“Roditelji ne bi trebalo prema svojoj deci da se ponašaju kao tigrovi, ali ni kao meduze. Trebalo bi da ih vaspitavaju kao delfini”, kaže psihijatar, dr Šimi Kang. Evo šta to znači.
Ovo zaista zvuči neobično i verovatno razmišljate “zašto bi iko poredio roditelje sa životinjama”, ali ne zaboravite – i oni imaju svoje mladunce.
Dr Šimi Kang, koja je i sama majka troje dece, veruje da roditelji koji se ponašaju kao tigrovi na taj način povećavaju rizik da deca postanu anksiozna ili depresivna, nisu u stanju da donose bilo kakve odluke, niti da u nekom trenutku postanu nezavisna.
“Roditelji-tigrovi” vaspitavaju mališane tako što se na sve moguće načine mešaju u njihov život, uveravajući ih da uvek i u svemu moraju da budu najbolji. Kao posledica roditeljskog upravljanja detetovim životom, mališan nema nikakvu samokontrolu, niti ume da sebe motiviše kada je to potrebno, jer je naviklo da ga roditelji uvek kontrolišu.
Druga krajnost su roditelji koje dr Kang naziva popustljivim meduzama. To su oni roditelji koji svojim mališanima dozvoljavaju apsolutno sve i ne postavljaju im baš nikakve granice. Deca koja su vaspitana na ovaj način najčešće nemaju dovoljno samokontrole, kao ni socijalne veštine. Oni takođe nisu u stanju da samostalno donose odluke, često se izlažu rizicima i skloniji su devijantnom ponašanju.
Najbolje je prema deci se ponašati kao delfin, tvrdi dr Šimi Kang – ovi roditelji imaju određena pravila i očekivanja, ali cene kreativnost i podržavaju nezavisnost svog deteta.
Ova doktorka koje nedavno objavila knjigu “Put delfina”, kaže da se ovakav način vaspitanja sastoji iz dva osnovna principa.
“Prvi je uravnotežen, autoritativni odnos roditelj-dete. Drugi podrazumeva izbalansiran način života, uključujući i ono što mnogim mališanima danas nedostaje – igranje i istraživanje, osećaj zajedništva i korisnosti, kao i redovan san, fizička aktivnost i odmor”, objašnjava dr Kang.
Roditelji bi trebalo da prestanu da prave raspored svojoj deci, da ih previše štite i podstiču ih na neprestano takmičenje sa vršnjacima. Umesto toga, trebalo bi da im daju vremena i prostora da se “uključi” njihova unutrašnja motivacija, savetuje psihijatar Kang.
Izvor: mondo.rs