За развој детета кључно ПРВИХ 1.000 ДАНА живота, а ови ситни знаци су аларм за ОЗБИЉНЕ ПРОБЛЕМЕ
“Где зека пије воду и како муче крава, наизглед су смешне ствари, али веома корисни показатељи да је дете довољно психолшко-физиолошки развијено”, каже проф. др Дијана Лазић Пушкаш, специјалиста неуропсихијатрије и професор на Дефектолошком факултету у Београду.
Фото: М. Илић / РАС Србија
Према њеним речима, није глупо када дете питамо “где је паметна глава”, јер деца већ око седмог месеца показају познавање телесне шеме и то је један знак менталног и физиолошког сазревања.
– То значи да дете зна где му је глава, где су уши, нос, да повезује. То уопште није наивно, већ је знак доброг развоја. Дете још не зна да изговори, али зна да покаже. Опонашање звукова је пасивни говор који објашњава да је дете сазрело и да још треба да се развије центар за глас како би проговорило – објашњава проф. др Лазић Пушкаш.
Период од зачећа до поласка у школу може да утиче на целокупну будућност детета, а првих 1.000 дана у животу малишана су веома важан период коме треба посветити посебну пажњу.
– У прва три месеца треба приметити да ли дете радо прихвата да једе, затим колико спава. Ако беба спава више од четири сата у континуитету, онда нешто није у реду. Ако се не буни када је мокро, опет нешто није у реду. То су ситни знаци који могу да нас упозоре на неке озбиљне проблеме. Беба са месец и по дана треба да фокусира поглед. Малишани око трећег месеца почну да гучу, око шест месеци покушавају да брбљају, а с две године дете мора да говори. Прича о лењости је заправо прича о лењости мозга.
Стимулација мора да постоји. Родитељ мора да прича са дететом, иако оно не прича јер оно тако учи. Са осам месеци дете мора стабилно да седи. У то време оно и психолошки сазрева, тако да у потпуности препознаје мајку или старатеља – објашњава професорка Пушкаш.
Према њеним речима, дете од друге до пете године већ је савладало основе, свој неурофизиолошки развој је достигло до тог степена да може да прима обиље информација.
– Тада се прави мрежа информација, костур, који се надограђује. Рука је продужетак мозга, што више сложенијих послова радимо и што више користимо и једну и другу руку, боље развијамо мозак. Деца због тога у том узрасту треба да свирају музичке инструменте, без обзира на то да ли су талентована или не. Дете треба да ради и прецизне радње, због пажње и фине моторике. Тада и карактерне особине долазе до извештаја – објашњава др Лазић Пушкаш.
Рано препознавање проблема важно је како би се препреке у развоју код лакших случајева уклониле на време или се постигао напредак ради бољег квалитета живота код деце са вечним проблемима.
Доцент др Горан Чутурило, шеф Одсека медицинске генетике дечје клинике у Тиршовој, објаснио је да постоје одређени стандарди и да ниједно кашњење у развоју није нормално и не може бити објашњено полом детета нити карактером.
Бери Цукерман, познати стручњак на тему раног развоја са Медицинског факултета у Бостону, у свом најпознатијем пројекту показао је колико читање родитеља деци може да утиче на њихов развој у раном периоду.
Подстицај читањем, у оквиру овог програма, одвија се све до пете године живота, како би родитељи кроз читање наглас унапредили развој своје деце. Утицај ове интервенције континуирано је бивао процењен као веома позитиван, а подаци у објављеним истраживањима кажу да, уколико су укључени у програм, родитељи са малим примањима чешће читају малој деци, што доводи до напретка у развоју језика – деца имају веће скорове на тестовима речника, што је и предиктор касније писмености.
Развојне потешкоће има 15 одсто деце, много зависи од родитеља
Рани развој подразумева стицање раних вештина па је неопходно уочавање да ли дете у некој од њих касни. Сматра се да око 15 одсто деце има развојне потешкоће неког типа, а касније око два одсто њих заврши са неким степеном интелектуалних проблема, односно менталне ретардације. Развојне потешкоће могу се јавити из читавог низа разлога.
– Пацијенти најчешће имају аномалију мозга, генетички синдром који води потешкоћама, резистентне епилепсије које је тешко контролисати или су претрпели оштећење мозга на порођају. То могу да буду и деца која долазе из врло лоших социјалних средина па, уколико родитељи имају скромнија интелектуална постигнућа, очекује се да ни деца неће развити велику интелигенцију – објашњава др Чутурило.
Ана Ђокић
Извор: Блиц