Шарчевић: Ускоро један предмет један уџбеник!

август 31, 2019

Ресорно министарство планира да са издавачима пропише шта је редован уџбеник, а шта су додатна и помоћна наставна средства, што би значило да за један предмет постоји основни уџбеник, а да остало штиво које прати предмет буде у дигиталној форми, најављује први човек српске просвете

 

Прелажење на дигиталне моделе учења један је од начина да уџбеници буду јефтинији, за то су потребне и дигиталне учионице. У сусрет вести да ће наредне године бити још 10.000 нових дигиталних учионица, Министарство просвете ће врло брзо са издавачима прописати да за одређен предмет буде један редован уџбеник, а да читанке и остало штиво које прати предмет буду у дигиталној форми, тј. да се тачно пропише шта је редован уџбеник, а шта су додатна и помоћна наставна средства.

Ово је ексклузивно за Курир најавио министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, који објашњава да је други начин за јефтиније уџбенике ђачка задруга.

Многи родитељи се жале на цене уџбеника, има ли простора да они појефтине?

– Има простора, ђачке задруге могу са ценом да иду и 30 одсто ниже. Наравно да ђачка задруга има своје трошкове и да је намера да се део трошкова и зараде неког рабата оставе и школи, за потребе уноформи или за било које потребе за рад задруге. Ми управо инсистирамо на оснивању ђачких задруга, јер то није бизнис у школи, него учење о предузетништву. Управо је услов за школе које су се укључиле у концепт једносменске наставе био да имају задругу.

Када су у питању бесплатни уџбеници, Војводина, која је за прваке обезбедила бесплатне комплете, добар је пример. Да ли има простора да у неком наредном периоду сви прваци у Србији добију бесплатне књиге?

– Надам се, али не могу да дам тврдо обећање. То зависи од свих нас, постоје буџетске линије и на републичком и на локалном нивоу. Тамо где жели локална самоуправа да се укључи, нико не брани. Напротив, идемо синхронизовано. Неке самоуправе то не могу и ту очекују помоћ државе. Држава сваке године издваја што већа средства, тако да мислим да ће то моћи из године у годину да буде боље. Ми смо успели прошле године да проширимо категорије оних који имају право на бесплатне уџбенике, тако да то право остварују и породице са троје и више деце.

Најавили сте да ће до 15. септембра бити уведено још 8.000 дигиталних учионица. Када је у питању дигитализација у образовању, шта је још у плану да се уради на том пољу?

– Сваке наредне године се планира још по 10.000 дигиталних учионица, радимо да их и оне треће године буде још 10.000 и тиме ће све бити дигитализовано, имаћемо 30.000 паметних учионица. Прави се мрежа, и то ради Министарство телекомуникација, а оно што ћемо ми да радимо даље на том пољу јесте јединствени информациони систем у просвети. То је огроман посао, који радимо заједно са тимом из кабинета Ане Брнабић, ту се уводи јединствени образовни број (ЈОБ). Ради се и посебна буџетска линија за кабинете информатике и планирано је да се сваке године стари рачунари замењују новим.

Било је најава да ће информатика постати обавезан предмет за прваке?

– Пре неколико дана био је први састанак радног тима који ће се бавити припремом и изменама плана и програма да, уместо изборног предмета Од играчке до рачунара, уведе предмет који ће имати за циљ да буде обавезан предмет – рачунарство – који ће похађати ученици од првог до четвртог разреда. Већ смо покренули причу о томе и на томе ће се интензивно радити. То би кренуло већ од 1. септембра 2020. године. Сам пројекат „Од играчке до рачунара“ ће остати, али за предшколски узраст.

Да ли сте ви задовољни како иде процес дигитализације у образовању?

– Не знам да ли је јавност задовољна, али ни у једној земљи Европе то није ишло овако брзо. Посебно ћемо водити рачуна о безбедности деце на интернету и о времену проведеном за рачунарима. Информатика је нешто што ће постати алат свим предметима, и то је нека следећа фаза.

Многи родитељи су са одушевљењем прихватили вест о пилот-пројекту једносменске наставе. Колико њих је заинтересовано?

– Сви су заинтересовани, чуо сам само један негативан коментар. То није обавезно, али ако тај родитељ ради и ако су деца изложена улици, насиљу, па онда тај неко треба да се запита да ли је он у праву или огромна већина људи. Ми већ сада почињемо да радимо анализу простора за следећу школску годину, чак се многе локалне самоуправе интересују и позивају, неки хоће целу општину да уведу у ту причу.

То значи да ће бити повећан број школа које ће се прикључити једносменској настави?

– Сваке године ће нам план бити да уведемо барем 200-300 школа.

Може ли такав пројекат да заживи у средњој школи, да ли се и то планира?

– Може, али средње образовање није претрпело укупне реформе. Када говоримо о средњем образовању, ми имамо стару стратегију која истиче 2020. На то питање ћемо дати одговор када завршимо укупно реформу средњег стручног образовања.

Пето повећање плата

Могу ли просветари очекивати повећање плата и колико би могла да износи та повишица?

– То је у склопу пакета повећања плата свих запослених у јавном сектору и више пута сте чули председника државе да то најављује. Сад, ко ће и колико имати повећање, за образовање још нисам чуо, нити смо имали састанке који о томе говоре. Ми смо свакако много радили на Закону о платама и платним разредима и на тај начин ће просветни радници имати у сваком наредном повећању мало више и изједначиће се са неким заостатком који се вуче од 2009. године, али ако вам кажем да би то било пето повећање у мандату док сам ја министар, а то је три године, онда то никад није било тако. Генерално, положај запослених у просвети се побољшава из године у годину.

Извор: Курир

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама