Da li će novi pravilnik o obrocima u školama pomoći da se iskorene loše navike. Ukoliko dete ne usvoji zdrave navike, drastično se povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska
Novim pravilnikom o ishrani učenika, koji je ove jeseni stupio na snagu, predviđeno je da đaci treba da imaju zdrav obrok tokom boravka u školi, koji uključuje meso, povrće, voće, ribu, mlečne proizvode i žitarice. Dok postoje polemike koliko će ovakva praksa zaživeti, stručnjaci jednoglasno ukazuju na nemerljiv značaj tog, bar jednog, zdravog obroka dnevno.
Pravilnik koji je izradilo Ministarstvo prosvete u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ veoma je značajan budući da je svako treće dete u Srbiji gojazno, objašnjava dr Olivera Todorović, pedijatar u Domu zdravlja „dr Milutin Ivković“ na Paliluli:
– Ukoliko dete ne usvoji zdrave navike, drastično se povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i mnogih drugih zdravstvenih problema. Za početak, najvažniji su povrće i kvalitetno meso za ručak, dok koncentrisane sokove pune šećera treba potpuno izbaciti, jer su vrlo loši po zdravlje dece.
Prema rečima stručnjaka za ishranu, važno je da dete, koje inače nema zdrave navike u ishrani, ima bar jedan kuvani obrok dnevno, ali i da posmatra drugu decu koja, takođe, jedu istu vrstu namirinca.
– Obrok koji se jede kašikom i porcija svežeg voća dnevno su od ključne važnosti. Važno je da se pobrinemo da učenik taj obrok zaista i pojede. Ukoliko nema naviku da jede kuvano, bitno je znati da se navika stvara postepeno. Zbog toga roditelji greše kada detetu odmah daju novac za pekaru, da ne bi ostalo gladno, jer će dete kad god ima izbor, uvek odabrati drugu opciju – objašnjava za „Novosti“ Jasmina Ristivojević, strukovni nutricionista dijetičar iz Doma učenika „Jelica Milovanović“.
Razvijanje navike
Iako ponekad deluje beznadežno, naša sagovornica navodi da nikada ne treba odustajati. – Ukoliko za užinu spakujemo jabuku, a dete to ne pojede, ne treba odustajati. Možda ne prvi, drugi, ili treći dan, ali četvrtog dana će je sigurno pojesti. Za stvaranje navika je potrebno vreme – zaključuje Jasmina Ristivojević.
Dugoročne zdrave navike mogu da se postignu jedino davanjem ličnog primera. Ne možete očekivati od deteta da jede zdravo ako roditelji to ne čine i mala je šansa da će pojesti nešto što nikada ne jede kod kuće, kaže Jasmina Ristivojević:
– Ukoliko roditelj ne postupa kako treba, država tu ne može da „doskoči“. Zbog toga su važni porodični „rituali“ u ishrani. Ukoliko svakog dana cela porodica zajedno jede voće, dete će kroz odrastanje usvojiti takvu naviku.
Da je kod dece stvaranje navika često „lančano“, pokazuju i primeri iz prakse.
– Devojčica, koju je majka navikla da za užinu jede šargarepu, počela je da donosi ovakvu užinu u školu. Deci je to bilo čudno, ali posle određenog vremena, svi su od nje tražili šargarepu, zbog čega sada njena majka sprema gotovo kilogram svakoga dana, kako bi bilo dovoljno za sve – objašnjava naša sagovornica.
Izvor: Novosti