Док чекају да Министарство просвете објави моделе за организацију наставе од септембра, директори основних школа поручују да је најважније да деца буду заштићена од заразе. Желе, такође, што пре да сазнају колико ученика може да буде на часу, колико ће трајати настава, смене и боравак у школи, а надају се да од септембра нико неће морати да се “сналази”, већ да ће бити прописана јасна правила за онлајн, класичне и “телевизијске” часове, како би сва деца у Србији могла да прате наставу у складу са планом и програмом.
Епидемиолог др Предраг Кон потврдио је да ће Кризни штаб сутра донети коначну одлуку о начину на који ће је се од септембра одвијати настава у школама. Већ је познато каквим решењима “нагињу” чланови штаба, па је и Кон поновио да ће одељења бити подељена и да ће у њима бити максимално по 15 ученика.
“Биће омогућен и продужен боравак, часови треба да буду скраћени, да се између њих дезинфикују просторије, а деца ће током одмора морати да носе маске”, навео је Кон.
За директоре основних школа са којима смо разговарали, ставови Кризног штаба нису новина, пошто прате медије и њихова обраћања, али наглашавају да ће наставу и “живот” у школи прилагодити ономе што званично одлучи Министарство просвете, које би такође сутра требало да објави моделе реализације наставе.
“Најважније је то што ће од септембра бити избегнута ситуација да имамо ‘безброј’ начина на које се школе сналазе да организују наставу, већ ћемо моћи да бирамо између понуђених опција. Исто важи и за онлајн – користиће се исти ‘алати’ за држање наставе уместо ‘шаренила’ које је било присутно после ванредног стања, тако да ће и деци, и нама а и родитељима бити далеко лакше”, сматра Урош Момчиловић, директор Основне школе “Вук Караџић” у Београду.
Према његовом, али и мишљењу његових колегиница и колега, кључно је да се дефинише колико ученика сме да буде у учионици, колико часова треба да имају и колико дуго ће трајати часови.
“Такође, предавања која се емитују на РТС треба да прате наставни план и програм тако да могу да их прате ђаци у целој Србији”, каже Момчиловић.
Татјана Маринковић, директорка Основне школе “Светозар Марковић”, једне од највећих крагујевачких основних школа, за наш портал оцењује да је остало још мало времена до почетка школске године.
“Када од Министарства будемо добили моделе наставе у епидемиолошким условима, онда ћемо да организујемо и особље и објекат за наставу по тим моделима”, каже Маринковић, додајући да су одељења у тој школи бројчано велика и да ће тек одлучити на који начин ће организовати наставу са предвиђеном дистанцом.
Како да директори поделе разреде
Њена колегиница Наталија Матић, директорка Основне школе “Веселин Маслеша” из Београда наглашава да је безбедност од заразе приоритет за организацију наставе, а да је, према њеном мишљењу, одмах потом најважније да деца иду у школу.
“Жива реч наставника и даље је најбољи начин за преношење знања, иако смо сви прихватили и користимо могућности онлајн наставе”, каже Матић.
Она, међутим, од министарства очекује конкретна упутства за свакодневни рад, укључујући и то како да препоруке епидемиолога спроведу у дело.
“Чули смо за предлог Кризног штаба да ‘поделимо’ одељења, и да у једној учионици буде до 15 ученика, али у ‘Маслеши’ то значи да треба 33 одељења да поделим на пола, а онда да их сместим у 24 учионице”, објашњава Матић проблем са којим би могла да се суочи уколико Кризни штаб то званично препоручи, а Министарство просвете и усвоји.
Како контролисати да ли деца носе маске
“Сви смо били ђаци и знамо да су школски тоалети места где се деца окупљају да се друже и да раде све оно што не смеју на школским ходницима, а наставници, колико год их контролисали током часова или на одмору, не могу да нарушавају њихову приватност и улазити за њима у тоалете. То је потенцијално место где би могло да дође до проблема, и управо су то ситуације где нам требају врло конкретна упутства, која узимају у обзир све шта се дешава у ‘животу’ једне школе”, упозорава Наталија Матић.
“Код нас, одељења од петог до осмог разреда имају од 28 до 31 ученика, а у млађим разредима одељења броје од 25 до 28 ђака. Да ли ће бити потребно да их делимо у две групе, видећемо после дописа из Министарства”, кратко је прокоментарисала Татјана Маринковић из крагујевачке школе “Светозар Марковић”.
У сеоској школи “Јулијана Ћатић” у крагујевачкој општини Страгари неће имати проблема са “поделом” одељења. Директорка Светлана Живановић за Нова.рс каже да само у осмом разреду имају 17 ученика, док у свим осталим разредима наставу похађа мање од 15 ђака.
“Школа је направљена када је у селима било више људи, тако да сада имамо довољно простора за епидемиолошки безбедно одвијање наставе. Уколико будемо морали да делимо одељење осмог разреда које има 17 ученика, ни то није проблем, јер имамо доста учионица. Обезбедили смо и средства за дезинфекцију, тако да спремно дочекујемо почетак школске године”, објашњава директорка Живановић.
Она је додала да матична школа из Страгара има и пет подручних четворогодишњих школа у околним селима и да ће и у њима, због малог броја ученика моћи да се спроведу све превентивне мере
Подсетимо да је, говорећи о основним школама, у интервјуу за Нова.рс министар просвете Младен Шарчевић рекао да ће модели за организацију наставе посебно имати у виду потешкоће које су искусиле друге земље, а то су проблеми запослених родитеља, а посебно деце узраста до 12 година.
“Та деца по закону не могу сама да остају код куће. Родитељи морају да раде, а нема ко да чува децу. Уједно, та деца треба да у школској средини на неки начин педагошки сазревају, нарочито прваци.
Општа је интенција да се омогући од првог до четвртог разреда дужи боравак у школи. Не значи у пуној мери, целодневно, већ у оној мери колико је то подношљиво, уз безбедне услове.
То је нешто са чиме ми идемо на Кризни штаб, поштујући она начела да је четири квадрата довољно за једну особу, да просторије буду проветрене, да буде довољно средстава за дезинфекцију у току дана више пута, маске обавезно.
То ће ићи и прилагођавати се из недеље у недељу”, рекао је Шарчевић за Нова.рс.
Пишу: Милица Рилак и Александра Петровић