Zbog sve manje dece od septembra zatvaranje pojedinih osmoletki i gašenje odeljenja. Samo u Beogradu, 34 škole imaju manje učenika nego što propisuje zakon.
Mnoge osmoletke moraće da ugase poneko odeljenje, a neke seoske škole staviće od septembra katanac na vrata. Đaka je sve manje, pa je ove školske godine u 109 sela škola radila zbog samo jednog đaka, u 131 radi dva, u 106 samo tri osnovca su sedela u klupama… Od 1.213 matičnih škola i 2.675 njihovih izdvojenih odeljenja, čak hiljadu ima manje od desetoro učenika. Zbog uštede i racionalizacije mreže, neke će se spajati, neke prestati da rade, a za jesen je planirana i reorganizacija odeljenja i u velikim školama.
Školama je i ove godine stigao dopis Ministarstva prosvete o načinu na koji treba da formiraju odeljenja, pa će morati da “prekomponuju” i već postojeća odeljenja ukoliko je broj učenika značajno smanjen.
– Ta novina u uputstvu za formiranje odeljenja uvedena je prošle godine, ali većina stvari je ista godinama i zakonom je predviđena. Propisano je da odeljenja moraju da imaju bar 15 učenika, a ako ih je manje, onda se spajaju. Na primer, ukoliko u jednom razredu škola ima ukupno 121 učenika, formira pet odeljenja. Međutim, ako broj učenika padne ispod sto, ona se spajaju u četiri odeljenja – kaže dr Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete. – Matične škole koje imaju manje od 400 đaka gase se ako u krugu od dva kilometra postoji druga škola. Veoma je važno da se optimizuje mreža škola, a za taj posao zadužene su lokalne samouprave.
One, međutim, objašnjava Šuvakov, nisu mnogo zainteresovane da naprave racionalniju školsku mrežu, jer to nije popularna mera, a njima ne donosi veliku uštedu u budžetu. Plate nastavnika finansiraju se iz republičkog budžeta, a opštine i gradovi plaćaju materijalne troškove i održavanje objekata. Do ozbiljne optimizacije mreže škola, napominje Šuvakov, može doći jedino promenom modela finansiranja.
BROJKE * 109 seoskih škola ima samo jednog đaka
* 1.000 škola ima do desetoro učenika
* 131 izdvojeno odeljenje ima dva osnovca
Do 15. avgusta sve lokalne samouprave trebalo bi da dostave Ministarstvu prosvete predloge mreže škola. Grad Beograd, kako saznajemo, još nije uputio predlog o zatvaranju nekih osmoletki Skupštini grada, koji bi zatim trebalo da “overi” i Ministarstvo prosvete. Kako nezvanično saznajemo, uslov da budu ugašene ili spojene ispunjavaju čak 34 osnovne škole.
Prema nepotvrđenim informacijama, moguće je gašenje dveju osnovnih škola – “Đuro Strugar” i “Stari grad”. U zgradu novobeogradske OŠ “Đuro Strugar” trebalo bi da se useli Politehnička akademija, koja već koristi prostor u ovoj školi, dok bi se osnovci preselili u obližnju OŠ “Ratko Mitrović”. Plan je da se Sportska gimanzija, kojoj 1. septembra ističe ugovor o korišćenju prostora u Vojnoj gimanziji, preseli sa Senjaka na Dorćol u OŠ “Stari grad”.
TEHNOLOŠKI VIŠKOVI
Racionalizaciji mreže škola protive se i sindikati. Svako smanjenje broja odeljenja znači i zatvaranje određenog broja radnih mesta i produžavanje liste tehnoloških viškova u prosveti.
– Trudimo da se rešimo problem većeg broja učenika, kao što je oko 800 đaka Politehničke akademije, koja je jedna od najboljih srednjih škola, i oko 900 učenika Sportske gimanzije, koji su vrhunski sportisti a nemaju svoju zgradu – navodi naš izvor. – OŠ “Đuro Strugar” ima oko 4.500 kvadrata i nešto više od 300 učenika, dok OŠ “Stari grad” pohađa oko 180 osnovaca, zgrada ima 4.700 kvadratnih metara i 22 potpisana ugovora o zakupu prostora. Troškovi održavanja su veliki izdatak za gradski budžet.
Sudbina ove dve, ali i ostalih škola koje su ostale bez đaka znaće se u drugoj polovini avgusta.
Izvor: Novosti