Др Наташа Д. Чабаркапа је логопед са дугогодишњим искуством у раду са децом са разноврсним говорно-језичким проблемима. Двадесет година рада у Институту за експерименталну фонетику и патологију говора, подстакло је да напише више од 150 научних радова и три монографије из области дечијег лексикона и вербалних асоцијација код дисфазичне деце и код деце са нормалним говорно-језичким развојем. Учествовала је на бројним националним и међународним конференцијама, али је за њу научни рад пратилац праксе, коју ставља на прво место. Тренутно ради у Логопедско-едукативном центру „Чабаркапа“ који је сама основала, а који има за циљ да, захваљујући мултидисциплинарном приступу и удруживањем различитих перспектива стручњака, помогне особама са проблемима у говору. И даље се бави научним истраживањима, стручно се усавршава и верује да особа мора да континуирано ради на себи да би била добра у свом послу.
Зашто је важно да прва реч „дође“ на време?
Као што педијатри имају норме према којима прате степен развоја детета, тако и логопеди имају скалу према којој прате да ли дететов говорно-језички развој тече уредно.
Сигурно сте чули од људи из ваше околине да неко дете има две, три или чак четири године, а још увек није проговорило. Неки људи се брину због тога, а неки имају став да то није битно и да има времена да проговори: „Зашто „терати“ дете да говори ако не жели?“, „Битно је да разуме све што му се каже“, „Лењо је да говори“, „Говориће цео живот“. Ови и многи слични ставови су погрешни! Важно је да дете проговори на време како би његов развој текао уредно, у складу са нормама.
Када је време за прву реч?
Прва реч треба да се јави око годину дана. Када кажемо прва реч, мислимо на прву реч која је функционална, односно употребљена смислено и у правом тренутку (нпр, када се дете обрати мами и каже „мама“). Многи родитељи на питање логопеда када се јавила прва реч одговарају да је то било око шестог или осмог месеца. У том периоду дете удваја слогове (ма-ма, та-та), а родитељи мисле да је то била прва реч.
Као што педијатри имају норме према којима прате степен развоја детета, тако и логопеди имају скалу према којој прате да ли дететов говорно-језички развој тече уредно. Поред говорно-језичког развоја, прати се и психомоторни и социо-емоционални развој.
Развој говора из месеца у месец
Да бисте знали која активност је прилагођена ком узрасту детета, важно је да знате шта да очекујете у одређеним развојним периодима.
Око шестог месеца, дете осим певања вокала (А, Е, И, О, У) почиње да изговара и неке консонанте (м, п, т, д, ) и тада, по први пут, од детета добијамо нешто што личи на прве покушаје да се продукују речи, односно слогови (ма, та, ба, па…). Та фаза развоја назива се фаза „брбљања“. Пре шестог месеца, важно је да подстичемо дете да продукује вокале тако што ћемо заједно са њим да певамо (ааааа, ееее…). Осим тога настојите да вербализујете све оно што радите са дететом (нпр, када шетате и видите куче кажете: „Види куцу. Како каже куца? Ав, ав, ааав…“).
Када дете почне да удваја слогове, важно је да му узвратите на исти начин („ма-ма“, „та-та“). Дете можете да стимулишете тако што ћете да именујете одређене активности које радите са њим (нпр. када га успављујете, певајте „ни-на, на-на“, када га храните „ам-ам“ и слично).
Ономатопеја је једна од важних стимулација, стога када видите неку животињу, аутомобил или урадите неку активност пропратите то вокализацијом (нпр, „мау-мау“, „опа“, „брм-брм“, „би-би“ и сл.).
Од шестог до деветог месеца беба је спремна за активно учење тако што гледа оно што додирује, тражи оно што чује и започиње гестовну комуникацију. У овом периоду мајка уводи дете у свет звука, учи га да имитира и да посматра своје лице у огледалу. У деветом месецу долази до удвајања слогова, а брбљање постаје интензивније и подсећа на прави говор. Тај период између деветог и дванасетог месеца је период када дете најчешће изговара своје прве речи. Тада је важно бити осетљив на то куда дете усмерава пажњу и користити дететову радозналост да би научило како да нешто именује („Да, то је куца!“). Тада родитељи имају задатак да дете уче да поштује забране и извршава једноставне налоге (нпр, „Дај лопту“).
Зашто је важно да прва реч „дође“ на време?Као што педијатри имају норме према којима прате степен развоја детета, тако и логопеди имају скалу према којој прате да ли дететов говорно-језички развој тече уредно.
Сигурно сте чули од људи из ваше околине да неко дете има две, три или чак четири године, а још увек није проговорило. Неки људи се брину због тога, а неки имају став да то није битно и да има времена да проговори: „Зашто „терати“ дете да говори ако не жели?“, „Битно је да разуме све што му се каже“, „Лењо је да говори“, „Говориће цео живот“. Ови и многи слични ставови су погрешни! Важно је да дете проговори на време како би његов развој текао уредно, у складу са нормама.
Када је време за прву реч?
Прва реч треба да се јави око годину дана. Када кажемо прва реч, мислимо на прву реч која је функционална, односно употребљена смислено и у правом тренутку (нпр, када се дете обрати мами и каже „мама“). Многи родитељи на питање логопеда када се јавила прва реч одговарају да је то било око шестог или осмог месеца. У том периоду дете удваја слогове (ма-ма, та-та), а родитељи мисле да је то била прва реч.
Као што педијатри имају норме према којима прате степен развоја детета, тако и логопеди имају скалу према којој прате да ли дететов говорно-језички развој тече уредно. Поред говорно-језичког развоја, прати се и психомоторни и социо-емоционални развој.
Развој говора из месеца у месец
Да бисте знали која активност је прилагођена ком узрасту детета, важно је да знате шта да очекујете у одређеним развојним периодима.
Око шестог месеца, дете осим певања вокала (А, Е, И, О, У) почиње да изговара и неке консонанте (м, п, т, д, ) и тада, по први пут, од детета добијамо нешто што личи на прве покушаје да се продукују речи, односно слогови (ма, та, ба, па…). Та фаза развоја назива се фаза „брбљања“. Пре шестог месеца, важно је да подстичемо дете да продукује вокале тако што ћемо заједно са њим да певамо (ааааа, ееее…). Осим тога настојите да вербализујете све оно што радите са дететом (нпр, када шетате и видите куче кажете: „Види куцу. Како каже куца? Ав, ав, ааав…“).
Када дете почне да удваја слогове, важно је да му узвратите на исти начин („ма-ма“, „та-та“). Дете можете да стимулишете тако што ћете да именујете одређене активности које радите са њим (нпр. када га успављујете, певајте „ни-на, на-на“, када га храните „ам-ам“ и слично).
Ономатопеја је једна од важних стимулација, стога када видите неку животињу, аутомобил или урадите неку активност пропратите то вокализацијом (нпр, „мау-мау“, „опа“, „брм-брм“, „би-би“ и сл.).
Од шестог до деветог месеца беба је спремна за активно учење тако што гледа оно што додирује, тражи оно што чује и започиње гестовну комуникацију. У овом периоду мајка уводи дете у свет звука, учи га да имитира и да посматра своје лице у огледалу. У деветом месецу долази до удвајања слогова, а брбљање постаје интензивније и подсећа на прави говор. Тај период између деветог и дванасетог месеца је период када дете најчешће изговара своје прве речи. Тада је важно бити осетљив на то куда дете усмерава пажњу и користити дететову радозналост да би научило како да нешто именује („Да, то је куца!“). Тада родитељи имају задатак да дете уче да поштује забране и извршава једноставне налоге (нпр, „Дај лопту“).
Извор: Yumama