Kako prepoznati disleksiju?

decembar 20, 2015

Kada možemo da govorimo o disleksiji?

Disleksični poremećaj se javlja oko sedme, a u nekim slučajevima ga je moguće dijagnostifikovati i oko šeste godine života. U slučaju dece koja imaju viši stepen inteligencije disleksija može da bude maskirana, tako da ovaj poremećaj ne bude uočljiv na uzrastu od šest-sedam, već počinje da se uviđa tek na kasnijim uzrastima od devet, ili čak deset godina.

Postoje deca koja postižu dobre rezultate i imaju visoke ocene iz svih ostalih predmeta osim iz maternjeg jezika iz kog jedva uspevaju da dobiju prelaznu ocenu. Kako bi pomogli detetu roditelji uzimaju privatne časove, ali se često dešava da i pored napora privatnog profesora dete i dalje ima teškoće u pisanju diktata ili čitanju. Obično je roditeljima potpuno neobjašnjivo kako njihovo inteligentno i sposobno dete može da ima odličan ili vrlo dobar uspeh u drugim predmetima dok iz jezika ne može da zasluži ni prelaznu ocenu. Ako bi dete kod koga se javlja ovakav problem odveli na konsultacije sa školskim psihologom, dijagnostička procena bi nepogrešivo glasila: disleksija.

Postoji čitav niz jasnih simptoma koji nam pomažu da ustanovimo disleksiju. Ukoliko uočimo ove pokazatelje potrebno je obratiti se specijalisti koji će odgovarajućim postupcima pomoći detetu da prevaziđe teškoće. Važan i ohrabrujući podatak predstavlja činjenica da se u praksi pokazalo da terapijski postupci koji su usmereni na prevazilaženje disleksije imaju visok procenat uspešnosti. Postoji pet uslova koji treba da budu ispunjeni da bismo sa sigurnošću mogli da tvrdimo da je reč o disleksiji:

1. Teškoće u pisanju i čitanju – ove teškoće se odnose na pravljenje grešaka koje su karakteristične za decu nižeg kalendarskog uzrasta.

2. Prosečno razvijena inteligencija – disleksija je poremećaj verbalnih sposobnosti koje se odnose na pisanje i čitanje, a ne verbalnih sposobnosti u celini, ili intelektualnih sposobnosti uopšte. Kada problemi u sticanju ovih veština postoje kod dece sa oštećenjima, recimo dece sa Daunovim sindromom, tada ne možemo govoriti o disleksiji već o intelektualnoj zaostalosti.

3. Slabiji uspeh u ovladavanju veštinama čitanja i pisanja – disleksično dete sporije napreduje u razvijanju ovih sposobnosti u odnosu na svoje vršnjake.

4. Slabiji uspeh iz maternjeg jezika u odnosu na ostale školske predmete – kao što je prethodno naglašeno, da bismo sa sigurnošću tvrdili da se radi o disleksiji, a ne o nekom drugom poremećaju, moramo prethodno utvrditi da dete ima bar prosečno razvijene intelektualne sposobnosti. Prosečno razvijena inteligencija omogućava detetu da uprkos problemima u pisanju i čitanju adekvatno ovlada drugim oblastima kao što su matematika ili istorija.

5. Na starijim uzrastima disleksija dovodi do deficita u razumevanju – teškoće u pisanju i čitanju dovode do toga da će dete, kada se u starijim razredima bude susrelo sa složenijim gradivom, imati problem da ga razume, a samim tim imaće problem i da ga nauči.

Kako prepoznati disleksiju?

Karakteristične greške koje pravi disleksično dete, kako u pisanju, tako i pri čitanju teksta su:
Inverzija: sastoji se u zameni mesta slova unutar jednog sloga. Na primer, umesto reči “vode”, dete će pročitati ili napisati “ovde”.

Omaške: sastoje se u propustu da se izgovori ili napiše neko slovo. To slovo se može nalaziti na početku, u sredini ili na kraju reči. Na primer, dete će umesto “prolazi” napisati ili izgovoriti “polazi”.

Transpozicija: odnosi se na premeštanje određenog slova iz jednog sloga u drugi pa umesto reči “lavabo” dete čita ili piše “labavo”.

Brkanje slova: dete može da ima problem i sa razlikovanjem slova koja se slično pišu (m i n, d i b…). Takođe, postoji mogućnost i da pomeša slova koja se slično izgovaraju, bilo da je mesto artikulacije slično (t i d, b i p…) ili različito (f i z, t i c).

Dodavanja: dete spontano dodaje slova koja ne postoje u reči; na primer “obalak” umesto “oblak”.

Generalizacija: kada se određen slog ponavlja više puta nego što je to slučaj u originalnoj reči – “hipopopotamus” ili “ferarari”.

Salata od reči: kada su slova u reči potpuno ispremeštana.

Teskoće da se reči spoje odnosno razdvoje pri pisanju na adekvatan način. Na primer, dete će napisati rečenicu u ovakvoj formi: “Vo limdai demu ško lu.”

Hiperanaliza: kada dete razdvaja slogove unutar rečenice. Na primer: “Po jeo sam ja bu ku.”

Pisanje “u ogledalu”: na primer, izvrtanje repa slova J na desnu umesto na levu stranu. Do šest i po godina se ovakvo izvrtanje slova smatra normalnim, međutim, ukoliko se javi na kasnijem uzrastu možemo ga dijagnostifikovati kao poremećaj.

Premeštanje slogova: kada se menjaju mesta slogovima u reči, pa umesto “čokolada” piše ili čita ” kočolada”.

Greške u gramatičkoj strukturi rečenice: Ovakve greške se smatraju normalnim kod dece koja odrastaju u sredini u kojoj se književni jezik ne upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. Međutim, kada se ovakva odstupanja jave kod dece koja odrastaju u sredinama u kojima je upotreba književnog jezika uobičajena, tada ovu pojavu možemo uzeti kao pokazatelj poremećaja.

Disgrafija: odnosi se na to dete uspeva da prepozna pojedinačna slova kada čita, ali nije sposobno da ih korektno napiše.
Kada se govori o intenzitetu, kao i kod svakog drugog poremećaja tako i kod disleksije, postoji dugačak kontinuum koji se proteže od najlakšeg (koji vrlo često može da ostane potpuno neprimećen) do najtežih oblika koji utiču na intelektualni i afektivni razvoj deteta.

Može se napraviti gruba klasifikacija po kojoj bi se različiti oblici disleksije uslovno svrstali u tri kategorije. O najlakšem obliku disleksije govorimo kada se radi o detetu nižeg uzrasta koje ispoljava teškoće vezane isključivo za domen čitanja i pisanja. Nešto teži oblik koji bismo mogli da nazovemo umerenim disleksičnim poremećajem manifestuje se kod dece na starijem uzrastu tako što se javljaju teškoće u verbalnom izražavanju, što uzrokuje probleme u učenju školskog gradiva. Najteži oblik ovog poremećaja konstatujemo onda kada simptomi disleksije počinju štetno da utiču na druge aspekte života deteta; kada problemi koje dete ima pri pisanju i čitanju počinju da imaju negativan uticaj ne samo na učenje, već na intelektualni i emocionalni aspekt u celini.

Prilažemo jedan od skupova pitanja za roditelje i nastavnike koji logopedi koriste u otkrivanju ranih simptoma disleksije kod školske dece . Ukoliko je vaš odgovor na većinu ovih pitanja DA, bilo bi mudro da potražite savet stručnjaka.

Da li vam se čini da se dete često zbunjuje, a ne znate zašto? DA NE

Da li je dete nepostojano, nedovoljno uporno u radu? DA NE

Da li ima teškoća da zapamti više instrukcija istovremeno? DA NE

Da li pravi “čudne” greške u pisanju i čitanju? DA NE

Da li dete ima problema pri prepisivanju sa table, iz knjige ili sveske? DA NE

Da li ima teškoće pri radu matematičkih zadataka? DA NE

Da li je trud koji dete ulaže u rad mnogo veći u odnosu na rezultat koji postiže? DA NE

Da li ispoljava izuzetno spretnost u određenim aspektima, dok je u drugim izuzetno nespretno? DA NE

Da li se često ponaša kao “glavni klovn u razredu”, a vama se čini da nije zaista srećno? DA NE

Da li vam se čini da vas dete apsolutno ne sluša dok govorite? DA NE

Da li imate utisak da je preterano neradno i nezainteresovano? DA NE

Da li vam se čini da je često neskoncentrisano? DA NE

Da li je zbunjeno u prostoru i vremenu, posebno u određivanju smerova levo-desno? DA NE

Da li je dete mnogo uspešnije u usmenom nego u pismenom izražavanju? DA NE

Ukoliko na osnovu svega što je navedeno pomislite da vaše dete možda pati od disleksije, obradite se specijalisti koji će proceniti da li postoji poremećaj i primeniti adekvatne terapijske tretmane, ukoliko je to potrebno. Ovaj problem nikako ne treba preuveličavati, ali ne treba mu prilaziti ni suviše olako jer treba imati na umu da u osnovi disleksije može da postoji i značajna emocionalna komponenta, kao i da previđanje postojanja ovog poremećaja može štetno da utiče na obrazovanje deteta u kasnijim uzrastima.

Zanimljivo je da su mnoge osobe, koje su u svom životu ostvarile izvanredan uspeh na profesionalnom planu, patile od disleksije; Albert Ajnštajn, Isak Njutn, Vinston Čerčil, Volt Dizni ili Džon Lenon su samo neki od njih. Jos interesantnije je da su među osobama koje su se suočavale sa teškoćama ove vrste bili i svetski poznati pisci kao što su Ernest Hemingvej, Mark Tven, Hans Kristijan Andersen, Agata Kristi, Luis Kerol…Ovi ljudi su, kao i bilo koja druga osoba sa disleksijom, imali teškoće u suočavanju sa nerazumevanjem okoline i problemima u školi, ali upravo njihova dela jesu ohrabrenje za svu decu koja pate od disleksije kao i njihove roditelje; ovi primeri pokazuju da disleksija ne predstavlja trajnu kočnicu u intelektualnom razvoju već teškoću koju je moguće prevazići sa uspehom.

Autor: Nebojša Jovanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


12 komentara na "Kako prepoznati disleksiju?

  1. Biljana kaže:

    Poštovani,
    Školski pedagozi i psiholozi su nedovoljno informisani kada je u pitanju disleksija. A žalosno je to i sto su nezainteresovani. Pre mesec dana obratila sam se školskom pedagogu sa sumnjom da moje dete ima disleksiju, službeno je obavio razgovore sa njegovim nastavnicima i razrednom, i malo je reći nikom ništa. Ja kao majka sam razapeta na krst, moje dete nastavnici sažaljevaju zato što njegova majka ” želi ” da on ima poremećaj. Tako da je kod nas pomoć oko disleksije samo na rečima i ništa više. Pzdrav

    1. milena kaže:

      Postovana Biljana
      kada je rec o disleksiji i disgrafiji najbolje je pomoc potraziti kod logopeda jer su oni kvalifikovani za dijagnostiku i tretman poremecaja kao sto su disleksija i disgrafija.

    2. Vesna kaže:

      Poštovana Biljana. Ja sam pedagog i mogu da utvrdim kada je neki problem te vrste u pitanju. Ali samo da otkrijem problem. To moze i strucna sluzba u skoli vaseg deteta. Ako pak ne mogu, potrebno je da vas upute gde treba da odete – kod nekog logopeda. Cinjenica je da ako dete ima neki poremecaj koji ga ometa u govoru, pisanju, citanju, a sve je povezano, slabije napreduje. Takvom detetu treba prici individualizovano.

    3. Andrijana kaže:

      Draga Biljana,moje dete ima ovaj problem.Sva sreca pa smo nasli doktoricu koja joj je pomogla.Nismo jos skroz zavrsili terapiju ali je poboljsanje jako vidljivo,bolje pise i cita i cak je uciteljica rekla da se bas vidi napredak i da je stigla svoje drugare.Doktorka se zove Dragica Petrovic iz Novog Sada.Moj ti je savet da je kontaktiras i ako mozes da vodis dete videces koliko ce imati pomaka.

      1. Bojana kaže:

        Moze neki kontakt tel? Moja kuma ima isti problem SA sinom.

    4. Zorana kaže:

      Obavezno odvedite dete u Zavod za patologiju govora u Kralja Milutina ili u Institut za eksperimentalnu fonetiku u Jovanovoj u Bgd-u da bi dete dobilo dijagnozu, a tek posle idu vezbe. Naoruzajte se strpljenjem. Obe ustanove su drzavne, ali se u drugoj sve placa, pa ako mozete, idite tamo. Sve sam to prosla, o pomoci u skoli nema govora, samo su nastavnici za nijansu blazi, a Vama zelim puno strpljenja i nerava, potrebno je, verujte!

  2. svetlana kaže:

    I ja imam slican problem sa detetom.logoped me uverava da mi je dete samo lenjo.a kada procitam ovakve tekstove ,onda prepoznam dete.ne znsm komr da se obratim

    1. natasa lambic kaže:

      logoped koji kaze da je dete “samo lenjo” treba da promeni profesiju. to je najcesci nacin diskvalifikacije dece sa disleksijom,zbog kog gube samopouzdanje i motivaciju! radite sa svojim detetom na.podizanju samopouzdanja dok ne utvrdite da li je u pitanju disleksija i promenite logopeda. srdacan pozdrav, natasa- mama jedne disleksicne devojcice

  3. Jelena kaže:

    Moje dete je dobilo dijagnozu disgnozija, primetili smo da ima problem jos dok je bio u vrticu ali naravno niko nije hteo da primeti osim nas roditelja. Pomislili smo da je disleksija ali je tek pre godinu dana dobio ovu dijagnozu posle bezbroj odlazaka kod psihologa, pedagoga logopeda, psihijatra, snimanja glave. Sada je cetvrti razred i uciteljica je puna razumevanja iako sam podnela zahtev za inkluzivnu nastavu jos uvek nikakav odgovor nisam dobila. Da li neko ima slicno iskustvo i kako se postaviti sada kada krene u peti razred?

  4. Tanja kaže:

    Pohvale za clanak. Ja imam disleksiju i znam koliko je tesko prolaziti kroz obrazovni sistem. Mada na fakultetu su imali vise razumevanja za nas nego sto su imali u osnovnoj skoli. Neko moje licno iskustvo.

  5. Marija G. kaže:

    Da li nas sistem prepoznaju disleksicare? Da li nastavnici znaju da ih prepoznaju? Da li imaju neke olaksice?

  6. MarijaG. kaže:

    Hvala na vrlo jasnom tekstu. Drago mi je da se prica o Disleksiji. Jedino sto mene interesuje, sta se u sistemu desava ukoliko se detetu ustanovi Disleksija? Ima li pomoci i razumevanja od strane sistema? Da li se radi na obuci nastavnika da prepoznaju ovakve probleme?

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama