање неког од педагошких звања нису потпуни, али у овом тренутку немамо боље. Али не можемо да зауставимо целу причу до 2021, када ћемо имати резултате велике матуре и екстерне оцене.
Рекли сте да нема основа да се пореди професор географије и лекар специјалиста. Може ли се тај професор поредити са лекаром опште праксе почетником?
– Ако наставник ради 20 година, он ће тог лекара почетника претећи преко стажа, а преко квалитета апсолутно. Модел је врло стимулативан, али хајте да причамо отворено. Синдикат је најбољи када заступа све. Овде имате трећину оних који ће бити видљиви у квалитету, имате око 20 одсто запослених који су почетници и који неће ускоро достићи прво звање. Проблем је она трећина која себе види у првој категорији звања, али треба да се помучи да је достигне.
Да ли је у реду да директори буду у 11. платној групи?
– Није, али је то ствар преговора. Понављам, то није био наш предлог већ потиче из базичне матрице.
Који су наредни кораци у рационализацији мреже школа?
– До сада је спајањем направљено десетак парова средњих школа, још толико ће бити у наредном периоду, а сличан број се предвиђа и у Војводини и ту нема више простора. Главна рационализација ће бити са основним школама, и то оним са малим бројем деце које раде у великим објектима. Тај посао нећемо моћи да започнемо ове године, јер су локалне самоуправе пронашле у закону да имају рок до 19. марта 2019. да усвоје нову мрежу школа. Постоје средине у којима има велики број ученика и где је изградња нових школа неопходна. С друге стране, преко 50 одсто школа имају довољно габарита да се адаптацијом простора може прећи у једносменски рад. Те школе имају учионице по 80-90 квадратних метара јер су пројектоване за велики број ученика, а садашњи стандарди су 50-60 квадрата. Имаћемо новца за адаптације, а то је много једноставније, јер изградња нових објеката много кошта и захтева споре процедуре. Имамо и кадрове јер ће технолошки вишкови моћи да буду запослени од 13 до 16 и 30 сати на свим оним додатним активностима које желимо да вратимо у школе.
Да ли је реално да тај посао завршите до краја мандата?
– Тешко, јер се овакве ствари пројектују за десет наредних година. Радићемо сукцесивно. Већ сада сам планирао да почнемо са стотинак школа, али су ме саботирале локалне самоуправе из девастираних подручја. Највероватније ће Зрењанин почети, а с другим општинама ћу непосредно преговарати.
Две године сте на месту министра. Чиме сте најмање задовољни?
– Као и увек кочењем бирократије. Ја сам научио да радим брже, али такве су процедуре. Нисам спреман на саплитања. Чим неком промените навике или привилегије, тај неће бити а приори за вас. Али не можемо да радимо рационализацију, обуке, промене моделе учења, да тапшете људе по леђима само да раде, а да се истовремено не залажете за бољи статус. Мора и та страна да буде видљива.
Просветни радници су очекивали у том домену више од вас јер сте на ово место дошли као менаџер.
– Трудим се да радим као менаџер. Прве године сам просветни буџет повећао за 600 милиона евра. То није мала ствар.
Има ли нешто што сте планирали а нисте успели да урадите за ове две године?
– Све што сам планирао засад успевам да остварим.
Нисте успели да протерате политику из школа.
– То се не може урадити преко ноћи.
Рекли сте да ниједан директор чија је школа лоше оцењена на екстерној евалуацији убудуће неће бити на тој позицији, а има примера да сте им потписали сагласност.
– Тачно, али ако почнем да „силујем“ ствари, занемарићемо прву компоненту из тог члана закона да ће се поштовати утврђена процедура и гледати шта кажу колектив и орган управљања. То и радимо. Тамо где постоји јасна подршка колектива неком кандидату, не гледамо како се изјаснио школски одбор, али ако је у колективу тесна разлика између кандидата, уважавамо мишљење школског одбора. Једино где апсолутно стављамо вето на избор је ако постоји препорука Агенције за борбу против корупције.
Сами сте рекли да су директори правили своје школске одборе, а сада уважавате њихово мишљење.
– Ја вама могу да поставим контрапитање: како ви као родитељ нисте изабрали своја три члана која треба да вас представљају у школском одбору? Чему служи савет родитеља? Три члана у школском одбору су представници запослених. Имате једну трећину коју локална самоуправа може да политизује, али са трећином нема већине у одлучивању.
У просветној јавности има недоумица да ли је електронски дневник обавезан од 1. септембра за све школе или га могу увести само оне које имају услове?
– Нама је е-дневник поклонио Самсунг преко Карнет групе из Хрватске која је добила све европске награде и за почетак је била идеја да стартује у 200 школа. Успели смо да укључимо 600 школа, без динара улагања. Та матрица је била добра и сада је посао на тендеру добио Телеком као највећа државна компанија. Они су узели проверене подизвођаче из тимова који су раније радили, а онда се појавила прича у неким медијима о наводном намештеном тендеру. Како ја могу Телекому да наместим тендер? И да хоћу, не знам то да радим, а тиме се не бавим. Ако све ви компанија која ради најбоље у региону, зашто Телеком не би вас звао? Урадили смо три пута више него што смо планирали, па је премијерка, која председава ИТ савету, а ја сам њен заменик, предложила да се е-дневник уведе у све школе. Не могу да тврдим да ћемо то у овом тренутку успети да урадимо. Хрватска је овај посао радила четири године са много више средстава, а ми смо почели без динара улагања.
Интервју објављен у додатку Данас Школа у оквиру листа Данас 3. септембра 2018.