Сенка отказа над 2.700 просветних радника

Одлука владе о смањењу норми за запослене у основним и средњим школама може да значи два, три па и четири пута више отказа уговора о раду, или да ће најмање толико људи постати технолошки вишкови који не раде, али примају плату.
Први пут ове године ради се на озбиљнијој реорганизацији у систему просвете.
До краја 2017. предвиђено је смањење више од 2.700 норми (пуног радног времена) у основном и средњем образовању, што ће бити резултат ефикасније расподеле ресурса и боље организације школства.
Овај ефекат ће се постићи највише кроз реорганизацију мреже школа, коју Министарство просвете припрема на основу функционалних анализа Светске банке – саопштило је Министарство за државну управу и локалну самоуправу, позивајући се на Одлуку о максималном броју запослених на неодређено у јавном сектору, коју је усвојила влада.
Планирани рез измерен са више од 2.700 норми, може да значи да ће најмање толико запослених у школама остати без посла, под условом да је реч о радницима на неодређено са пуним радним временом.
Међутим, рачуницу компликује неписано правило да у српским школама једну норму деле два, три па и четири наставника, упозорава Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.
Опширније у штампаном издању Политике