Ministar Šarčević, za “Novosti”, najavljuje nove mere radi sprečavanja nemilih scena u školama. Prethodno ministarstvo neopravdano smanjilo broj pedagoga i psihologa – kaže Šarčević
U ŠKOLI u Aranđelovcu, u kojoj se dogodio poslednji slučaj vršnjačkog nasilja, psiholog je radio samo 20 odsto radnog vremena. Prethodni saziv Ministarstva prosvete neopravdano je smanjio broj pedagoga i psihologa u školama. Nedopustivo je da se na tome štedi. Zato ćemo naći način da uštedimo na drugim stvarima, a da primimo nove ljude i pojačamo psihološko-pedagoške službe u školama.
Ovo su neke od mera za smanjenje nasilja u školama, koje, za “Novosti”, najavljuje Mladen Šarčević, ministar prosvete. On kaže da će narednih dana biti formiran ministarski tim koji će se baviti problemom nasilja u školama i u kome će, osim Ministarstva prosvete, učestvovati i predstavnici ministarstava pravde, unutrašnjih poslova i rada, zapošljavanja i socijalne politike.
– Ovaj problem je ogroman i ne može prosveta sama da ga reši. Potrebna nam je pomoć drugih resora i zbog preventivnog delovanja – kaže ministar Šarčević. – Mnogo ćemo raditi na prevenciji, da se slučajevi poput ovog iz Aranđelovca ne ponove. Za to je važno da se, osim institucija, uključe i roditelji. Novi krovni prosvetni zakon predviđa mnogo strože kazne za roditelje, koje dostižu i 100.000 dinara. Promenili smo šest prosvetnih zakona i menjamo još četiri da bismo imali efikasniji sistem, da imamo veću kontrolu nad onim što se dešava u školama, da možemo da smenimo direktore koji ne rade svoj posao kako treba.
DIREKTOR U RAKOVICI ŠAMARAO UČENIKA?
– VEĆ dve nedelje ispitujemo slučaj direktora jedne škole u Rakovici. Postoji prijava da je ošamario učenika, a sada proveravamo i to, ali i da li je bilo takvih slučajeva u prošlosti istog direktora. Ako jeste, naravno da takav čovek ne može da ostane u školi, pa ćemo ga odmah smeniti – izričit je Šarčević.
Ministar kaže da je u toku izrada 59 pravilnika koji treba da omoguće primenu novih prosvetnih zakona, a da je jedan od tih pravilnika i o društveno-korisnom i humanitarnom radu učenika. To će biti jedna od kaznenih mera za đake koji naprave disciplinske prekršaje, koji budu uništavali školsku imovinu, diskriminisali i zlostavljali druge učenike ili nastavnike…
– To će više biti vaspitna mera nego kazna. Ništa loše nema u tome ako učenik, kroz Pokret gorana, koji takođe hoćemo da vratimo u škole, dođe vikendom i zasadi drvo – objašnjava Šarčević.
Ministar objašnjava da će, kao i učenici i njihovi roditelji, strože biti kažnjavani i direktori škola koji zataškavaju slučajeve nasilja, kao i oni koji ne preduzimaju potrebne mere kada se nasilje u školi već dogodi.
– Nema više guranja stvari pod tepih i prećutkivanja događaja. Svaki vid nasilja direktor je dužan da istog dana prijavi školskoj upravi i inspekciji, koja odmah izlazi na teren. O tome se obaveštavaju i policija i tužilaštvo, ako je reč o ozbiljnijem prekršaju – naglašava ministar prosvete.
I. MIĆEVIĆ
Izvor: Novosti
Postovani Ministre, posto ste generacija pedeset i neke prisetite se vremena kada ste VI bili ucenik. Nije bilo ni psihologa ni pedagoga a u skoli i znao se red. Znalo se mesto i obaveze ucenika, da kada nesto kaze nastavnik, a pogotovu direktor to je bio ZAKON. Znalo se kako se krsti od OCA I SINA, a ne obrnuto od SINA ka ocu.
Mozete da uvedete bilo koliko PSIHOLOGA, PEDAGOGA, POLICAJACA, SOCIJALNOG RADNIKA, … Sve dok ne promenite i uvedete stare zakone iz doba VASE mladosti „kada je strah cuvo lojze“ nece biti nista bolje u SKOLAMA.
CITAJTE MAKARENKA, on je znao kao se vaspitava (covek bio prakticar).
MODELI FINSKE su smehotresni. Da li znate nekog Finskog naucnika, kompozitora, likovnog umetnika. Koja je to FINSKA firma poznata u svetu sem NOKIJE, koja je sada kupljena od HMD Globala
Zasto ne govorimo argumentima nego svi plivamo niz reku jer je tako neki TATA rekao i dao novaca da razgradimo ono sto je valjalo u obrazovanu SRBIJI?
Prvo smo insistirali godinama na inkluziji i prihvatanju svakog nestasluka kao normalnosti, sakrivali se iza dijagnoza, forsirali individualnost svakog deteta, imali psihologe koji su toliko zabrazdili u mrak i lako „prevaspitali“ i decu i roditelje aminujuci svako nasilje kao normalnost. Insistiranjem na prihvatanju svega i svakoga ubili smo svu spontanost u svima i zaboravili da komuniciramo. Sad jos i lanac prijavljivanja „incidenta“. Olako smo sve sto je lose u Evropi prihvatili i glorifikovali u „vrednosti“, a zaboravili smo na najvazniju stvar – nacin komunikacije iz Evrope, da jedni druge slusamo dok govorimo, da kad kritikujemo radimo istim tonom i dikcijom kao i kad hvalimo. Samo na taj nacin je moguce dostici obostrano zadovoljavajuci nivo razumevanja. A tu ipak nastavnici moraju da vode glavnu rec i primerom pokazu kakva je komunikacija dozvoljena kako izmedju dece, tako izmedju nastavnika i dece, a potom i roditelja i nastavnika.
A to jeste upravo onaj deo kulture i mentaliteta kojeg se tesko covek Srbin moze lako „odreci“. Ja ne zivim u Finskoj vec u Holandiji gde postoji i isterivanje sa casa i ponavljanje razreda i specijalne skole, a pri tome nemamo skolske psihologe (oni dolaze po sluzbenoj duznosti i obavljaju razgovore sa svakim djakom po tacno planiranom rasporedu, a nakon toga onaj ko ima potrebe odlazi u instituciju na dalje tretmane)….i jos mnogo stosta.
Svi zaboravljaju da nasilje zapocinje najobicnijom carkom na koju niko ne obrati paznju, ne uputi kritiku, zabrani takvo ponasanje. Gvozdje se kuje dok je vruce. Iz navedenog teksta se uopste ne vidi da ce ruke biti odvezane, vec da ce se jos vise ljudi, pa cak i druga ministarstva ukljuciti u resavanje „problema“. Vi vec sad imate masu psihologa po skolama, imate gradjansko i veronauku, a pred cas veronauke dete prebiju i niko nista ne primeti. Da bi se ruke odvezale nastavnicima treba se resiti svog navedenog balasta. Ocigledno da postoje izmisljena radna mesta koja sebi i drugima prave posao na ustrb decje sigurnosti i bezbednosti. Jos kad tome dodamo nerealne roditelje…U ovakvim uslovima sto uostalom ministar i najavljuje ovim tekstom moze se ocekivati samo jos veca eskalacija. Ja verujem da ucitelji tu jos i drze „dizgin“ a od V razreda krecu problemi.
I zamolila bih vas da izbacite to da vam je svo zlo stiglo iz Evrope.
Moja razredna u Srbiji je govorila „svi za jednog, jedan za sve“, mojoj deci u Holandiji u osnovnoj skoli su ubacivali mantru „zajedno se igramo, zajedno delimo“. U ovoj zemlji se u osnovnoj skoli ne smes ni po cemu razlikovati i odudarati od drugih i to naravno sa velikim razlogom, u tom uzrastu ne sme postojati nikakav rivalitet medju decom, svi moraju nositi na fizickom bele najjevtinije patike od par evra, a da bi se sve razlike eliminisale insistira se da se cak i sendvici koje deca nose od kuce za obrok ne razlikuju. Ne postoji pojedninacna pohvala koja bi nekog exponirala iznad drugih….za sve vazi ista i jednina pohvala kad se zasluzi „dobro si to uradio, dobro za tebe“ a opet skala ocenjivanja je toliko nijansirana da svako ima svoju ocenu, ali to u osnovnoj skoli uopste nije bitno, vec je samo bitno da li dete napreduje ne u odnosu na druge vec u odnosu na sebe. Privatni casovi u osnovnoj skoli ne postoje, jer je 80% gradiva roditeljima nepoznato, pa te niko ne moze pripremiti za cas, ili jesi ili nisi. Kad nam sve bude bilo realnije bice nam i bolje.
Kada su se nasi sinovi zalili na nastavnike i profesore, ja i moj suprug im nismo davali za pravo.Deca su nam govorila:“ On je ovakav, ona je ovakva….“ misleći na nastavnike. Mi smo im odgovarali:“mozda je u problemu, mozda se posvadjao sa zenom, mozda nema para“. Neko i nije bio bas profesionalan….ali govorili smo im- pripremite se takve ljude ćete sretati u životu. Naši sinovi su izrasli i postali dobri ljudi.Medjutim, vreme i svi ljudi su se promenili. Iz porodice se sve ponese. A škola bi trebala da bude drugi dom, nažalost odavno nije tako. Krivi su svi i svi stradaju. Zgazili smo tradiciju, kultura vise nije u modi jurimo ka zapadnim modelima. Umesto da cuvamo svoju bastinu.
Da, iz porodice se sve ponese.. A sta se desilo pa je porodica izgubila bitku za zdrav odgoj potomstva.
Desio se ubrzani razvoj materijalnog , a sa njim pad duhovnog uzdizanja i ocuvanja tradicionalnih vrednosti.
Desilo se i to da je savremena porodica, stihijno prihvatila pogresne vaspitne modele.
Devedesetih godina proslog veka, zvanicna pedagogija je usvojila blagu prinudu i pozitivno uslovljavanje,
drugacije, sargarepu i oduzimanje sargarepe. Generacije dece, ciji je um uslovljen od dobijanja, stasale su u pohlepne, zahtevne i agresivne gospodare.
Nadalje, savremena porodica, upala je u zamku, pa je prezastitila dete od rada, reda i istine. Prezasticen je lenj, prozdrljiv i nesvestan.
Cetvrta nevolja u kojoj se nasla savremena porodica je zloupotreba medija. Iako dete do tri godine, ne sme da vidi ekran, (da bi se utemeljilo u realnom svetu ) skoro da ne postoji porodica koja ne upali ekran i od jutra umara taj mali mekusni i slabasni um deteta.
Da ne govorim dalje o crtacima, igricama i svemu sto porobljava i decu i odrasle.
Na kraju, kada su ostecene cetiri emocije, zbog cetiri pogresna vaspitna modela, roditelji u nemoci, upotrebe ii peti, a to je verbalizam, koji deca dozive kao smaranje.
Smatrah potrebnim da ova saznanja i naucno utemeljenu metodologiju rada sa decom, (Prof. Milice Novkovic),ponudim porodici, da ne bi dosli u situaciju da im dete bude nasilnik ili zrtva nasilja.
Naravno, najbolje i najlakse bi sve islo, kada bi ministarstvo zvanicno akreditovalo ovaj program, pa umesto da lecimo posledice unedogled, da otklonimo uzroke.
Pa da nam procveta i skola i porodica i drustvo.
Šarlatanske metode, kompetencija trgovca.