Ако сте својим родитељима прво или чак једино дете или ако имате једно дете, сасвим сигурно су вам познати сви стереотипи који се за то везују.
Прворођена деца углавном се сматрају одговорном и од њих се очекује да ће постати успешни и у свом пољу лидери. С друге стране, јединци су познати као независни и поуздани. Али уз те позитивне црте личности, долази и понекад не баш тако корисна склоност ка перфекционизму и терет високих очекивања.
Према новом истраживању, управо тај перфекционизам и висока очекивања која је прворођеној деци и јединцима стављају на плећа, могу их учинити подложнијим анксиозности и депресији.
Шта је још истраживање показало? До узраста од осам година, прворођена деца која имају млађу браћу и сестре, имају чак 48% веће шансе да буду анксиозни и 35% веће шансе да добију дијагнозу депресије, у односу на своје млађе браћу и сестре. Сличан је проценат код јединаца.
Синдром најстарије сестре: балансирање између личне снаге и притиска
„Синдром најстарије сестре“ можда не звучи као нешто стварно, али и те како јесте. Овај неклинички назив описује тенденцију најстарије ћерке у породици да развија у себи лидерске способности и има снажан осећај одговорности. Од најранијег узраста, оне често осећају обавезу да имају улогу оног који брине о другима, пази да испуни очекивања и заправо узима улогу „трећег родитеља“. И док их ове вештине чине поузданим лидерима и добрим узорима, уједно могу бити извор великог стреса и осећаја претеране одговорности.
Тај притисак да се буде одговоран, увек на висини задатка, успешан, узор браћи и сестрама, може бити јако велики терет најстаријој деци, посебно ако су у питању девојчице. Толико велики терет, да постане и окидач за проблеме са менталним здрављем.
Прворођена деца и јединци: Разумевање ризика по ментално здравље
Овог октобра објављена је студија коју је обавио Epic Research а у којој су анализирани подаци прикупљени од чак 182.477 осмогодишњака, са посебним фокусом на редослед њиховог рођења у породици. Примећено је да прворођена деца и јединци имају знатно веће шансе да добију дијагнозу депресије у буду анксиозни.
Истраживачи су у обзир узели и факторе попут менталног здравља родитеља, социоекономског статуса, демографске варијабле. Примера ради, прва родитељска искуства сама по себи су стреснија јер родитељи још уче како да се у тој улози снађу, па ће сваки њихов страх, несигурност и анксиозност сигурно имати утицаја и на дете. У светлу свега тога, истраживачи кажу да верују да та рана искуства током трудноће и у првим месецима по рођењу могу на неки начин и обликовати ментално здравље детета.
Како да пружите подршку свом првенцу
Смањите очекивања. Славите и мала постигнућа и не очекујте увек савршенство. Нека од вас науче да је потпуно у реду грешити и учити из грешака. Не очекујте од своје прворођене деце да увек буду узор млађој браћи и сестрама и не стављајте им тај терет на леђа. Понекад, превише похвале коју могу да чују баш о томе како су одговорни и безгрешни, за њих је обавеза више да све то оправдају. Похвалите их, понекад, за то што су опуштени, безбрижни и што грешке не схватају као пораз, а пораз прихватају као лекцију. Чак и ако није тако. Јер деца постају оно што о себи чују од оних којима верују.