Министар Шарчевић најавио расписивање конкурса до краја јануара
Прво ће посао добити они који су почели да раде на уговор 2014. године
До краја јануара биће расписан први конкурс за запошљавање просветних радника и на том конкурсу посао ће добити просветари који су почели да раде на уговор 2014. и пре тога, као и 2015. године – рекао је Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја. Он је навео да ће наредни конкурс бити расписан у фебруару, па још један у марту, и тако ће бити запослено између 18.000 и 22.000 просветара који годинама раде на одређено.
Он је нагласио да неће бити дозвољене евентуалне злоупотребе приликом запошљавања на овим конкурсима.
– Министар има овлашћење да смењује директоре. Нећемо дозволити самовољу директора, али ни синдикалне притиске – упозорио је Шарчевић. – Ово је важна мера и за раст наталитета, јер је реч о младим људима.
Говорећи о малој матури, Шарчевић је навео да је планирао да 2022. године комбиновани тест буде замењен ПИСА задацима.
Вероватно ће бити промењен и начин бодовања за упис у средњу школу, па ће однос бодова које носи успех из школе и успех на малој матури бити 50 према 50, а сада је 60 према 40.
– Ове године мала матура биће као и претходних година – истакао је министар. – Једина новина је то што тестови неће бити штампани у комерцијалним штампаријама, већ у штампарији која ће бити у Заводу за унапређење образовања и васпитања под окриљем Министарства. Новина је и то што ће се тестови прегледати дигитално, а при крају је израда софтвера коју ради Факултет организационих наука. Решени тестови ће се скенирати и слати на један заједнички пункт, који ће бити у Графичкој школи на Новом Београду. Ту ће се сви тестови дигитално прегледати.
Шарчевић је говорио и о новој стратегији образовања, на којој се ради више од осам месеци.
– Већ почетком фебруара биће представљено шта је планирано да се уради у предшколском и основном образовању. За март је предвиђено да се презентује план за средње школе, у априлу ученички и студентски стандард и инвестиције, у мају наука, а у јуну високо образовање. Актуелна стратегија образовања 2020. у потпуности је реализована – истакао је министар.
Шарчевић је навео и да је план да 45 одсто ученика уписује гимназије и истакао да ће у Србији бити 13 типова гимназија.
– Била су занемарена талентована деца, постојале су само гимназије за ђаке надарене за математику и језике – подсећа министар. – Слика се већ променила, јер су отворена одељења за ђаке надарене за физику, ИТ, биологију и хемију, а сада су на ред дошла специјализована одељења историје и географије, као и спорта. Спортске гимназије ће другачије изгледати. Оне ће имати курикулум опште гимназије, али и много програма везаних за спорт.
Министар је навео и да ће се радити на већем броју уметничких гимназија, па ће бити отворене гимназије за креативне индустрије, дизајн, сценску уметност, медијску писменост…
Третман националне историје
Шарчевић је истакао да у уџбеницима националне теме морају да буду заступљене у пуном капацитету, у супротном уџбеници неће ућу у каталог.
– Ово није уцена него национални интерес. Не може се повлачење српске војске преко Албаније објаснити у једном пасусу. Исто је и са Јасеновцем, Првим светским ратом… – рекао је он.
Извор: Новости