“Родитељи не би требало према својој деци да се понашају као тигрови, али ни као медузе. Требало би да их васпитавају као делфини”, каже психијатар, др Шими Канг. Ево шта то значи.
Ово заиста звучи необично и вероватно размишљате “зашто би ико поредио родитеље са животињама”, али не заборавите – и они имају своје младунце.
Др Шими Канг, која је и сама мајка троје деце, верује да родитељи који се понашају као тигрови на тај начин повећавају ризик да деца постану анксиозна или депресивна, нису у стању да доносе било какве одлуке, нити да у неком тренутку постану независна.
“Родитељи-тигрови” васпитавају малишане тако што се на све могуће начине мешају у њихов живот, уверавајући их да увек и у свему морају да буду најбољи. Као последица родитељског управљања дететовим животом, малишан нема никакву самоконтролу, нити уме да себе мотивише када је то потребно, јер је навикло да га родитељи увек контролишу.
Друга крајност су родитељи које др Канг назива попустљивим медузама. То су они родитељи који својим малишанима дозвољавају апсолутно све и не постављају им баш никакве границе. Деца која су васпитана на овај начин најчешће немају довољно самоконтроле, као ни социјалне вештине. Они такође нису у стању да самостално доносе одлуке, често се излажу ризицима и склонији су девијантном понашању.
Најбоље је према деци се понашати као делфин, тврди др Шими Канг – ови родитељи имају одређена правила и очекивања, али цене креативност и подржавају независност свог детета.
Ова докторка које недавно објавила књигу “Пут делфина”, каже да се овакав начин васпитања састоји из два основна принципа.
“Први је уравнотежен, ауторитативни однос родитељ-дете. Други подразумева избалансиран начин живота, укључујући и оно што многим малишанима данас недостаје – играње и истраживање, осећај заједништва и корисности, као и редован сан, физичка активност и одмор”, објашњава др Канг.
Родитељи би требало да престану да праве распоред својој деци, да их превише штите и подстичу их на непрестано такмичење са вршњацима. Уместо тога, требало би да им дају времена и простора да се “укључи” њихова унутрашња мотивација, саветује психијатар Канг.
Извор: мондо.рс