Primeri kratkih pismenih sastava (zadataka) iz srpskog jezika o proleću za učenike 2., 3. i 4. razreda osnovne škole. Pismeni sastavi koji su pred vama objavljeni su u dečjim časopisima “Đačko doba“ i “Dečje iskre”.
Prolećno jutro u šumi
Blagi povetarac se budi i mrsi našu kosu. Pevaju slavuji sa svih strana. Gle, i šuma se razveseli, pa pitoma srna suncu javi da sine kao velika zvezda na nebu. Tada se borovi pokloniše našoj kumi veverici i zamoliše za malo lešnika. Priroda se budi iz zimskog sna, kao prelepa princeza i menja belu haljinu za novu, zelenu i šarenu. Životinje pripremaju jutarnju gozbu uz pesmu ševinih horova. Visibaba diže svoju belu glavicu da i ona vidi vedro nebo kako sjaji, kao oči naših majki. Prvi osmesi su na mladim jelama. Zečevi su skupili hrabrosti od proleća pa se ne boje više vukova.
Prolećno jutro u šumi je donelo radost svakoj životinji i svakoj biljci. Sva živa bića vole proleće zato što budi sreću i radost.
Časopis „Đačko doba“ – Adrijana Simeunović, II, Oš „Kotraža“ Vučkovica
Proleće u srcu
Oseća se topli dah proleća. Priroda i ljudi su se pokrenuli, oživeli. Prošli su sivi, tmurni zimski oblaci. Sada je sve živahnije, vedrije – nasmejanije. Stidljive ljubičice i visibabe okupane bisernim kapima jutarnje rose podižu glave. One daju prirodi svežinu, ljudima polet. Nema više jednoličnih zimskih dana. Sve je vedro, razdragano, bučno. Martovske kiše nisu narušile ovu skladnu harmoniju. Užurbani prolaznici kreću se ulicom; snažni, vedri, čili, goni ih prolećni povetarac. U dvorištima se čuje veseli žagor dece. Parkovi su puni. Vazduh svež. Iza oblaka proviruju topliji zraci sunca. Priroda ih pije. Sve je počelo da buja, raste.
Časopis „Dečje iskre“ – Milorad Vuksanović, OŠ „Olga Golović“ Nikšić
Vaza sa cvećem
Javila se prva visibaba u mojoj bašti. Najviše joj se raduju deca. Odmah su pojurila u šumu da sretnu proleće. Visibaba klima glavicom kao da govori:
„Berite moje cvetiće, ja volim dobru dečicu. Nemojte još tražiti proleće u šumi, tamo se još krije zima“.
Kad dojuri Razvigor, neće zimi pomoći nikakva šuma. Nabrala sam buketić prvih visibaba i ukrasila svoju sobu.
Časopis „Dečje iskre“ – Marina Momirović, II, OŠ „Bubanjski heroji“ Niš
Priroda se budi
Proleće je stiglo i u moj rodni kraj. Vesnici proleća se bude tiho podižući svoje cvetne glave, bojeći se da se nisu probudili prerano. Drveće je kao i trava počelo da zeleni. Ptice selice se lagano vraćaju sa juga. Deca se veselo igraju radujući se toplim prolećnim danima. U polju raznobojni leptiri i pčele lete sa cveta na cvet. Šumski potočić nemirno žubori, a u njegovoj bistroj vodi ogledaju se sunčevi zraci. Ribice se u njemu veselo praćakaju. Sve je veselo, poljoprivrednici su već počeli da obrađuju njive.
Noći više nisu duge i mračne, već kratke i svetlije, obasjane mesečevim zracima i zvezdanim sjajem. Razvigorac veselo ćarlija. Svi su u ovim prolećnim danima tako vragolasti i nestašni, bili stari ili mladi.
Časopis „Dečje iskre“ – Gorica Pantović OŠ „Miloje Simović“ Dragobraća
Došlo je proleće
Pođoh jednog dana u šetnju po šumi. Veverica je skakutala s grane na granu. Meda je krao med pčelama. U bari se roda brčkala, a mravi pozdravljaju ogladnelog cvrčka. Na nebu sam videla lastu u letu, a i leptira na cvetu. Pored žbunja visibabi je provirila glavica, a pored nje je ljubičica stara drugarica. Sve se probudilo, rascvetalo, potoci su žuborili. Sve je veselo.
Šta li je ovo danas prirodi? Uveliko se probudila iz zimskog sna. Pa da. Došlo je proleće u njemu je sve razdragano.
Časopis „Dečje iskre“ – Merima Paripović, „Vladimir Nazor“ Priština
Izvor: Mojedete