Понекад ми буде доста свега…

април 21, 2019

Понекад ми буде доста свега… и своје деце и свога мужа… и тога што сам децу родила пре тридесете…

Буде ми доста кувања, спремања и сецкања, и тога да и даље не знам шта ћемо за вечеру…
Понекад ми буде доста слагања, прања и пеглања, иако ја одавно ни не пеглам…
Буде ми доста разврставања и сортирања – које је чије и ко шта носи и шта је за јесен, а шта је за лето…
Понекад, или мало чешће, буде ми доста кухиње и усисивача и оних проклетих плочица, што се испрљају за један дан.
Буде ми доста шерпи и тигања и оне лајсне иза које увек западају мрве…

Понекад, не тако ретко, буде ми доста трке и јурњаве и гледања на сат да ли ћу стићи на време у вртић… Буде ми доста облачења на брзину и доручака успут и таxија успут заустављеног јер касним, ја понекад касним…
И те гужве у Београду, гужве у пет, у петак, у понедељак, у зиму, у лето, преко Бранковог, преко Газеле, преко сваког дана… Буде ми доста и Београда и људи и пожелим да одем у село…

Буде ми доста тога да мислим да чоколино није добар доручак и да сви треба да се хранимо здравије…
И мојих покушаја да кренем на вежбање и обећања себи да ћу отићи на масажу, кад примим плату…

Понекад, а некад и често, буде ми доста куповине и продавнице и вукљања тих кеса уз децу и пса… И вртића и деце и паркића…
И физиолошких раствора и аспиратора и бронхитиса и упале уха…
Буде ми доста и цике и вриске и „То је моја играчка! Идите у собу па се тамо свађајте“ дана…
Понекад мрзим што не могу да погледам ниједан филм без да не заспим и што свуда где се помињу деца ја могу да плачем…
И тога што не могу да их оставим на дуже од три дана и те моје посесивости да мама мора све…

И мрзим што сви морамо да се лажемо како је свима сјајно и да није ок рећи да ти је некад доста… А некад ти је стварно доста…
Понекад ми је доста свих тих дама, домаћица и курви што само њима нису напорни ни брак ни деца… Ни инстаграм профили које воде…

И пожелим, о тако некад пожелим да побегнем у ноћ, иако знам да бих се вратила после петог корака… И љубила бих их све и недостајали би ми сви, као што ми недостају и док сам на послу…
Понекад ми буде тешко, и дође ми да побегнем, али верујем да је нормално тако….

Јер, знате у чему је мудрост? Дани родитељства су често као склекови – ако вам баш никада није тешко, не радите их добро…

Искрено,
Јасмина

Извор:  Mama online

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама