У наставку су састави о зими који су пристигли на наш конкурс:
Први снег у мојој улици
У моју улицу ових дана стигла је Снежна вила. Ушетала је тихо, преко ноћи, у својој дугој белој хаљини.
Њена дуга бела хаљина била је окићена снежним пахуљама. У руци је имала бели кишобран са кога су спадале снежне пахуље. За собом је остављала пуно снега по мојој улици. Под њеним ногама пуцкетале су стаклене барице. Ветар је носио и бацао беле пахуље по улици и крововима кућа. Сву је природу обукла у беле хаљине. На гране дрвећа просула је бело иње из своје торбе. Промрзле птице су је посматрале из свог гнезда. Деца су трчала по улици за њом и правила грудве снега. У улици је било тихо и мирно.Чула се само граја деце која су се грудвала и санкала. Снешко Белић је са црвеном шерпом на глави посматрао насмејану децу. Улица је била пуна деце која су промрзлим рукама хватале пахуље са вилиног кишобрана.
Волела бих да Снежна вила са својим чаробним кишобраном остане још дуго у мојој улици.
Миланка Димић, 4. разред
ОШ „Душан Даниловић“, ИО Каленић
Учитељица Љиљана Петровић
Зима у мом селу
Дошла је дуга и хладна зима у моје село. Са собом је понела и бели огртач који је прострла на голе гране дрвећа. Све је тако мирно.
Путеви у селу су влажни и покревени леденим покривачем. Птице више не певају веселе песмице. Неке су отишле на југ, а оне које су остале смрзнуте чуче у својим гнездима. Блистави снег је прекрио и моје двориште. Моја браћа, сестре и ја радујемо се грудвању и санкању. Прозори на кућама и јелке окићени су разним украсима. Кровови кућа су под теретом снежног покривача. Сва је природа обукла бело. У селу је све тако мирно. Људи седе у својим топлим кућама. Животиње су се увукле у своја топла склоништа. Кроз прозор куће могу се видети снежне пахуље како плешу свој зимски плес. Трава се повила од хладноће и мраза. Снежно белу боју око нас запрља густи дим из оџака. У снегу се могу видети трагови животиња. Сва природа спава зимским сном на белом јастуку.
Зима је моје омиљено годишње доба јер доноси са собом своје чаролије и обрадује сву децу.
Јелена Живановић, 4. разред
ОШ „Душан Даниловић“, ИО Каленић
Учитељица Љиљана Петровић
Моја улица под снегом
Почео је да пада први снег у мојој околини. Много сам се обрадовала када сам видела прве пахуљице. Скакала сам од среће и повикала: „Снег, снег, снег“!
Кроз прозор сам гледала како пада и покрива траву. Дрвеће је добило ново бело одело, а кровови кућа полако добијају беле капе. Када сам изашла напоље играла сам се са мојом куцом Мазом. Она је још мала и први пут је закорачала белим покривачем. Било нам је занимљиво и лепо. Кад падне снег, све је лепо и чаробно. Улице су беле, лепе и чисте. Снег шкрипи под мојим стопалима, док са куцом трчим по белом покривачу. Из димњака се вије дим и подсећа нас да су домови топли. Зима је најлепше годишње доба. Када изађем напоље и видим тако чаробан, светлуцав снег, буде ми жао да газим по њему. Волим кад пада снег. Тада правим Снешка Белића, правим трагове у снегу, грудвам се.
Зима је прелепо годишње доба и сво дрвеће је украшено белим оделом , а трава белим покривачем. Природа светлуцавим сјајем сија, као у некој бајци.
Маша Пантелић, 3. разред
ОШ „Душан Даниловић“ , ИО Каленић
Учитељица Душица Бурџић
Моја улица под снегом
Свануо је тмуран дан. Почео је да пада снег, као да неки чаробњак баца магију.
Пахуље су падале на залеђену земљу и полако се читав крајолик забелео. Сетио сам се бајке „Снежна краљица“ и помислио да можда она просипа ове лепе пахуље по нама и природи. Дрвеће је добило ново, бело одело. Само би понеки зека протрчао и нарушио зимску тишину. Кровови кућа постадоше бели и личили су ми на огромне колаче посуте прах-шећером. Изашао сам напоље са мојом сестром. Играли смо се, трчали. Полако смо пратили зекин траг, али је он брзо нестао у жбуњу. У даљини су се чула и друга деца. И она се радују снегу и пахуљама. Почело је да се смркава. Морали смо у кућу. Снег је и даље падао. Улично светло је обасјавало улицу. Учинило нам се да пахуљице плешу зимски валцер. Слетале су на земљу и покривале наше мале трагове. До јутра се неће ни познати, а ја морам у школу отићи и направити нове. Са другарима ћу се играти, грудвати…
Моја ће ме улица у новом, белом оделу, чекати да се вратим и откријем нове зимске чаролије.
Филип Живановић 3.разред
ОШ „Душан Даниловић“ , ИО Каленић
Учитељица Душица Бурџић