Седам златних правила кажњавања. Шесто је нарочито важно

Иако не можемо са сигурношћу да знамо шта се дешава у туђим кућама, стиче се утисак да маме и тате све више увиђају да батина није из раја изашла, па се опредељују за неке друге, примереније васпитне методе. Родитељи се труде се да буду правични, да правилно одмере казну и да буду доследни, али како су и они само људи, од крви и меса, понекад греше, понекад претерају са звоцањем, а дешава им се и да буду престроги, што уме да буде горе од батина.

Зато санкције не треба узимати здраво за готово, већ их треба ускладити са дететовим узрастом, „грехом“ и карактером, а ево и седам универзалних правила која важе за све.

Ако нисте сигурни да ли дете треба да казните или не треба да га казните, онда немојте. Боље је да испаднете мекани и попустљиви, него да га кажњавате „за сваки случај“.

Без обзира на то зашто је кажњено, дете никада, никада не смете да лишите љубави, заслужене похвале или награде. Ако је у истом дану заслужило казну због лагања и добру оцену из математике, обавезно га похвалите, без обзира на оправдану љутњу.

Никада му, као вид казне, не одузимајте нешто што сте му поклонили ви или неко други. Ово правило не важи само за мобилне телефоне, таблете и лап-топове, посебно ако је због ових геџета и зарадило казну.

Не кажњавајте га ретроактивно, осим ако је све учинило да никада не сазнате за неко његово непочинство. У супротном је боље да га не казните уопште него да то радите онда када је оно већ заборавило на свој грех. Важно је само да дете не помисли да се извукло некажњено и да ће то моћи и даље да ради, па му у најкраћим цртама објасните да је то преседан.

Кад одслужи казну, идите даље. Инцидент је тиме завршен и окренута је нова страница. Не подсећајте га стално шта је било. Ако ово правило важи и за праве осуђенике, мора да важи и за децу.

Не понижавајте га! Шта год да се десило, шта год да је дете згрешило, оно не сме да доживи казну као ваш ва тријумф, понижење и иживљавање.

Казна не сме да буде несразмерна неделу и важно је да је се дете не плаши. Наравно да не треба да ужива у њој, али не сме ни да се боји.