Šarčević: Nemam nameru da smanjujem platu štrajkačima
Predlog platnih grupa i razreda nije potekao iz Ministarstva prosvete, već je matrica preuzeta iz vremena dok je taj posao vodila nekadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički.
Ja sam poslednjih godinu dana govorio na Vladi da će se sindikati boriti za devetu platnu grupu dokle god mogu, jer ni njima nije objašnjeno šta dobijaju sa 8-3 grupom, a šta sa 9-1.
Najveći problem je napraviti startnu osnovu, odnosno utvrditi gde je nastavnik zaposlen u osnovnoj i srednjoj školi, jer je to složen posao. Mislim da nije realno da se svi zaposleni sa sedmim stepenom stručne spreme nađu u 9-1 platnoj grupi. Moj predlog je da samo oni koji drže nastavu, psiholozi i pedagozi treba da budu u 9-1 grupi.
Svi ostali moraju da naprave kriterijume. Kakve kriterijume imaju sekretari škola, šefovi računovodstva…oni moraju esnafski da sednu i to reše – kaže za Danas ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.
Objašnjava da su predlog platnih grupa i razreda uradili konsultanti MDULS-a i da se doskoro Ministarstvo prosvete ništa nije pitalo. Poručuje da je otvoren za pregovore sa sindikatima obrazovanja, koji su, kako kaže, požurili da najave štrajk, pre nego što su iscrpljene mogućnosti da se pregovorima neke stvari u tom predlogu promene.
Sindikati za danas najavljuju štrajk, ali i tokom septembra. Da li će im biti smanjene dnevnice za tih 15 minuta koliko budu skraćivali časove? Poslednji put kada su štrajkovali ste tu zakonsku odredbu iskoristili i smanjili im plate.
– To nije tačno. Od kada sam postao ministar, štrajkovala je samo Unija sindikata prosvetnih radnika u dva navrata, tako što su potpuno obustavili rad. Prvi put sam rekao da zbog drugih sindikata ne mogu da im ne odbijem dnevnicu od plate, ali sam ipak od toga odustao. Odbio sam im dnevnice kada su drugi put to ponovili. Štrajk od 30 minuta je u zakonskim okvirima kojim mogu da iskažu svoj stav i nemam nameru nikome da smanjujem platu. Ovog puta mislim da je taj stav legitiman jer govorimo o važnim temama. Lično smatram da nismo potrošili priče koje je trebalo da ispričamo, ali nas je pretekao početak školske godine, koji su neki hteli da iskoriste. Ne kažem da i ja ne bih uradio isto da sam na njihovoj strani, ali sa ovog aspekta mogu da poručim da je država spremna na razgovore i nema potreba da se pravi loša priča, jer je najavljeno povećanje plata.
Bibliotekari su jedini sa visokom stručnom spremom ostali u osmoj platnoj grupi.
– U platne grupe i razrede mora da se uvede nova kategorija bibliotekar stručni saradnik u školi i onda će automatski preći u drugu grupu. Imate neka generička zanimanja koja uopšte ne postoje. Sve to treba da se popravi unutar sistema, jer ono što smo i sindikati i ja dobili krajem jula jeste radni materijal. Imali smo samo jedan sastanak i onda je najavljen štrajk.
Da li su vama kao ministru vezane ruke da utičete da zaposleni sa sedmim stepenom pređu iz osme u devetu grupu?
– Nije to pitanje, već da li se time ruši cela piramida. Jer deveta platna grupa nije početna osnova za sedmi stepen stručnosti, već osmica. Pitanje koliko je realan zahtev da cela prosveta bude u 9-1 grupi. Nijedna druga struka sem zdravstvene nije u toj poziciji. Već imate u matrici koja je data da jedan broj prosvetnih radnika pripada devetoj grupi, to su ljudi koji rade u otežanim uslovima – sa decom sa posebnim potrebama u kombinovanim odeljenjima i zaposleni sa nekim od pedagoških zvanja. Ja bih svakako u tu grupu ubacio i nastavnike koji rade u bilingvalnim odeljenjima i u školama koje imaju nacionalni status kao što je Matematička gimnazija. Sindikati tek treba da daju svoje predloge ko sve treba tu da uđe.
Na čemu zasnivate procenu da bi za kratko vreme između 20 i 25 odsto nastavnika mogli da steknu neko od pedagoških zvanja i pređu u devetu grupu? Pored kriterijuma, za koje kažete da su lako dostupni, tu je najmanje osam godina radnog staža u obrazovanju…
– To tvrdim na osnovu istraživanja koje smo sproveli kada smo radili novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Procena je realna, ali se ljudi nisu upuštali u to jer zvanja nisu bila dodatno plaćena. Drugi razlog je nepostojanje pravila i možda je bilo bojazni da će direktori manipulisati, ali sada imamo sve elemente da to ne može da se desi. Kriterijumi kvaliteta za dobijanje nekog od pedagoških zvanja nisu potpuni, ali u ovom trenutku nemamo bolje. Ali ne možemo da zaustavimo celu priču do 2021, kada ćemo imati rezultate velike mature i eksterne ocene.
Rekli ste da nema osnova da se poredi profesor geografije i lekar specijalista. Može li se taj profesor porediti sa lekarom opšte prakse početnikom?
– Ako nastavnik radi 20 godina, on će tog lekara početnika preteći preko staža, a preko kvaliteta apsolutno. Model je vrlo stimulativan, ali hajte da pričamo otvoreno. Sindikat je najbolji kada zastupa sve. Ovde imate trećinu onih koji će biti vidljivi u kvalitetu, imate oko 20 odsto zaposlenih koji su početnici i koji neće uskoro dostići prvo zvanje. Problem je ona trećina koja sebe vidi u prvoj kategoriji zvanja, ali treba da se pomuči da je dostigne.
Da li je u redu da direktori budu u 11. platnoj grupi?
– Nije, ali je to stvar pregovora. Ponavljam, to nije bio naš predlog već potiče iz bazične matrice.
Koji su naredni koraci u racionalizaciji mreže škola?
– Do sada je spajanjem napravljeno desetak parova srednjih škola, još toliko će biti u narednom periodu, a sličan broj se predviđa i u Vojvodini i tu nema više prostora. Glavna racionalizacija će biti sa osnovnim školama, i to onim sa malim brojem dece koje rade u velikim objektima. Taj posao nećemo moći da započnemo ove godine, jer su lokalne samouprave pronašle u zakonu da imaju rok do 19. marta 2019. da usvoje novu mrežu škola. Postoje sredine u kojima ima veliki broj učenika i gde je izgradnja novih škola neophodna. S druge strane, preko 50 odsto škola imaju dovoljno gabarita da se adaptacijom prostora može preći u jednosmenski rad. Te škole imaju učionice po 80-90 kvadratnih metara jer su projektovane za veliki broj učenika, a sadašnji standardi su 50-60 kvadrata. Imaćemo novca za adaptacije, a to je mnogo jednostavnije, jer izgradnja novih objekata mnogo košta i zahteva spore procedure. Imamo i kadrove jer će tehnološki viškovi moći da budu zaposleni od 13 do 16 i 30 sati na svim onim dodatnim aktivnostima koje želimo da vratimo u škole.
Da li je realno da taj posao završite do kraja mandata?
– Teško, jer se ovakve stvari projektuju za deset narednih godina. Radićemo sukcesivno. Već sada sam planirao da počnemo sa stotinak škola, ali su me sabotirale lokalne samouprave iz devastiranih područja. Najverovatnije će Zrenjanin početi, a s drugim opštinama ću neposredno pregovarati.
Dve godine ste na mestu ministra. Čime ste najmanje zadovoljni?
– Kao i uvek kočenjem birokratije. Ja sam naučio da radim brže, ali takve su procedure. Nisam spreman na saplitanja. Čim nekom promenite navike ili privilegije, taj neće biti a priori za vas. Ali ne možemo da radimo racionalizaciju, obuke, promene modele učenja, da tapšete ljude po leđima samo da rade, a da se istovremeno ne zalažete za bolji status. Mora i ta strana da bude vidljiva.
Prosvetni radnici su očekivali u tom domenu više od vas jer ste na ovo mesto došli kao menadžer.
– Trudim se da radim kao menadžer. Prve godine sam prosvetni budžet povećao za 600 miliona evra. To nije mala stvar.
Ima li nešto što ste planirali a niste uspeli da uradite za ove dve godine?
– Sve što sam planirao zasad uspevam da ostvarim.
Niste uspeli da proterate politiku iz škola.
– To se ne može uraditi preko noći.
Rekli ste da nijedan direktor čija je škola loše ocenjena na eksternoj evaluaciji ubuduće neće biti na toj poziciji, a ima primera da ste im potpisali saglasnost.
– Tačno, ali ako počnem da „silujem“ stvari, zanemarićemo prvu komponentu iz tog člana zakona da će se poštovati utvrđena procedura i gledati šta kažu kolektiv i organ upravljanja. To i radimo. Tamo gde postoji jasna podrška kolektiva nekom kandidatu, ne gledamo kako se izjasnio školski odbor, ali ako je u kolektivu tesna razlika između kandidata, uvažavamo mišljenje školskog odbora. Jedino gde apsolutno stavljamo veto na izbor je ako postoji preporuka Agencije za borbu protiv korupcije.
Sami ste rekli da su direktori pravili svoje školske odbore, a sada uvažavate njihovo mišljenje.
– Ja vama mogu da postavim kontrapitanje: kako vi kao roditelj niste izabrali svoja tri člana koja treba da vas predstavljaju u školskom odboru? Čemu služi savet roditelja? Tri člana u školskom odboru su predstavnici zaposlenih. Imate jednu trećinu koju lokalna samouprava može da politizuje, ali sa trećinom nema većine u odlučivanju.
U prosvetnoj javnosti ima nedoumica da li je elektronski dnevnik obavezan od 1. septembra za sve škole ili ga mogu uvesti samo one koje imaju uslove?
– Nama je e-dnevnik poklonio Samsung preko Karnet grupe iz Hrvatske koja je dobila sve evropske nagrade i za početak je bila ideja da startuje u 200 škola. Uspeli smo da uključimo 600 škola, bez dinara ulaganja. Ta matrica je bila dobra i sada je posao na tenderu dobio Telekom kao najveća državna kompanija. Oni su uzeli proverene podizvođače iz timova koji su ranije radili, a onda se pojavila priča u nekim medijima o navodnom nameštenom tenderu. Kako ja mogu Telekomu da namestim tender? I da hoću, ne znam to da radim, a time se ne bavim. Ako sve vi kompanija koja radi najbolje u regionu, zašto Telekom ne bi vas zvao? Uradili smo tri puta više nego što smo planirali, pa je premijerka, koja predsedava IT savetu, a ja sam njen zamenik, predložila da se e-dnevnik uvede u sve škole. Ne mogu da tvrdim da ćemo to u ovom trenutku uspeti da uradimo. Hrvatska je ovaj posao radila četiri godine sa mnogo više sredstava, a mi smo počeli bez dinara ulaganja.
Intervju objavljen u dodatku Danas Škola u okviru lista Danas 3. septembra 2018.