Састави о пролећу

Примери кратких писмених састава (задатака) из српског језика о пролећу за ученике 2., 3. и 4. разреда основне школе. Писмени састави који су пред вама објављени су у дечјим часописима “Ђачко доба“ и “Дечје искре”.
Пролећно јутро у шуми
Благи поветарац се буди и мрси нашу косу. Певају славуји са свих страна. Гле, и шума се развесели, па питома срна сунцу јави да сине као велика звезда на небу. Тада се борови поклонише нашој куми веверици и замолише за мало лешника. Природа се буди из зимског сна, као прелепа принцеза и мења белу хаљину за нову, зелену и шарену. Животиње припремају јутарњу гозбу уз песму шевиних хорова. Висибаба диже своју белу главицу да и она види ведро небо како сјаји, као очи наших мајки. Први осмеси су на младим јелама. Зечеви су скупили храбрости од пролећа па се не боје више вукова.
Пролећно јутро у шуми је донело радост свакој животињи и свакој биљци. Сва жива бића воле пролеће зато што буди срећу и радост.
Часопис „Ђачко доба“ – Адријана Симеуновић, ИИ, Ош „Котража“ Вучковица
Пролеће у срцу
Осећа се топли дах пролећа. Природа и људи су се покренули, оживели. Прошли су сиви, тмурни зимски облаци. Сада је све живахније, ведрије – насмејаније. Стидљиве љубичице и висибабе окупане бисерним капима јутарње росе подижу главе. Оне дају природи свежину, људима полет. Нема више једноличних зимских дана. Све је ведро, раздрагано, бучно. Мартовске кише нису нарушиле ову складну хармонију. Ужурбани пролазници крећу се улицом; снажни, ведри, чили, гони их пролећни поветарац. У двориштима се чује весели жагор деце. Паркови су пуни. Ваздух свеж. Иза облака провирују топлији зраци сунца. Природа их пије. Све је почело да буја, расте.
Часопис „Дечје искре“ – Милорад Вуксановић, ОШ „Олга Головић“ Никшић
Ваза са цвећем
Јавила се прва висибаба у мојој башти. Највише јој се радују деца. Одмах су појурила у шуму да сретну пролеће. Висибаба клима главицом као да говори:
„Берите моје цветиће, ја волим добру дечицу. Немојте још тражити пролеће у шуми, тамо се још крије зима“.
Кад дојури Развигор, неће зими помоћи никаква шума. Набрала сам букетић првих висибаба и украсила своју собу.
Часопис „Дечје искре“ – Марина Момировић, ИИ, ОШ „Бубањски хероји“ Ниш
Природа се буди
Пролеће је стигло и у мој родни крај. Весници пролећа се буде тихо подижући своје цветне главе, бојећи се да се нису пробудили прерано. Дрвеће је као и трава почело да зелени. Птице селице се лагано враћају са југа. Деца се весело играју радујући се топлим пролећним данима. У пољу разнобојни лептири и пчеле лете са цвета на цвет. Шумски поточић немирно жубори, а у његовој бистрој води огледају се сунчеви зраци. Рибице се у њему весело праћакају. Све је весело, пољопривредници су већ почели да обрађују њиве.
Ноћи више нису дуге и мрачне, већ кратке и светлије, обасјане месечевим зрацима и звезданим сјајем. Развигорац весело ћарлија. Сви су у овим пролећним данима тако враголасти и несташни, били стари или млади.
Часопис „Дечје искре“ – Горица Пантовић ОШ „Милоје Симовић“ Драгобраћа
Дошло је пролеће
Пођох једног дана у шетњу по шуми. Веверица је скакутала с гране на грану. Меда је крао мед пчелама. У бари се рода брчкала, а мрави поздрављају огладнелог цврчка. На небу сам видела ласту у лету, а и лептира на цвету. Поред жбуња висибаби је провирила главица, а поред ње је љубичица стара другарица. Све се пробудило, расцветало, потоци су жуборили. Све је весело.
Шта ли је ово данас природи? Увелико се пробудила из зимског сна. Па да. Дошло је пролеће у њему је све раздрагано.
Часопис „Дечје искре“ – Мерима Париповић, „Владимир Назор“ Приштина
 
Извор: Моједете