Савети докторке Клајн: Како разумети малишане узраста од 2 до 5 година
Шта свет малишана чини карактеристичним? Како они виде живот и разумеју појмове? Шта је све потребно да искусе како би једног дана постали срећни и независни одрасли људи? Деца нису само ниски људи.
Они имају свој свет и своја правила, због чега је важно разумети их што је више могуће и увек имати на уму њихово виђење околине. Они су индивуалци и њихов свет је магичан, па би се о њему могло причати сатима. Ипак, ни тада не бисмо могли да потпуно сагледамо како они виде живот и шта је све неопходно да виде, сазнају и искусе.
Др Товах Клајн, мајка троје малишана и директорка њујоршког Центра за развој деце Колеџа Бернард покушала је да, занимљивом књигом под називом “Како деца напредују: Шта родитељи могу да ураде како би деци између 2 и 5 година посадили семе животног успеха”, одговори на нека од основних карактеристика дечјег света. Издвајамо вам пет ствари о малишанима које су мало познате, а веома вредне за разумевање ових малих бића…
Малишани немају осећај за време
Свим родитељима је јасно да деца не разумеју јасно концепт времена и да им је тешко да у потпуности схвате значење речи „прекосутра“, „јуче“ и сл. Ипак, мало је познато да структура дечјег мозга није довољно изграђена за разумевање овог аспекта живота. Због тога малишани живе у садашњем тренутку, због чега, како Др Товах Клајн објашњава у својој књизи, ’’не владају вештинама које су одрасли одавно научили – како управљати својим временом, контролисати своје нагоне, изразити жеље, планирати и носити се са стресом’’. Управо зато они неће схватити колико још времена имају за игру у играноици када им кажете да крећете кући за пет минута – једино што ће они тада разумети јесте то да не крећете тог тренутка.
Деци је свет заснован на контроли и моћи
Запитајте се, на тренутак, како изгледа свет из перспективе малишана. Они не могу да бирају шта ће радити, шта ће јести, где ће ићи итд. Родитељи контролишу сваки њихов покрет. Због тога они сматрају да се све одвија захваљујући контролисању и због тога ће покушати да и сами стекну моћ – одбијаће одређену одећу и врсту хране, одбијаће да оду на спавање када им се каже и сл. Због свега тога, др Клајн предлаже да се деци омогући привид контроле. Наиме, уколико им обувамо ципеле које увек одбијају да носе, почећемо то с питањем да ли жели прво да обује леву или десну. Важно је да се детету понуди више опција и да оно стекне макар минималну моћ.
Срећа се не достиже непрестаним удовољавањем
Деца осећају највећу радост онда када се осећају безбедно. Међутим, како др Клајн истиче, важно је да деца препознају сваку емоцију коју доживе, макар оне биле негативне. Уместо да се детету удовољи сваки пут када постоји ризик да оно искуси негативан осећај, понекад би било добро једноставно саосећати с њим. На пример, уколико у кући нема више чоколаде, не би требало отрчати у најближу продавницу и купити је, већ сести поред детета и саосећати с њим. Тако ће схватити да то није толико страшна ситуација колико је испрва деловала и да чоколада није неопходна да оно настави да се игра с другарица, грли с мамом итд.
Малишани понекад морају да падну
Иако родитељи покушавају да својој деци свет представе као идеално место у којем нема места сузама, препрекама и модрицама и у којем их никада неће бити, то је немогуће. Понекад је неопходно да и сами малишани искусе како изгледа пад јер ће само тако постати особе какве желимо да буду – јаке и отпорне на недаће.
Данашње бриге су сутрашњи понос
Уколико је ваше дете независно, радознало, страствено, упорно и тврдоглавно, природно је да ће бити тешко изаћи с њим на крај. Све ове одлике могу одати утисак да дете не слуша шта му одрасли говоре и да оно иде својим путем. Ипак, зар није то оно за чиме свака одрасла особа тежи? Др Клајн сматра да је важно да деца имају управо ове карактеристике како би у будућности била срећна.
Извор:Yumama