У детињству се углавном свађају, зближавају се у пубертету, а златно доба односа почиње после 25. године
У детињству се углавном свађају, отимају око лутака и родитељске пажње, али како одрастају схватају да немају већег, искренијег и посвећенијег пријатеља једна од друге. Ривалство природно замењује осећај да је животна привилегија то што имаш сестру и што знаш да и она то зна, мада не изговара наглас. Сестра можда то никада и неће изговорити, нити ће ти бити другарица којој се све прича, али и оно што јој се не каже, она ће наслутити и разумети.
Старија је млађој узор
Стручњаци кажу да је овај однос посебан и да је бити сестра сестри право богатство. Али у детињству то не изгледа увек тако…
Уколико је разлика у годинама мала, девојчице се начелно боље слажу, иако се и тада свађају јер је једна другој узела омиљену играчку, подметнула ногу, добила лепшу мајицу на поклон… Борба за наклоност маме и тате је свеприсутна, па су чарке уобичајене. Психотерапеут Марија Вицковић каже да родитељи ту могу да “кумују”, уколико једну фаворизују, хвале је, истичу да је боља, послушнија или паметнија од друге.
БЛИСКОСТ
Студија у којој је учествовало 400 породица је показала да су особе које имају сестру срећније, великодушније и задовољније. Научници су закључили да је “фактор сестра” кључан за отклањање страха и депресије, јер су девојчице отвореније, топлије, мање прикривају емоције, брижније су. Та блискост се одражава на све касније односе у животу – пријатељство, партнерство, мајчинство.
Борци за „исту ствар“
Стручњаци примећују да дечје несугласице, па и нетрпељивост, бледе са годинама. Ако је разлика у узрасту мала, сестре постају блискије већ у пубертету, када почињу прве симпатије, немири и дилеме. Тада се природно склањају на једну страну, док на другој остављају родитеље и остале ауторитете. Постају борци за “исту ствар”. Покривају једна другу, бране се од родитељских напада и забрана, постајући једна другој ветар у леђа. А, уколико је разлика у годинама велика, старија сестра је већ прокрчила путеве за млађу и изборила се за слободу.
– Она је морала да “подметне” леђа код родитеља и млађој омогући да све добије на готово. Међутим, старија сестра истовремено све време осећа одговорност за млађу, па се сада поставља и као заштитница, проверава са ким се дружи, на која места излази и са ким се забавља, понекад је и контролише или ауторитативно сугерише неке ствари – објашњава Вицковићева.
Златно доба односа почиње после 25. године, када су се обе сестре већ изградиле као личности, завршиле школу, факултет, почеле да раде, оформирале породицу, постале тетке. Иако свака сада има свој живот, оне су ту да се бодре, помажу, деле лепе ствари и бриге. Знају да су увек ту једна за другу, јер су то врата на која у свако доба дана и ноћи могу да покуцају.
Напишите одговор