Šest velikih problema našeg obrazovnog sistema

Pronašao sam jedan video na Youtube-u koji prikazuje 6 glavnih problema našeg obrazovnog sistema i nakon gledanja sam jedva uspeo da pronađem svoju donju vilicu! Preplavljen emocijama, kliknem na dugme za deljenje i setim se tada da postoje ljudi koji bi, umesto da odgledaju kratak šestominutni klip, radije pročitali tekst u tišini i uz kaficu. Stoga, odmah sam se bacio posla da kompletno prevedem ovaj video klip kako bi ujedno i deca, roditelji i nastavnici na Balkanu imali jasniju svest o današnjem sistemu obrazovanja (školstva).

Transkript:

Sve je veći osećaj da nešto nije u redu sa današnjim sistemom školstva. Šta to nije u redu?

Foto Lazar Kulašević Blog

Od početka modernog doba, roditelji svoju decu upisuju u školu kako bi se pripremila za život koji je pun prepreka, za svet koji se menja munjevitom brzinom. Ali naše škole se nimalo nisu promenile stotinama godina. Naime, najveći svetski umovi slažu se da je sistem školstva prvobitno bio namenjen da osobe pripremi za rad u industriji (fabrici). Mentalitet industrijskog doba, masovne proizvodnje i kontrole temelj je gotovo svih današnjih škola.

Problem 1. Vrednosti industrijskog doba

Decu razdeljujemo po odeljenjima i njima upravljamo zvonom. Svakodnevno đaci ne rade ništa drugo osim što prate instrukcije, na primer, „Sedite! Izvucite knjige. Okrenite stranu 40. Rešite zadatak pod brojem 3. Prestanite sa pričom!“. Ukoliko pažljivo pratiš instrukcije bićeš nagrađen za to ‒ dobra ocena.

Vrednosti industrijskog doba bile su vrlo važne za radnike u fabrici. Njihov uspeh je zavisio od toga koliko dobro prate instrukcije i da rade tačno ono što im se kaže. Ali u današnjem svetu, koliko daleko možete da dogurate ukoliko samo pratite uputstva?

Moderni svet ceni ljude koji mogu da budu kreativni, koji mogu da pričaju i pišu o svojim idejama i koji su otvoreni za saradnju. Nažalost, naša deca ne dobijaju šansu da razviju te veštine u sistemu koji se zasniva na vrednostima industrijskog doba.

Problem 2. Nedostatak autonomije

Naša deca u školi doživljavaju kompletno odsustvo autonomije i osećaja kontrole. Svaki minut detetovog života je strogo kontrolisan od strane sistema. Međutim, u današnjem svetu, ukoliko radiš važan posao moraš lepo da organizuješ svoje vreme, donosiš važne odluke o tome šta, kada i kako da radiš.

Nasuprot, život u školi izgleda potpuno drugačije. Sistem šalje opasnu poruku našoj deci; poruku da nije na njima da upravljaju svojim životom, nego samo da rade ono što im se kaže umesto da preuzmu odgovornost i iskoriste svoj potpuni potencijal.

Stručnjaci veruju da je veoma važno da deca imaju autonomiju i kontrolu. Nije ni čudno što su naša deca demotivisana i što im je dosadno u školi. Kako biste se vi osećali da vam pričaju šta da radite svakog minuta tokom svog života?

Problem 3. Neautentično učenje

Većina onoga što se uči u školi zasniva se na memorisanju i pamćenju šeme. Sistem školstva definiše opšti set znanja koje deca moraju da poseduju kako bi uspešno završila svoje školovanje. Nakon svakih par meseci, njihovo znanje se testira da se vidi koliku količinu gradiva su uspeli da zapamte. Svi znamo da takvo učenje nije autentično jer većina tog znanja „ispari“ ubrzo nakon ispita.

Učenje može da bude kvalitetnije, a znanje mnogo dublje i trajnije. Nažalost, jedina stvar koju današnji testovi mere je sposobnost pamćenja, a rezultati testova su jedini pokazatelji koji se vrednuju. Ovakav sistem ocenjivanja izgradio je vrlo nezdravze odnose između učenika, roditelja i nastavnika. Ukoliko dete ne prođe lepo na testu, biva primorano da ide na privatne časove i ostaje po celu noć trudeći se da zapamti uglavnom beskorisne činjenice koje će zaboraviti odmah nakon ispita.

Problem 4. Snovi nisu dobrodošli

Imamo standardizovani sistem školstva koji uslovljava svako dete da uči jedan predmet istovremeno sa ostalom decom. Ovakav koncept ne poštuje, čak ni ne prepoznaje različitost individue. Svi mi imamo različite snove o tome šta želimo da budemo kad porastemo, a ključ uspeha u životu je da osoba radi ono u čemu uživa. Šta mislite, da li današnje škole pomažu deci da ostvare svoj san i da postanu o čemu sanjaju?

Čini se da u današnjem sistemu školstva nema mesta za pitanja od ogromne važnosti:
▪ U čemu sam ja dobar?
▪ Šta želim da radim u životu?
▪ Kako da postanem deo ovog sveta?

Sistem školstva ni ne želi da odgovara na ovakva fundamentalna pitanja. Pokazatelj da je ovo zaista tačno su talentovani ljudi koji su podbacili u školi (video u ovom trenutku prikazuje Vinstona Čerčila i Stivena Spilberga). Na sreću, oni su uspeli da prebrode svoje padove, ali nisu svi u stanju to da urade.

Činjenica je da nemerljiva količina talenata i potencijala prođe neopaženo kroz naš sistem školstva.

Problem 5. Svi mi učimo na različite načine

Svako od nas razlikuje se od ostalih u pogledu učenja; od toga, koliko vremena je potrebno nekom da nešto nauči, do toga, kakva pomagala koristi pri učenju: tekst, video, predavač, ilustracija, zadatak itd. Nažalost, sistem školstva ne prepoznaje ni ovaj problem, pa ukoliko neko sporije savladava neki predmet od ostalih smatramo ga nedovoljno sposobnim.

Problem 6. Predavanja

Danas, deca prisustvuju predavanjima više od 5 sati dnevno. Tu je problem! Sal Kan iz Kan Akademije klasična predavanja naziva dehumanizirajućim iskustvom – učionica sa 30 dece sa prstom na usnama od kojih nijednom nije dozvoljeno da interaguje sa ostalima. Takođe, u svakom odeljenju ima dece koja odstupaju od standarda – neko dete razume i uči brže, a neko malo sporije; isto tako, dete koje sedi u prvoj klupi imaće veću koncentraciju nego ono koje sedi u zadnjoj.

Internet je danas gotovo svima dostupan, zajedno sa svim informacijama koje sa sobom nosi. Današnja tehnologija je svima učinila mogućim učenje bilo čega i to na bezbroj različitih načina. Ali iz straha da se ova ideja ne otme kontroli, sistem školstva izbegava da koristi ovako neverovatne resurse.

Znajući da je industrijsko doba stvorilo sistem školstva, svesni smo da je još od tada ostao nepromenjen, a napretkom tehnologije postaje manje efikasan.

Ukoliko želimo da naša deca spremna kroče u život, moramo da se pobrinemo da efikasnije uče i sazrevaju tokom procesa obrazovanja. To znači da moramo da menjamo zastareli sistem školstva što pre!

Autor: Lazar Kulašević