Sastavi o jeseni

ONLAJN provere kojima možete obnoviti i utvrditi pređeno gradivo  pogledajte  OVDE

U nastavku se nalaze sastavi o jeseni, odabrani radovi sa našeg literarnog konkursa. Ovo su sastavi učenika trećeg razreda.

Jesen
Čari jeseni su došle u moj kraj. Cela priroda je obukla zlatnocrveno odelo.
Nebo je dobilo mračne boje i oblake pune kiše. Oblaci su prekrili voljene zrake sunca. Deca oblače svoje šarene džempere, koje su im njihove bake plele sa žurbom, da bi stigle da spreme zimnicu. Za to vreme, vredni domaćini slažu drva za ogrev. Iz dimnjaka su prohujali oblaci sivog dima, a u kućama se širi miris slatkog od dunja. U šumama su se prostrli tepisi puni šarenog lišća. Vetar se poigrava lišćem. Drveće je obuklo zlatnožute hanjine, ispod kojih se krije još po koja zrela voćka. Parkovi su se pretvorili u čarobne  dvorce u kojima se još po negde čuje graja dece. Vrapčici su se sakrili od hladnoće, dok laste brzinski spremaju kofere za dug i dalek put.
Jesen je moje omiljeno doba jer donosi zrelo voće i raskošne boje u prirodi.
Jana Gukić, 3. razred
OŠ „Milivoje Borović“ Mačkat
Učiteljica: Stojanka GrujovićJesen u parku
Jesen je godišnje doba puno raznih boja i ukusnih plodova.
Jesen je došla u moj park. Moj park je sada pun zlatne i braon boje. Deca koriste poslednje vreme za igru u parku sa svojim drugarima. Zvuk insekata i veselih ptica zamenio je šum vetra. Grane drveća tuguju za svojim zlatnim ukrasima. Napuštene klupe u parku se svakog jutra bude u magli. Sve je više kiše i puno hladnog vremena.
Očekujući proleće i lepe sunčane dane, park kao da tone u zimski san.
Andrej Ratković, treći razred
OŠ „Franc Prešern”, Beograd
Učitelj: Maja Dinić

Jesen
Jednoga dana, iznenadno i neprimetno, pojavi se Jesen. Bila je raskošna u svojoj lepoti i bogatstvu. Leto je pratilo, a u susret joj je išla Zima. Blistava Jesen progovori:
– Lepa sam i bogata.
– Govoriš kao uobražena kraljica. U čemu si ti bolja od mene? – upita Leto začuđeno.
– Imam sunce koje ne peče, a obasjava svetlošću crvene jabuke, grožđe i žute dunje. Sva se šarenim od različitih boja.
– Šepuriš se, a zaboravljaš da zbog mog sunca ljudi odlaze u daleka mesta tražeći  more. Voćke koje su sada na tvojim granama, rasle su i jačale u julskim danima, -smireno upozori Leto.
U tom trenutku se umeša i Zima. Okrenu se i sigurno reče:
– Ja nemam ni toplog sunca, ni pune krošnje, a ljudi me opet vole. Moji su vetar, sneg i led, a opet sam ja Snežna kraljica. Dolazim posle tebe, zlatna jeseni, ali me ipak ti najaviš hladnim, novembarskim danima.
Jesen se osmehnu, a mirisi i zvuci zatreperiše u vazduhu.
– Pogledajte u lica žena i dece i opet ćete videti moju moć. Bake se smeškaju nad gomilom jabuka, dede nad grožđem, a deca jure za loptom da se zemlja trese. Leto i Zima se pogledaše i uzdahnuše.
– Vladaj, sad je tvoje vreme! – rekoše joj.
Sve je ovo bio san jednog malog dečaka.
Sava Pešić, 3. razred
OŠ „Branko Radičević”, Bivolje, Kruševac
Učiteljica: Svetlana Jovanović

Jesen
Jesen je najljepše godišnje doba, bar za mene. Posmatrajući jesenju prirodu zamišljam da je ona veoma talentovana slikarka. Priroda je njeno slikarsko platno i to joj je dovoljno.
Niko ne zna izmiješati boje u parku, po brdima i poljima, kao što to uradi jesen. Crveno, žuto, narandžasto, smeđe i pokoje zeleno lišće nastanilo se ispod grana starog drveća.
Dok traje jesen i moji snovi su šareni. Sanjam šarenu loptu, šarenu haljinu, sanjam vatru u toploj kući i osjećam topli zagrljaj mojih roditelja. Zaista, divna slika jeseni!
Marija Pejčinović 3-1
JU OŠ „Mladen Stojanović“, Laktaši, Republika Srpska
Učiteljica: Jadranka Metlar

Oktobar u parku
U oktobru je jesen najlepša u parkovima. Zato što tada ima najviše kestenja i suvog lišća.
Jednog popodneva šetao sam pored parka. Tamo sam video radosnu decu koja skaču po lišću tražeći kestenja.
Odlučio sam da uđem u park i nađem neku klupicu da sednem. Lišće je bilo raznobojno: bakarno-žuto, zlatno-žuto, crvenkasto… Ponegde se mogao videti još poneki zeleni listić. Dok su deca skakala čulo se šuštanje suvog lišća. Osim toga čula se i dečija graja i smeh. Dok sam sedeo na klupici čuo sam i krckanje u krošnji drveta iznad moje glave. To je bila veverica! Bilo mi je baš interesantno da je gledam kako ide gore-dole i skače s grane na granu. Ustvari, ona je tražila hranu.
Odnekud sam čuo poznate glasove. To su bili moji drugari! Odjurio sam do njih da se i mi igramo u parku dok još nije pao mrak…
Taj dan u parku je bio prelep! Uživao sam u igri sa drugarima. Žao mi je samo što će dani biti sve kraći a počeće uskoro i hladne jesenje kiše pa u parku neće biti baš tako zanimljivo.
Janko Milojević, 3. razred
OŠ „Goran Ostojić“, Jagodina
Učiteljica: Biserka Dimitrijević
Mama:  Dragana Milojević

Volim jesen
Polako, sigurnim koracima stigla je jesen. Uvukla se u svaki kutak mog sela, pa i u naše  dvorište. Podseća na moju paletu zlatno-žutih boja, kojom se igram dok slikam.
Dok nas petlovi bude svojim prodornim glasom, već se oseća svežina jesenjeg jutra. Drveće se presvlači kao devojke pred izlazak. Oblači sjajnu bakarnu haljinu, doteruje se. I sa te haljine opada lišće za njima i ostavlja tragove lepote u vazduhu. Svojom četkicom jesen boji i plodove u crveno i žuto. Iz vinograda viri roze i zeleno grožđe, u bašti paprika svih boja, žuti kukuruzi i šareni kupus. I životinje spremno dočekuju jesen. Veverice užurbano sakupljaju orahe, a vredne pčele med. Buđenje petla zamenili su zvuci dosadnih testera. Dani se lagano skraćuju, baš kao džemper koji nana para.
Volim jesen zbog ukusnih plodova, prelepih neverovatno različitih boja kojih nema ni na mojoj paleti. Jesen ne traje dugo, zato raširimo ruke i potrčimo joj u mirišljavi i zagrljaj.
Sofija Cvetanović, 3. razred
OŠ „Vuk Karadžić“, izdvojeno odeljenje u Moravcu
Učiteljica: Danijela Stefanović

Volim jesen
Sva godišnja doba su posebna na svoj način. Posebna je i jesen i zato su oktobar i novembar rezervisani samo za nju.
Kad dođe jesen cela se priroda šareni. Koliko je samo različitih boja oko nas! Boje jeseni se razlivaju od zlatno-žute do vatreno-crvene. Na drveću više nema lišća. Vetar ga raznosi svuda oko nas, kovitla i igra se. Sve je manje dece na ulici. Više vremena provode u kući, gde je toplo.
Ja mnogo volim jesen. Volim da se igram u opalom lišću. Moj brat i ja sakupljamo lišće u jednu gomilu i skačemo u nju. Od osušenog lišća na papiru pravim različite slike. Jedino što ne volim su kiše. Ali…i tada se snađem. Dok napolju pada kiša ja u kući radim mnogo zanimljivih stvari: šijem, bojim, crtam, čitam knjige i ponekad igram igrice.
Po meni je jesen najlepše godišnje doba, jer mi je baš u jesen rođendan.
Elizaveta Stanisavljević, 3. razred
OŠ „Vuk Karadžić“, izdvojeno odeljenje u Moravcu
Učiteljica: Danijela Stefanović

Jesenje slike
Početkom jeseni, dok još nisu počele duge i dosadne kiše, sa najlepšom paletom boja, stiže nam oktobar. Dani su još uvek prijatni, a slike su jedne od najživopisnijih koje tokom godine imamo.
Ulicama rasuto lišće. Ono najsnažnije, koje se bori sa vetrom je na granama. Ima ga svuda u raznolikim bojama. Tu je zlatnožuto, crvenkasto, braon i nešto malo preostalo zelenog koje još uvek prkosi jeseni. Najviše volim taj šuškavi zvuk kada hodam trotoarom. Lišće se meša sa suvim grančicama i opalim plodovima kestena. Biram najlepše lišće, sakupljam i druge plodove jeseni koje ću iskoristiti za maštovite likovne radove.
Bašte ispred kuća su prepune zimskih ruža koje će ih krasiti sve do početka zime. Njihovi žbunovi su prepuni raznobojnih cvetića. U voćnjacima i vinogradima radovi su skoro završeni. Najsočniji plodovi će se naći u pekmezima i slatkom od voća, a neki će poput dunja krasiti bakine ormane i širiti prijatne mirise.
Verujem da je oktobar slikar, koji vešto meša boje. Tako nastaju ove divne slike u kojima ćemo uživati sve dok kiša ne odluči da ih obriše, donoseći hladnoću i puste ulice.
Jovana Čarkić, 3. razred
OŠ „Jovan Sterija Popović“ Vršac
Učiteljica: Aleksandra Jenča