Деца су у свему најзахтевнија. Често ме они, па и њихови родитељи питају да им препоручим начине припреме хране који су најбољи за њихов правилан раст и развој. Готово по правилу им кажем да су то кување, динстање, кување у пари, бланширање, гриловање и печење. Што се тиче пржења, овај начин припреме бисте могли да заобиђете, макар на неко време, јер је пржење најлошији од поменутих начина припреме, поготово пржење у дубокој масноћи.
Мала допуна: поховано па пржено је најгора комбинација, јер се поред тога што се обавља у дубокој масноћи, облаже у брашно, јаја и презле, па тако упија и још више уља. Што је најгоре, то деца изгледа највише и воле. Време је да се мало позабавимо овом проблематиком.
Ево неких савета везаних за поједине начине припреме хране и карактеристика за свако од њих.
Кување
Поврће ако је могуће треба кувати цело, нељуштено (кромпир, цвекла). Уколико је поврће крупније исечено, мањи је и губитак хранљивих састојака.
Поврће се кува у што мање воде, али се оно ставља тек када вода проври, тада је губитак хранљивих материја најмањи. Изузетак чине легуминозе (пасуљ, сочиво, грашак), који се стављају у хладну воду и кувају.
Поврће се кува у кључалој води на темератури од 100°С, осим скробног поврћа које се кува на 85-99°С.
Све поврће, осим зеленог, кува се у поклопљеном суду, да би се хранљиве супстанце, које испаре из поврћа, поново вратиле у воду.
Време кување поврћа у води се креће 3-90 минута, што зависи од врсте поврћа, од његове зрелости и величине. Кувано поврће треба да буде мекано и помало хрскаво.
Воду у којој се поврће кувало не треба бацити, него је употребљавати за разна јела: супе, чорбе, сосове.
Повртне чорбе и супе се соле на крају кувања, док се пиреи, варива и салате соле на почетку кувања.
Приликом кувања, месо треба да буде потпуно потопљено у води, а суд поклопљен. Месо се ставља у кипућу воду, тако је оно сочније и укусније.
Време кувања меса зависи од старости и врсте животиња.
Кувањем житарица и производа од њих се добијају разне каше.
Приликом кувања каша потребне су велике количине воде у односу на гриз, овсене пахуљице, кукурузно брашно, пиринач и сл.
Приликом припреме каша од гриза најпре треба гриз размутити у малој количини млека да се при кувању не створе грудвице, а после се кува са остатком млека.
Кување у пари
На пари се кувају намирнице које у себи садрже доста воде (спанаћ, млади купус, млади грашак, шаргарепа, младо месо и сл.)
Време кувања на пари је приближно времену кувања у води.
Губитак храњивих материја у кувању на пари је мањи од кувања у води. Кување на пари се препоручује у исхрани деце и у болничкој исхрани.
Динстање
Најчешће се динстају младо поврће, риба, и месо. Прво се намирнице запеку на мало масноће, а потом се доспе вода и поклопи се поклопцем. Динстање се врши на умереној температури, да намирнице не загоре. Динстане намирнице су веома укусне, а губитак храњивих материја није знатан.
Бланширање
Бланширати се могу намирнице (поврће и воће) у кључалој води, краткотрајним потапањем (кељ, купус, карфиол). Бланширањем поврће и воће задржава природну боју.
Печење
Најчешће се пече младо месо, риба, поврће (паприка, кромпир и сл.), воће и разне врсте теста. Код печења температура у почетку увек треба да буде виша, док се не мало не запече, а потом се температура смањи. Печена храна може изазвати надражај органа за варење код осетљивих особа.
Гриловање
Најчешће се грилују месо, риба и неке врсте поврћа. Унутрашњост намирнице код гриловања је веома квалитетна, сочна и укусна, док је сама покорица тешко сварљива. Ово је цењен начин припреме намирница у исхрани.
Пржење
Најчешће се прже мањи комади меса, рибе, кромпира, теста и друго. За пржење не треба употребљавати уља која на високим температурама мењају свој укус, а тиме и укус и мирис готовог јела (уље од репице, соје и семена бундеве).
Пржи се до температура од 180°С, не допуштајући деградацију уља. Прегорело уље се не сме користити за поновно пржење.
Пржење као начин припреме у исхрани деце треба избегавати, јер је ово најнеприхватљивија метода са аспекта сварљивости намирница.
Све ово важи како за децу, тако и за одрасле. Ако до сада нисте припремали храну на неки од наведених начина, покушајте, нађите неки занимљив и здрав рецепт.
Јасна Вујичић, виши дијететичар-нутрициониста, nadijeti.com