Током своје дугогодишње праксе веома сам се занимала за дислексије. Пратила сам све што је теорија објашњавала и покушавала да применим у практичном раду с децом. Нисам била задовољна резултатима. Због тога сам отишла у Лондон у Центар за дислексије у нади да ћу наћи одговор. Научила сам технику специфичне стимулације хемисфера, која даје много боље резултате за краће време.
Дислексија – специфична терапијска метода рада
Дислексија је потешкоћа која се односи на споро читање или читање које има много застајкивања и грешака. Дислексија се НЕ МОЖЕ превазићи терањем особе да чита што више и што дуже. Дислексија се превазилази тако што се користе посебне терапијске технике.
Прва степеница
Многобројна истраживања су показала да обе хемисфере мозга учествују у процесу читања и то тако што свака хемисфера мозга доприноси на специфичан начин. Такође је утврђено да постоји више типова грешака у току читања и да према учесталости врсте грешака можемо утврдити која од хемисфера не учествује у процесу читања у довољној мери.
Зато је прва фаза процена који се тип грешака најчешће јавља код одређене особе, колико је време потребно за читање одређеног текста и да ли је дете у стању да запамти текст који је прочитало.
Прочитајте и Како родитељи могу помоћи деци када се појаве проблеми у читању и писању
Типови грешака
Зависно од типа грешака, дислексије се деле на оне у којима доминира Л-тип, или левохемисферни тип грешака, и П-тип (перцептуални тип), односно, деснохемисферни тип грешака.
Грешке Л-типа су грешке које указују на то да лева хемисфера мозга не учествује у довољној мери у процесу читања. То су:
• Омисије – избацивање појединих гласова или слогова у речима (радио – радо, кључао – кључ),
• Премештања гласова у средини речи на почетак или на крај речи (возе – зове, повезао – позвао),
• Додавања појединих гласова или слогова у речима.
Ако у току читања дете има више ових грешака, а време читања није превише велико, онда је у питању Л-тип дислексије.
Грешке П-типа су грешке које указују да десна хемисфера мозга не учествује у довољној мери у процесу читања. То су:
• Грешке фрагментације – читање слово-по-слово, оклевања или понављања исте речи
Ако у процесу читања дете има најчешће ове грешке и јако продужено време читања, онда је у питању П-тип дислексије.
Прочитајте и Како препознати дислексију
Друга степеница
На основу процене који се тип грешака најчешће јавља код одређене особе, колико је времена потребно за читање одређеног текста и да ли је дете у стању да запамти текст који је прочитало, планира се оптимална врста терапијског рада.
Зашто је поред типа грешака потребна и процена времена читања и памћења прочитаног текста?
Зато што дете које има Л-тип дислексије чита релативно брзо, али су му грешке такве да мењају значење речи и реченица, те ово дете запамти погрешан текст. Последично, када чита географију, историју оно запамти погрешне податке и тако добија значајно мање оцене него његови/њени вршњаци.
Супротно, дете које има П-тип дислексију чита углавном текст без много грешака, али веома споро, уз многобројна понављања истих речи, уз оклевања, те тако не успева запамти одговарајући број чињеница.
Трећа степеница
На основу студијског боравка у центрима за дислексију у Лондону и на основу сопственог искуства, спровођење методе специфичне стимулације хемисфера даје најбрже и стабилне ефекте у раду са децом са дислексијом. Додатно, експериментално је показано да коришћењем процедура ове технике код деце са Л- типом дислексије лева хемисфера постаје активнија у процесу читања, а код деце са П-типом десна хемисфера бива више ангажована у току читања.
Процедура спровођења методе специфичне стимулације леве хемисфера код Л- типа дислексија захтева више специфичних вежби, али увек са правим речима, док процедура спровођења методе специфичне стимулације десне хемисфера код П- типа дислексија налаже више рад са апстрактним речима.
Запамтите:
• Не терајте дете да чита, јер само читање код дислексија не побољшава процес читања већ се обратите логопеду за помоћ
• Немојте инсистирати да чита пред другима, јер Ваше дете тако губи самопоуздање и жељу за учењем.
• Не захтевајте од детета да дуго учи и не терајте га да обавља многобројне домаће задатке у току једног дана. Расподелите његове обавезе на више дана и оставите му довољно времена за игру и слободне активности.
Аутор: Др сци Јасмина Вуксановић
Извор: logopediavramovic.com