– Pre 4 meseca smo se preselili za Norvešku. Naša ćerka napunila je šest godina malo pre Nove godine, pa smo bili u zakonskoj obavezi da je upišemo u prvi razred jer deca u Norveškoj kreću u prvi razred u onoj godini u kojoj pune šest, bilo da su rođeni u januaru ili u decembru.
Ovako za naš portal počinje svoju priču mama koja je odlučila da s nama podeli svoje iskustvo života u Norveškoj, a pre svega onog dela koji se odnosi na vrtiće i rad s decom.
Kako kaže, odmah po dolasku u Norvešku otišli su na razgovor u školu kojoj teritorijalno pripadaju. Da je njena devojčica rođena samo nekoliko dana kasnije, ona bi krenula u predškolsko i oni su to i želeli. Međutim, kako je rođena 2016, polazak u školu je bio neminovan.
– Rekli su nam da će nas nazvati za nekoliko dana, jer moraju da se pripreme za njen dolazak s obzirom na to da ne zna jezik. Nije bilo nikakvih pregleda, razgovora sa detetom niti uslova za njen upis. Nakon desetak dana su nas pozvali i rekli da od sutra može da krene. Tako smo i uradili. Prvog dana je ostala par sati i dopalo joj se. Sledećeg dana je ostala malo više od četiri sata, koliko i traje nastava. Kasnije je krenula i u produženi boravak.
Kako nam ova mama objašnjava, prvaci u Norveškoj imaju tri časa od po sat vremena, dva kraća časa i jedan duži odmor.
– Od predmeta uče norveški, engleski, matematiku, fizičko i domaćinstvo (priroda i društvo). Kada pitam dete kako je bilo i šta su radili, skoro uvek odgovara „igrali smo se“… I tako i uče. Kroz igru. Na času ne moraju da sede za stolom, na jednom mestu. Često sede i na podu, ali mogu da se kreću tokom nastave. Stalno nešto prave od papira, gline, perlica, žica. U toku dana budu napolju i do tri puta, što za odmore, što kroz predmet. – priča ova mama koja je ipak želela da ostane anonimna.
Kada je reč o užini, deca jedu ono što donesu od kuće u kutiji za hranu: parče hleba namazano džemom, sa salamom, pačetom sira, ostaci od večere, voće… Što jednostavnije i uglavnom je parče hleba i još nešto pride.
– Obavezna je zimska oprema: skafander, čizme, kapa, šal, rukavice… Ako roditelji nisu u mogućnosti da detetu priušte zimsku opremu, postoje udruženja u kojima možete gratis dobiti kompletnu zimsku garderobu za decu. Pod snegom smo više od 3 meseca, stalno ih vode na klizanje i skijanje, sankanje. Sada je krenuo sneg da se topi, ali je opet pre par dana bilo obilnijih padavina pa su ove nedelje u školi odlučili da ih vode u petak na brdo da se sankaju, pale vatru i roštiljaju, da iskoriste poslednji sneg. – kaže ova mama i dodaje da na časovima fizičkog deca kombinuju zadatke i aktivnost, pa tako, na primer, sabiraju ili oduzimaju kako bi prešli na sledeću prepreku.
– Imaju JEDAN domaći NEDELJNO. Nekad na školskom tabletu, nekad na papiru. Ceo sistem ima aplikaciju putem koje se obavlja komunikacija između roditelja i škole. Sve vezano za školu je u aplikaciji. Ukoliko je dete u produženoj nastavi, obaveste vas kada je počeo produženi boravak i kada je dete napustilo školu. Oba roditelja dobijaju poruke o svemu. Roditelji prijavljuju i izostanak putem aplikacije.
Ono što nam se posebno dopalo je i to što roditelji petkom, na kraju nedelje, dobijaju poruku gde se precizno informišu o tome su deca radila te nedelje i šta je u planu za narednu.
– Na iPad-u imaju nekoliko aplikacija na kojima kroz igru uče. Jedna aplikacija sadrži sve predmete. Kroz zanimljive ilustracije i zvukove se objasne slova ili brojevi, sabiranje, oduzimanje, a sadrži i deo za proveru znanja koji je u obliku igrice gde se osvajaju nivoi ukoliko se da tačan odgovor.
Kako kaže ova mama, za 8. mart nije bilo poklona ni učiteljicama ni mamama, normalno se odvijala nastava.
– Društvo je raznoliko, pa se veoma vodi računa o tome da sve religije i verovanja budu ispoštovani. Tako smo u školskoj aplikaciji davali saglasnost za igre oko jelke, odlazak u crkvu, slikanje, objavljivanje slika na stranici škole, unutar škole… Zastupaju jednakost, razumevanje i prihvatanje različitosti. Za bilo koji vid diskriminacija i nasilja važi nulta tolerancija. Na par nedelja menjaju parove u klupama, u kojima sedi po četiri đaka, kako bi se svako sa svakim družio, da se ne bi stvarale grupe. – kaže nam ova mama i dodaje da su žurke petkom, pred kraj školskog dana, vrlo česta praksa u norveškim školama.
Ako i vi živite van Srbije i želite da sa nama podelite na koji način funkcioniše škola ili vrtić u vašem mestu boravka, pišite nam na marketing@zelenaucionica.com.